Živin fulminat
Živin fulminat - živin(II) fulminat, Hg(CNO)2, je inicijalni eksploziv koji je sintetizirao J. K. von Lowenstern u XVII. stoljeću. Sastav je opisao Edward Charles Howard a Alfred Nobel ga je koristio za detoniranje nitroglicerina.
Živin fulminat je bijeli ili sivi kristalni prah. Toksičan je i netopiv u vodi. Kada je suh vrlo je osjetljiv na udar, trenje i lako se detonira iskrom ili plamenom. Može se
flegmatizirati dodavanjem ulja, masti ili parafina ili prešanjem pod vrlo visokim pritiskom.
Priprema se otapanjem žive u dušičnoj kiselini nakon čega se otopina miješa sa 95 % etanolom. Nakon kratkog vremena dolazi do stvaranja kristala. Kada je reakcija završena kristali se ispiru i usitnjavaju. Dobiva se u malim smeđim ili sivim kristalima u obliku piramide, a ta boja je uzrokovana zbog prisutnosti koloidne žive. Ako se u reakciju dodaju male količine bakra i klorovodične kiseline dobiva se bijela boja.
Živin fulminat lako je topiv u vrućoj vodi, etanolu i dušičnoj kiselini, ali slabo topljiv u hladnoj vodi.
Živin fulminat se eksplozivno raspada čak i pod niskim mehaničkim ili toplinskim stresom. Ovo proizvodi elementarnu živu, dušik i ugljikov monoksid:
Raspad može lako prijeći u detonaciju (v = 5000 m/s) prigušivanjem ili paljenjem većih količina. Budući da eksplozija proizvodi oblak otrovnih živinih para, danas se više ne koristi kao inicijalni eksploziv.
Toplinska razgradnja živinog(II) fulminata može započeti na temperaturama nižim od 100 °C, iako se odvija puno većom brzinom s porastom temperature.
Moguća reakcija razgradnje živinog(II) fulminata daje plin ugljični dioksid, plin dušik i kombinaciju relativno stabilnih živinih soli.
- 4 Hg(CNO)2 → 2 CO2 + N2 + HgO + 3 Hg(OCN)CN
- Hg(CNO)2 → 2 CO + N2 + Hg
- Hg(CNO)2 → :Hg(OCN)2 ...cijanat ili/i izocijanat
- 2 Hg(CNO)2 → 2 CO2 + N2 + Hg + Hg(CN)2 ...živin(II) cijanid
- "Vojni eksplozivi" Matija Šipek / Završni rad Karlovac / Stručni studij sigurnosti i zaštite / University of Applied Sciences / Veleučilište u Karlovcu, Karlovac, 2017.