Дизел
За остала значења, види Дизел (разврставање).Диесел је мјешавина различитих угљиководика и погодан као текуће гориво за диеселске моторе[1]. Бродски диеселски мотори могу се разликовати по тој спецификацији.
Појам и особине
уредиДиесел је добио назив по њемачким изумитељу Рудолфу Диеселу који је изумио диесел мотор. Биодиесел је (иако се кемијски разликује) под одређеним увијетима погодан као гориво за нормалан рад диесел мотора.
Диесел се може складиштити за разервне потребе у пластичним посудама, наспрам бензина.
Од бензина се разазнаје по својој зеленој или плавој боји, а може се и њухом осјетити и разазнати.
Калоријска вриједност
уредиДиесел-гориво у мотору[2] сагоријева према формули[1][3]:
Тако се на сваки килограм горива добија око 47 МЈ енергије, од кога се дио у моторима на унутрашње сагоријевање искористи за погон возила.
На атмосферском зраку, диесел гори уз везивање душика, којег у зраку и има највише:
Диесел-гориво има већу калоријску вриједност од бензина, због чега је и искориштење диесел-мотора боље (ту су и остали фактори, који чине искориштење бољим). На другој страни, код сагоријевања диесел-горива настаје више угљен-диоксида ( ) а код непотпуног сагоријевања (мањак кисика) настаје гар (C). У том смислу, диесел-гориво је штетније од бензина. У Јапану су аутомобили са диесел-моторима забрањени.
Цетански број и индекс
уредиУ цилиндар Диесоловог мотора усисава се зрак, компримира се, расте му тлак и температуре, I мало прије ГМТ у тај се врући зрак убризгава гориво и одмах се пали услијед високе температуре зрака. Одатле произлази и основни захтјев на горива за Диесолове моторе: она се морају упалити лако и са што мањим закашњењем, односно морају бити склона самоупаљивању. Та се склоност исказује цетанским бројем који се одређује испитивањем у лабораторијском мотору према нормираној методи. Што је гориво склоније самоупаљивању, то му је цетански број већи.
Други показатељ самоупаљивању је цетански индекс. Он се израчунава на темељу густоће горива и точака на кривуљу дестилације. У успоредби с измјереним цетанским бројем, на цетански индекс не утјечу додаци за побољшање упаљивања.
Понашање на хладноћи, филтрабилност
уредиЗбог утјецаја на својства диеселског горива, при ниским температурама диеселу зими се додаје већи удио керозина.
Код ниских температура у дизелском гориву долази до излучивања кристала парафина, услијед чега се зачепе цијеви за довод горива и филтри. Код неповољног састава горива ова појава наступа већ код приближно 0 °Ц или чак и више. Због тога се у дизелска горива за зимске увјете у рафинерији додају додаци који побољшавају течење. Они додуше не спречавају у потпуности настанак кристала парафина, али јако ограничавају њихов раст. Такви су кристалићи толико ситни да пролазе кроз поре у филтру. Други додаци дјелују тако да кристалиће једнолико распршују у гориву да се не нагомилавају на једном мјесту. Тиме се још снижава најнижа температура код које гориво још протјече кроз филтар.
У продаји су и посебни додаци који смањују опасност од излучивања парафина. Раније се за побољшање течења код ниских температура дизелском гориву додавао нормални бензин у омјеру од 30 % или моторни петролеј у омјеру од 60 %. Код данашњих горива то више није потребно па то произвођачи мотора не препоручују.
Пламиште
уредиПламиште је температура код које горива текучина испушта у околни зрак управо толико пара да изнад текућине настаје горива смјеса која се може упалити страним извором запаљења. Да би се осигурала довољна сигурност код транспорта и складиштење, дизелско гориво мора одговарати захтјевима опасности разреда А III (пламиште изнад 55 °Ц). Додатком бензина од нити 3 % пламиште се смањује толико да пада на разину собне температуре.
Дизел детонира знатно слабије од бензина, јер је попут уља, тежи је и мање испарава.
Вискозност
уредиПремала вискозност доводи до пропуштања у пумпи за убризгавање и због тога до смањења снаге. Превелика вискозност пак погоршава распршивање горива и тиме погоршава распршивање горива и тиме погоршава изгарање. Због тога вискозност треба бити у што је могуће ужим границама.
Мазивост
уредиХидродинамичка мазивост дизелског горива је мање значајна од мазивости у пријелазном подручју мјешовитог трења. Смањивање садржаја сумпора у гориву, ради смањивања чађе у испушним плиновима, доводи до смањвања мазивости и тиме до озбиљних проблема у пумпама за убризгавање. Ако садржај сумпора падне испод 500 ппм (мг/кг), гориву се додаје адитив за побољшање мазивости.
Садржај сумпора
уредиСадржај сумпора у дизелском гориву овиси о квалитети сирове нафте и о квалитети рафинеријског поступка. Сумпор из горива изгара у СО2 који отапањем у води у зраку ствара киселину. У испушним плиновима мотора, сумпор повећава емисјиу честица, емисију ХЦ, НОx и ЦО те доводи до бржег запуњења катализатора. За будуће уређаје за прочишћавање испушних плинова (Еуро 5) садржај сумпора у гориву ће морати бити мањи од 10 ппм (мг/кг).
Адитиви
уредиДодаци за побољшање точно одређених својстава су врло важни код дизелских горива. Обично се ради о унапријед смијешаним комбинацијама чиме се постиже вишеструко дјеловање. Концентрација адитива у правилу је мања од 0.1 %, тако да не утјече на физикална својства горива као што су густоћа, вискозност и ток дестилације. Ти додаци побољшавају течење горива, упаљивање, осигуравају чишћење и смањују стварање пјене у гориву те на тај начин олакшавају пуњење спремника горивом.
Производне врсте у Хрватској
уредиДиесел обични и диесел плави су потпуно исти по саставу, само се разликују у боји, јер се на обични плаћа ПДВ, а плави је ослобођен пореза.
- Дизел (ДГ)
- Еуродизел (ДГ ЕУРО)
- Еуро Диесел БС (без сумпорни)
- Дизел Плави (ДГ ПЛАВИ)
Повезано
уредиИзвори
уреди- ↑ 1,0 1,1 Рајесх Ј. Схах; Тоттен, Георге О.; Стевен Р. Wестброок (2003). Фуелс анд лубрицантс хандбоок: тецхнологy, пропертиес, перформанце, анд тестинг. Wест Цонсхохоцкен, Пенн: АСТМ Интернатионал. ИСБН 0-8031-2096-6.
- ↑ Wеллингтон, Б.Ф.; Алан Ф. Асмус (1995). Диесел Енгинес анд Фуел Сyстемс. Лонгман Аустралиа. ИСБН 0-582-90987-2.
- ↑ „Интродуцтион то Цомбустион, фламе температуре, говернинг еqуатионс”.
