Azot dioksid

Azot dioksid
Skeletal formula of nitrogen dioxide with some measurements	Spacefill model of nitrogen dioxide
Naziv po klasifikaciji	Dioksidoazot (aditiv)
Drugi nazivi	azot(IV) oksid
Identifikacija
CAS registarski broj	10102-44-0
PubChem	3032552
ChemSpider	2297499
EINECS broj	233-272-6
UN broj	1067
ChEBI	33101
RTECS registarski broj toksičnosti	QW9800000
Gmelin Referenca	976
Jmol-3D slike	Slika 1; Slika 2; Slika 3
SMILES
	O=[N]=O o:n:o [O-][N++][O-]
InChI
	InChI=1S/NO2/c2-1-3 ; Kod: JCXJVPUVTGWSNB-UHFFFAOYSA-N InChI=1/NO2/c2-1-3; Kod: JCXJVPUVTGWSNB-UHFFFAOYAA
Svojstva
Molekulska formula	NO2•
Molarna masa	46.0055 g mol-1
Agregatno stanje	narandžasti gas
Gustina	2.62 g dm-3
Tačka ključanja	21 °C, 294 K, 70 °F
Rastvorljivost u vodi	Reaguje
Napon pare	98.80 kPa (at 20 °C)
Indeks prelamanja (nD)	1.449 (na 20 °C)
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Diedralno digonalan
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0930
EU-klasifikacija	T+
EU-indeks	007-002-00-0
NFPA 704	0 3 0 OX
R-oznake	R26, R34, R8
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S28, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Srodna Azotni oksidi	Azot pentoksid; Azot tetroksid; Azot trioksid; Azot monoksid; Azot suboksid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Azot dioksid je hemijsko jedinjenje sa formulom NO₂. On je jedan od nekoliko oksida azota. NO₂ je intermedijar u industrijskoj sintezi azotne kiseline. Milioni tona ove kiseline se proizvedu svake godine. Ovaj crveno smeđi toksični gas ima karakteristični oštar miris. On je zagađivač vazduha. Azot dioksid je paramagnetičan povijeni molekul sa C_2v simetrijom.

Osobine

Azot dioksid ima molarnu masu od 46.0055, te je teži od vazduha, čija prosečna molarna masa je 28.8. Na osnovu zakona o idealnim gasovima, NO₂ je gušći od vazduha.

Dužina veze između atoma azota i kiseonika je 119.7 pm. Ova dužina veze je konzistentna sa redom veze od jedan i jedna četvrtina, kao u ozonu (O₃). Osnovno elektronsko stanje azot dioksida je stanje dubleta, pošto postoji jedan nespareni elektron koji je delokalizovan preko obe veze.

Pojava

NO₂ postoji u ravnoteži sa azot tetroksidom (N₂O₄):

2 NO₂

N₂O₄

Ravnoteža je karakterisana sa ΔH = −57.23 kJ/mol, te je reakcija egzotermna. Na višim temperaturama ravnoteža se pomera na levo. Bezbojni dijamagnetik N₂O₄ se može dobiti kao čvrsta materija sa tačkom topljenja na −11.2 °C.^[5]

Priprema i reakcije

Azot dioksid tipično nastaje putem oksidacije azot monoksida kiseonikom u vazduhu:^[5]

2 NO + O₂ → 2 NO₂

U laboratorijskim uslovima, NO₂ se može pripremiti putem dvostepene procedure toplotnom dekompozicijom azot pentoksida, koji se dobija dehidracijom azotne kiseline:

2 HNO₃ → N₂O₅ + H₂O

2 N₂O₅ → 4 NO₂ + O₂

Termalna dekompozicija nekih metalnih nitrata takođe proizvodi NO₂:

2 Pb(NO₃)₂ → 2 PbO + 4 NO₂ + O₂

Alternativno, redukcija koncentrovane azotne kiseline metalom (kao što je bakar) se može koristiti.

4 HNO₃ + Cu → Cu(NO₃)₂ + 2 NO₂ +2 H₂O

Finalno dodavanjem koncentrovane azotne količine kalaju nastaje NO₂ i kalajna kiselina kao sporedni proizvod.

4HNO₃ + Sn → H₂O + H₂SnO₃ + 4 NO₂

Reference

↑ ^1,0 ^1,1 „nitrogen dioxide (CHEBI:33101)”. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. 13. 1. 2008.. Main. Pristupljeno 4. 10. 2011.
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ ^5,0 ^5,1 Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

Vanjske veze

Portal Hemija

[nitrogen_dioxide_(CHEBI:33101)-1] 1,0 ^1,1 „nitrogen dioxide (CHEBI:33101)”. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. 13. 1. 2008.. Main. Pristupljeno 4. 10. 2011.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[3] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Holleman&Wiberg1st-5] 5,0 ^5,1 Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]