Disekcija aorte

Disekcija aorte
Disekcija aorte
	Moguće lokalizacije disekcije grudne aorte
Specijalnost	Vaskularna hirurgija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	I71.0
ICD-9	441.0
DiseasesDB	805
MedlinePlus	000181
eMedicine	emerg/28
	[uredi na Vikipodacima]

Disekcija aorte ili disekantna aneurizma aorte je poremećaj aorte koji se karakteriše uzdužnim cepanjem njenog zida, pri čemu krv ulazi u pukotinu i tako nastaje drugi, lažni lumen aorte. Disekciju aorte neki svrstavaju u aneurizme aorte, dok je drugi izdvajaju kao posebnu bolest. Aneurizma je proširenje krvnih sudova (aorte) usled urođene ili stečene slabosti njihovog zida.

Aortne disekcije čine oko 15-20% svih aneurizmi.

Uzrok i faktori rizika

U nastanku disekcije aorte sledeći faktori igraju knjučnu ulogu:

Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je jedan od faktora rizika za nastanak disekcije aorte, jer dolazi do oštećenja njenog zida (posebno endotela).
Ateroskleroza takođe izaziva oštećenje endotela (unutrašnjeg sloja zida), tako da se mogu javiti pukotine u endotelu iz kojih se razvija disekcija.
Marfanov sindrom je urođen poremećaj u sintezi elastičnih vlakana krvnih sudova (aorte), koji dovodi do slabosti njihovog zida (aorta je bogata elastičnim vlaknima). Takođe može se javiti i oboljenje cistična nekroza medije (srednjeg sloja aortnog zida), usled koga nastaju pukotine u njemu iz kojih može nastati disekcija.
Jatrogeni faktori npr. mehanička povrada aortnog zida u toku kateteritacije srčanih arterija, plasiranja intraaortalne balon pumpe..
Mehaničke povrede usled npr. saobraćajnih nesreća, padova sa velike visine...

Nastanak disekcije usled pukotine intime

Nastanak disekcije usled pukotine medije

Najčešće disekcija aote počinje stvaranjem pukotine u unutrašnjem delu njenog zida u endotelu i intimi. Krv koja protiče kroz aortu ima visok pritisak (preko 120 mm Hg u toku sistole), tako da se male pukotine mogu vrlo brzo proširiti i zahvatiti dublje slojeve aortnog zida. Usled prodora krvi u srednji sloj i njenog kretanja dolazi do uzdužnog cepanja ovog sloja, tako da nastaje još jedan, lažni lumen.

Ova dva lumena odvojena su slojem intime i endotela. Dalji tok može biti dvojak. Usled širenja pukotine može doći do njenog ponovog spajanja sa pravim lumenom aorte, odnosno kroz novu pukotinu intime (unutrašnjeg sloja) krv se vraća u pravi lumen. Ukoliko dođe do širenja pukotine prema spolja u spoljašnjem sloju zida, može doći do njegovog pucanja i teškog krvarenja (smrtnost je gotovo 100%).

Disekcije aorte se najčešće javljaju u ushodnom delu aorte (oko 65%), luku aorte i nishodnom delu aorte, najčešće distalno od ligamentuma arteriozuma, a mogu se proširiti na celu grudnu i trbušni aortu i zahvatiti ilijačne arterije.

Jedan deo disekcija aorte nastaje usled stvaranja pukotina i cista u njenom srednjem delu (medija), koje slabe zid aorte i mogu dovesti do disekcije i aneurizme. Ovakve promene javljaju se kod Marfanovog sindroma i cistične nekroze medije.

Simptomi

U početku gotovo da i nema simptoma, ponekad se mogu osetiti pulsacije. Jedan od simptoma može biti i razlika u krvnom pritisku između leve i desne ruke.

Nagla pojava simptoma u vidu jakih, oštrih bolova (koji se šetaju), šoka, gubitka svesti su već poodmakli znaci cepanja arterijskog zida.

Disekcija ushodnog dela aorte može dovesti do srčanih poremećaja kao što su: insuficijencija aortnog zaliska, infarkt, perikardna tamponada...

Podela


Učestalost	60 %	10-15 %	25-30 %
Tip	De Bejki I	De Bejki II	De Bejki III
	Stanford A		Stanford B
	Početni deo		Krajnji deo
Tab. 1: Podela disekcija aorte

Disekcija aorte je podeljena pod de Bejkijevoj i Stanfordovoj klasifikaciji na osnovu lokalizacije i proširenosti.

De Bejkijeva podela

Osnovni kriterijum ove klasifikacije je lokalizacija i dužina disekcije. Po ovoj disekciji postoji 3 tipa aortne disekcije:

I Disekcija počinje u početnom delu aorte (ushodi deo aorte) i širi se celo dužinom aorte pri čemu obuhvata ushodni deo aorte, aortni luk, nishodi deo aorte, grudnu aortu, trbušnu aortu i dalje.
II Disekcija počinje kao i kod tipa I u pošetnom delu aorte (ushodni deo aorte), ali je ograničena na ushodni deo aorte.
III Disekcija započinje u nishodnom delu aorte i prema stapenu raširenosti razlikujemo tip:
- IIIa, gde se disekcija širin na grudnu aortu i
- IIIb, gde disekcija obuhvata grudnu, trbušnu aortu i širi se dalje.

Stanfordova podela

Kriterijum ove podele je da li je zahvaćen ushodni deo aorte. Postoje 2 tipa disekcije po ovoj klasifikaciji:

A Kod ovog tipa je ushodni deo aorte zahvaćen.
B Ushodni deo aorte nije zahvaćen.

Značaj ushodnog dela je u tome što disekcije na ovoj lokaciji često dovode do gore pomenutih srčanih problema, zato su i mnogo opasnije od ostalih.

Od dijagnostičkh metoda može se koristiti transezofagealna ehekardiografija (ultrazvuk), kompjuterska tomografija (CT skener), magnetna rezonanca, aortografija predsatvljanje aorte pomoću kontrasnog sredstva rentgena), EKG...

Od terapijskih smernica bitno je smanjivanje faktora rizika npr. regulacija krvnog pritiska... U slučaju disekcije moguće je odstranjivanje disekcije i rekonstrukcija zida aorte pomoću raznih proteza.

Povezano

Literatura

H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
Erbel, R, Alfonso, F, Boileau, C, et al. Diagnosis and management of aortic dissection. Eur Heart J 2001; 22:1642.
Hagan, PG, Nienaber, CA, Isselbacher, EM, et al. The International Registry of Acute Aortic Dissection (IRAD): new insights into an old disease. JAMA 2000; 283:897.
(en) Richard N. Fogoros, M.D. Aortic Dissection, About.com Guide, Updated December 11, 2010

Spoljašnje veze

(en) Disekcija aorte na: heartdisease.about.com