Franz Lehár
Franc Lehar (mađ. Lehár Ferenc, nem. Franz Lehár) (30. april 1870., Komoran, Mađarska - 24. oktobar 1948. Bad Išl, Austrija) bio je austrijski kompozitor mađarskog porekla. Svetsku slavu stekao je komponovanjem opereta.
Franc Lehar važio je još kao dete za uspešnog pijanistu. Sa jedanaest godina komponovao je svoju prvu pesmu. Kasnije je studirao violinu na praškom konzervatorijumu. Svoju muzičku karijeru počeo je kao dirigenta u Vupertalu u Nemačkoj. Zatim je postao dirigenta u vojsci Austro-Ugarske, da bi se pridružio kapeli svog oca. Sa kapelom svog oca gostovao je u Puli, Trstu, Budimpešti i od 1899. do 1902. u Beču. U Beču je najzad ostao, i nakon prvih kompozicija od kojih je mogao da živi, posvetio se komponovanjem opereta.
Svoj prvi veliki uspeh dospeo je 1905. operetom „Vesela udovica“. Sledile su uspešne operete „Grof od Luksemburga“, „Zemlja smeha“, „Paganini“, „Carević“ i druge. Pored opereta komponovao je dve simfonijske pesme, dva koncerta violinom, raznu muziku za film, pesme, igranke i muziku za marš.
Iako oženjen Jevrejkinjom Lehar nije morao da napusti Austriju u toku nacističke vlasti. Njegov dobar prijatelj i libretista Fric Lener-Beda stradao je u Aušvicu. Lehar je svoju vilu u Bad Išlu zaveštovao gradu sa obavezom da naprave Lehar-muzej. Od svojih prihoda usvojio je Lehar-fond za pomoć starih ljudi, koji su bez sopstvene krivice upali u bedu. Od fonda nisu se smeli podržavati mladi talenti, jer, tako Lehar, pravi talenti se sami od sebe izbore i on ne želi da se stvara kulturni dilentatizam.
Franc Lehar važi zajedno sa Imre Kalman, takođe mađarski kompozitor, za osnovača takozvane „srebrne bečke operetske ere“.
