Piridin
Piridin je heterociklično organsko jedinjenje sa hemijskom formulom C5H5N. On je strukturno srodan sa benzenom. Jedna CH grupa je zamenjena atomom azota.[6] On se koristi kao prekurzor agrohemikalija i lekova. On je isto tako važan rastvarač i reagens. Piridin je bezbojna tečnost sa osobenim, neprijatnim (poput-ribe) mirisom. Piridinov prsten se se javlja u mnogim važnim jedinjenjima, kao što su vitamini nikotinamid i piridoksal.
Piridin | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Drugi nazivi | Azabenzen Azin py | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 110-86-1 | ||
PubChem[1][2] | 1049 | ||
ChemSpider[3] | 1020 | ||
UNII | NH9L3PP67S | ||
EINECS broj | |||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | C5H5N | ||
Molarna masa | 79.1 g mol−1 | ||
Agregatno stanje | bezbojna tečnost | ||
Gustina | 0.9819 g/cm3, tečnost | ||
Tačka topljenja |
-41.6 °C, 232 K, -43 °F | ||
Tačka ključanja |
115.2 °C, 388 K, 239 °F | ||
Rastvorljivost u vodi | meša se | ||
Napon pare | 18 mmHg | ||
pKa | 5.25 [4],[5] | ||
Indeks prelamanja (nD) | 1.5093 | ||
Viskoznost | 0.88 cP | ||
Opasnost | |||
EU-klasifikacija | Zapaljiv (F) Štetan (Xn) | ||
NFPA 704 | |||
R-oznake | R20 R21 R22 R34 R36 R38 | ||
Tačka paljenja | 21 °C | ||
Srodna jedinjenja | |||
Srodna amini | Pikolin Kinolin | ||
Srodna jedinjenja | Anilin Pirimidin Piperidin | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Priprema i pojava
urediPiridin je originalno industrijski proizvođen ekstrakcijom iz ugljene smole. U današnje vreme se sintetizuje iz formaldehida, amonijaka, i acetaldehida:
- CH2O + NH3 + 2 CH3CHO → C5H5N + 3 H2O + 2 H2
Reakcije
urediBaza
urediU organskim reakcijama piridin se ponaša kao tercijarni amin, podleže protonaciji, alkilaciji, acilaciji, i N-oksidaciji na svom atomu azota, i kao aromatično jedinjenje, podleže nukleofilnim supstitucijama.
Azotni atom piridina poseduje bazni slobodni elektronski par. Pošto ovaj slobodni elektronski par nije delokalizovan u aromatični pi-sistem, piridin je baza sa hemijskim osobinama sličnim tercijarnim aminima. pKa vrednost konjugovane kiseline je 5.21. Piridin se protonizuje reakcijom sa kiselinama i formira pozitivno naelektrisani aromatični poliatomiski jon, koji se naziva piridinijum. Dužine veza i uglovi veza piridina i piridinijum jona su skoro identični.[7] Piridinijum katjon i benzen imaju isti broj elektrona. Piridinijum p-toluen sulfonat (PPTS) je ilustrativna piridinijumska so; ona se formira tretiranjem piridina sa p-toluen sulfonskom kiselinom.
N-nukleofil i ligand
urediPiridin je dobar nukleofil sa donorskim brojem 33.1. On lako reaguje sa alkilujućim reagensima i daje N-alkil-piridinijum soli. Primer takve soli je cetil-piridinijum hlorid, katjonski surfaktant koji je u širokoj upotrebi kao dizinfikujući i antiseptički agens. Piridinijum soli se mogu pripremiti Zinckovom reakcijom. Korisni adukti piridina su piridin-boran, C5H5NBH3 (m.p. 10–11 °C), blago redukujući reagens sa poboljšanom stabilnošću u odnosu na NaBH4 u protičkim rastvaračima, i poboljšanom ratvorljivošću u aprotičkim organskim rastvaračima. Piridin-sumpor trioksid, C5H5NSO3 (mp 175 °C) je sulfonacioni reagens koji se koristi za konvertovanje alkohola u sulfonate, koji zatim podležu rascepu C-O veze posle redukcije sa hidridnim reagensima.
Piridin se koristi kao ligand u koordinacionoj hemiji. Takođe su važni njegovi helatni derivati 2,2'-bipiridin, koji se sastoje od dva molekula piridina spojena jednostrukom vezom, i terpiridin, molekul sa tri spojena piridinska prstena.
Reference
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Linnell, R. H., J. Org. Chem., 1960, 25, 290.
- ↑ Pearson, R., Williams, F., J. Amer. Chem. Soc., 1953, 75, 3073.
- ↑ Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882.
- ↑ T. M. Krygowski, H. Szatyowicz, and J. E. Zachara (2005). „How H-bonding Modifies Molecular Structure and π-Electron Delocalization in the Ring of Pyridine/Pyridinium Derivatives Involved in H-Bond Complexation†”. J. Org. Chem. 70 (22): 8859. DOI:10.1021/jo051354h. PMID 16238319..
Spoljašnje veze
uredi- Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: Piridin
- Internacionalna hemijska sigurnosna karta 0323
- NIOSH džepni vodič hemijskih hazarda
- Sinteza piridina