Милутин Миланковић
Милутин Миланковић (28. мај 1879 — 12. децембар 1958) је био српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, као и популаризатор науке и физичар.
Цитати
[уреди]- „Као што муња у тамној ноћи обасја путнику цео хоризонт пред њим, тако се таквом муњом у мозгу генијалног човека отварају у науци нови видици и откривају нове области науке.”[1]
- „У научничком позиву нашао сам угодно уточиште јер сам њиме био заштићен од многих трзавица које су потресале цео свет. Под тим кровом уредио сам и опремио своју научну радионицу, па, лично одвојен од великог света, али у сталној духовној вези са његовим знаменитим научницима, изградио своју научну област, своје неприкосновено духовно имање. У тој радионици сам провео, са кратким прекидима, четрдесет година, пишући и публикујући своја дела.”[1]
- „Својим зрацима Сунце обасјава своју породицу, осунчава нашу Земљу и тиме храни и њена органска бића. И то осунчавање Земље покорава се неминовном закону исто тако тачно као што је Њутнов закон гравитације.”[1]
- „Наша атмосфера, о томе нема сумње, женске је природе, она трепери под жарким пољупцем Сунца, често се наоблачи и намргоди, а кадгод хуче, бесни и зипара.”[1]
- „Када једном уловиш крупну рибу, ситније ти више нису занимљиве. Радио сам 25 година на својој теорији осунчавања, и сада када је завршена, остао сам без посла. Исувише сам стар да почнем рад на новој теорији, а теорије величине као ова коју сам завршио, напросто не расту на дрвећу.”[1]
- „Када је пала ноћ, а на небу се појавиле звезде у оном безброју који се виђа само у слободној природи, Дунав је изгледао лепши, тајанственији и величанственији но преко дана. А када га обли месечина, био је чаробан. Било је уживање седети у нашој башти, посматрати његове сребрне талашчиће и слушати њихов шум. С оне стране његове мешала се са тим шумом песма хора безбројних певача. То су биле жабе… Радо смо слушали ту музику. Она је била химна животу, природи и вечном звезданом небу над нашим главама.”[2]
- „Већ ми је Варићак говорио да у царству наука има негде ненасељених и необрађених крајева изван или између густих научничких насеља. Стадох да размишљам где се налазе ти сасвим или недовољно обрађени крајеви да бих онде могао стећи свој скромни научнички посед, а можда и цело властелинство.”[2]
- „Астрономска наука по питању Земљине историје може да уради још нешто што ниједна друга наука није у стању. Геологија и друге дескриптивне науке могу констатовати само оно што је већ било, а астрономија може да нам каже и оно што ће се догодити. Па као што је она у стању да предвиди сва помрачења сунца која ће се у току идућих векова догодити, тако могу ја, већ сада, на темељу астрономског рачуна да предвидим да ће у току наредних 26. 100 година лета бивати у нашим крајевима постепено топлија. Тако ће године 28. 000, 55о северне географске ширине примати за време летње полугодине исту количину сунчеве топлоте, што је данас прима 52о северне географске ширине. Узмемо ли, дакле, у обзир да винова лоза данас успева у Њемачкој управо до 52о северне географске ширине, то следује да ће она у то доба моћи успјевати до 55о, тј. до самога мора и до данске границе”[2]
Референце
[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Milanković — Citati”. milutin-milankovic.com. Приступљено 23. 1. 2016.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Живот Милутина Миланковића”. sozeb.org. Приступљено 26. 1. 2016.