Natrijum karbonat

Natrijum karbonat
Drugi nazivi	Soda pepeo; Soda za pranje; Soda cristali
Identifikacija
CAS registarski broj	497-19-8 , ; 5968-11-6 (monohidrat) ; 6132-02-1 (dekahidrate)
PubChem	10340
ChemSpider	9916
UNII	45P3261C7T
EINECS broj	207-838-8
ChEBI	29377
RTECS registarski broj toksičnosti	VZ4050000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Na+].[Na+].[O-]C([O-])=O
InChI
	InChI=1S/CH2O3.2Na/c2-1(3)4;;/h(H2,2,3,4);;/q;2+1/p-2 ; Kod: CDBYLPFSWZWCQE-UHFFFAOYSA-L InChI=1/CH2O3.2Na/c2-1(3)4;;/h(H2,2,3,4);;/q;2+1/p-2; Kod: CDBYLPFSWZWCQE-NUQVWONBAP
Svojstva
Molekulska formula	Na2CO3
Molarna masa	105.9884 g/mol (anhidrat) ; 124.00 g/mol (monohidrat) ; 286.14 g/mol (dekahidrat)
Agregatno stanje	beli prah, higroskopan
Miris	bez mirisa
Gustina	2.54 g/cm3 (anhidrat) ; 2.25 g/cm3 (monohidrat) ; 1.46 g/cm3 (dekahidrat)
Tačka topljenja	851 °C (anhidrat) ; 100 °C (razlaže se, monohidrat) ; 34 °C (razlaže se, dekaahidrat)
Tačka ključanja	1600 °C (anhidrat)
Rastvorljivost u vodi	22 g/100 ml (20 °C); ; 7 g/100 g (0 °C); 21.6 g/100 g (20 °C); 45 g/100 g (100 °C)
Rastvorljivost	nerastvoran u alkoholu, etanolu
Baznost (pKb)	3.67
Indeks prelamanja (nD)	1.495 (anhidrat) ; 1.420 (monohidrat)
Struktura
Geometrija molekula	trigonalna bipiramidalna
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	Safety Data Sheet External MSDS
EU-klasifikacija	Iritant (Xi)
EU-indeks	011-005-00-2
NFPA 704	0 1 1
R-oznake	R36
S-oznake	S2, S22, S26
Tačka paljenja	ne-zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Natrijum bikarbonat
Drugi katjoni	Litijum karbonat; Kalijum karbonat; Rubidijum karbonat; Cezijum karbonat
Srodna jedinjenja	Amonijum karbonat; Natron; Natrijum perkarbonat
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Natrijum karbonat (Na₂CO₃), često pogrešno nazvan soda, je so natrijuma i ugljične kiseline (H₂CO₃). Kao dodatak prehrambenim proizvodima nosi oznaku E500.

Modifikacije

Natrijum karbonat je polimorfna supstanca, koja kristalizira u različitim kristalnim sistemima, u zavisnosti od pritiska i temperature. Može biti bezvodna ili sadržavati kristalnu vodu (hidrat).

Bezvodni natrijum karbonat: Poznat i kao mineral natrit ili kao kalcinisana soda. To je beli prah koji se topi na 853 °C i ima gustoću od 2,51 g/cm³. Stvara se na temperaturama višim od 107 °C.
Monohidrat, Na₂CO₃•H₂O: Poznat i kao mineral termonatrit, stvara se na temperaturama višim od 35,4 °C iz heptahidrata.
Dihidrat, Na₂Ca(CO₃)₂•2H₂O: poznat i kao mineral pirsonit
Pentahidrat, Na₂Ca(CO₃)₂•5H₂O: mineral Gailusit ili natrokalcit.
Heptahidrat, Na₂Ca(CO₃)₂•7H₂O: Stvara se na temperaturama iznad 32,5 °C iz dekahidrata.
Dekahidrat, Na₂Ca(CO₃)₂•10H₂O: poznat i kao mineral soda ili kristalna soda, kristalizira se na temperaturama ispod 32,5 °C iz zasičenog rastvora natrijum karbonata.

Osobine

Kao so slabe ugljične kiseline reagira sa jakim kiselinama koje iz njega istiskuju ugljen-dioksid. U vodi se rastvara oslobađajući toplotu te uslijed hidrolize daje bazičan rastvor.

Nalazišta

Veća nalazišta natrijum karbonata se nalaze u Egiptu (jezero Natron), istočnoj Africi (mnoga isušena jezera i vodotoci), Kaliforniji, Meksiku i južnoj Sahari.

Upotreba

Natrijum karbonat se koristi još od antičkog doba. U starom Egiptu se koristio za mumificiranje, kao i za proizvodnju keramike, stakla te kao sredstvo za čišćenje. Danas se koristi u razne industrijske svrhe, te se smatra jednim od važnih hemijskih proizvoda. U svetu se godišnje proizvede oko 39 miliona tona sode (1997), a najveći dio se upotrebi u industriji stakla, proizvodnji sredstava za čišćenje i izbeljivanje, industriji papira i drugim.

Povezano

Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: Natrijum karbonat

Literatura

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ http://www.ndctz.com/sodaash.htm

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[ndctz.com-4] ttp://www.ndctz.com/sodaash.htm

[1]

[2]

[3]

[4]