Hannah Arendt

Hannah Arendt
Hannah Arendt
Filozofija 20. veka
Zapadna filozofija
Rođenje	14. 10. 1906. ; Linden, Hannover, Nemačka
Smrt	4. 12. 1975. (dob: 69) ; New York, United States
Filozofija
Škola/Tradicija	kontinentalna filozofija
Glavni interesi	politička teorija, modernost, filozofija istorije
Znamenite ideje
	banalnost zla
Inspiracija
	Od Predsokratovci, Sokrat, Platon, Aristotel, Isus, Pavle, Duns Scotus, Sveti Augustin, Machiavelli, Montesquieu, Edmund Burke, Kant, Tocqueville, Kierkegaard, Heidegger, Russell, Jaspers, Benjamin;
	Na Jürgen Habermas, Maurice Merleau-Ponty, Giorgio Agamben, Seyla Benhabib, Cornelius Castoriadis, Claude Lefort, Elisabeth Young-Bruehl, Michael Jackson (antropologija), Reinhart Koselleck, Hanna Pitkin, Michael Marrus, Quentin Skinner, J. G. A. Pocock, Philip Pettit, Mario Kopić Alain Finkielkraut, Julia Kristeva, Richard Sennett, Charles Taylor;

Hana Arent (nem. Hannah Arendt; 1906-1975) je bila nemačka teoretičarka politike i filozof jevrejskog porekla.

Život

Odrastala je u jevrejskoj porodici koja je pripadala srednjoj klasi. Odrastala je u tadašnjem Kenigsbergu (današnjem Kalinjingradu, inače rodnom mestu Imanuela Kanta) i Berlinu. Filozofiju je studirala na univerzitetu u Marburgu zajedno sa Martinom Hajdegerom i Hansom Jonasom. Sa Hajdegerom je započela dugu i strasnu romantičnu vezu zbog koje je kasnije bila kritikovana zbog Hajdegerove podrške nacističkom pokretu za vreme njegovog rektorskog mandata na univerzitetu u Frajburgu.

U vreme prvog raskida između nje i Hajdegera ona se seli u Hajdelberg gde piše svoju disertaciju, pod Jaspersovim mentorstvom, o konceptu ljubavi u misli svetog Avgustina. Kasnije, 1929. godine se udaje za nemačkog Jevreja Gintera Šterna kasnije poznatog kao Gintera Andersa. (Razveli su se 1937. godine.) Njena disertacija biva objavljena iste godine ali ona ne dobija kvalifikacije neophodne za rad na nemačkim univerzitetima. Neko vreme se bavila istraživanjem antisemitizma ali biva proterana u Pariz. Tu upoznaje književnog kritičara i filozofa, marksistu Valtera Benjamina. U Francuskoj radi na pomaganju jevrejskih izbeglica te biva zatvorena u logor „Gurs“ ali je uspela da pobegne nakon nekoliko nedelja. Kasnije se udaje za Hajnriha Blihera te sa njim beži u SAD. U Americi se aktivno bavi pomaganjem Jevrejse zajednice. Piše i kolumnu za „Aufbau“, jevrejske novine na nemačkom. Kasnije pomaže jevrejskim organizacijama i često dolazi u Nemačku. Postaje blizak prijatelj sa Jaspersom i njegovom suprugom.

1950. godine Arentova postaje naturalizovani državljanin SAD. Radi na različitim univerzitetima SAD kao što su Berkli i Priston. Bila je i prva žena profesor na američkom Univerziteu.

Umrla je 1975. godine u 69-oj godini života i sahranjena je ispred "Bard koledža" gde je njen suprug predavao dugi niz godina.

Filozofija

Jedna od glavnih tema razmišljanja Hane Arent jeste zlo profilisano kroz sisteme upravljanja. Ona je uvela pojmove „banalnost zla“ i „radikalnost zla“, koji su u kasnijoj teoriji poslužili kao vodilje u istraživanju modernog totalitarizma.

Dela

Među njena najznačajnija dela spadaju:

Poreklo totalitarizma, 1951.
Položaj čoveka, 1958.
Između prošlosti i budućnosti,
O revoluciji, 1963.
Ajhman u Jerusalimu, 1963. koje je opisala kao studiju o banalnosti zla
Ljudi u mračnim vremenima,
O nasilju.

Laureat mnogih međunarodnih nagrada, među kojima Lesingove nagrade 1959. i nagrade „Sigmund Frojd“ 1967. U Drezdenu 1993. osnovan Institut „Hana Arent“, za istraživanje totalitarizma. Mnoga od njenih dela su prevedena na srpski jezik.

Povezano

Banalnost zla