Carska voda
Carska voda (lat. aqua regia) je smeša jedne zapremine koncentrovane azotne kiseline i tri zapremine koncentrovane hlorovodonične kiseline. To je lako isparljiva tečnost žućkaste boje. Izuzetno je kaustična. Ponekad se naziva i kraljevskom vodicom.
Carska voda[note 1] | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Drugi nazivi | aqua regis, nitrohlorovodonična kiselina | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 8007-56-5 | ||
PubChem[1][2] | 62687 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | HNO3+3 HCl | ||
Agregatno stanje | crvena, žuta, ili zlatna pušeća tečnost | ||
Gustina | 1,01–1,21 g/cm3 | ||
Tačka topljenja |
−42 °C | ||
Tačka ključanja |
108 °C | ||
Rastvorljivost u vodi | meša se sa vodom | ||
Napon pare | 21 mbar | ||
Opasnost | |||
NFPA 704 | |||
| |||
Infobox references |
Ime je dobila po tome što može da reaguje sa plemenitim (carskim/kraljevskim) metalima, prvenstveno zlatom i platinom koji ne reaguju sa drugim supstancama.
Interesantno je da nijedna od komponenata individualno ne reaguje sa plemenitim metalom. Međutim, u rastvoru, azotna kiselina, koja je jako oksidaciono sredstvo, oksiduje u maloj meri površinski sloj npr. zlata do Au3+ katjona koji zatim reaguje sa hloridnim Cl1- anjonom (iz disosovane hlorovodonične) gradeći AuCl41- anjon.
Bitno je da je carska voda bude sveže pripremljena jer zbog reakcija između koncentrovanih kiselina gubi na jačini.
Napomene
uredi- ↑ Informacije u šablonu su tačne, ako je odnos zapremian azotne kiseline i hlorovodonične kiseline 1:3.
Izvori
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.