Баба Ванга
| Вангелија Гуштерова | |
|---|---|
| Рођење | Вангелија Пандева Димитрова 31. сијечња 1911.  Струмица, Османско Царство(данас  Сјеверна Македонија) |
| Смрт | 11. коловоза 1996. Софија, Бугарска |
| Узрок смрти | рак дојке |
| Националност | Бугаркиња |
| Остала имена | Баба Ванга |
| Држављанство | османско (1911-1913) бугарско (1913-1919) југославенско (1919-1941) бугарско (1941-1996) |
| Познат/а по | видовњакиња |
Вангелиа Пандева Димитрова Гуштерова "Баба Ванга" (Струмица, Османско Царство, 31. сијечња, 1911. - Софија, Бугарска 11. коловоза, 1996 ) била је бугарска видовњакиња.
Дјетинство
[уреди | уреди извор]
Рођена у Струмици у Османском Царству (данас Сјеверна Македонија) у сиромашној обитељи. Са 12 година година остала је слијепа након што неколико дана проборавила затрпану у пијеску. Неколико се година школовала у школи за слијепе у Земуну, гдје је научила шити. Након смрти помајке вратила се у Бугарску да би се бринула за млађу браћу и сестре.
Лажна пророчанства
[уреди | уреди извор]Тврдила је да јој информације о простору и времену шаљу невидљива бића. Наводно је прорекла чак и властиту смрт, 11. коловоза 1996. Будући да је била неписмена, њезина пророчанства записивали су њезини пријатељи и родбина. Пророчанства су јој била наглашено катастрофична и на граници знанствене-фантастике. Њезино пророчанство о почетку Трећег свјетског рата показало се погрешним.
.JPG)
Контроверзе
[уреди | уреди извор]Често је била виђана у друштву бугарског вође комунистиче партије Тодора Живковог, те се мисли да је тим каналом добивала информације од тајних служби.
Смрт
[уреди | уреди извор]Након што је наводно прорекла своју смрт, одала се алкохолу те је убрзо умрла у 85. години живота. На посљедњи испраћај дошли су многи људи из свих дијелова свијета да јој одају почаст. Родна кућа јој је претворена у музеј.
Извори
[уреди | уреди извор]- Стоянова [Стоyанова], Красимира [Красимира] (19967) (Булгариан). Истината за Ванга [Тхе трутх абоут Ванга]. Софиа: Балгарски Писател. ИСБН 954-443-170-5.
- Острандер, Схеила; Сцхроедер, Лyнн (1970). „Ванга Димитрова: Тхе Булгариан Орацле”. Псyцхиц дисцовериес бехинд тхе Ирон Цуртаин. Енглеwоод Цлиффс, НЈ: Прентице Халл. стр. 259–281. ИСБН 9780137322305.
- Валтцхинова, Галиа (2005). „Ванга, ла "Пyтхие булгаре": идéес ет усагес де л'Антиqуитé ен Булгарие социалисте” (Френцх). Диалогуес д'хистоире анциенне 31 (1): 93–127. ДОИ:10.3406/dha.2005.2487. ИССН 0755-7256.
- Иванов, Петко; Измирлиева, Валентина (2003). „Бетwиxт анд Бетwеен: Тхе Цулт оф Ливинг Саинтс ин Цонтемпорарy Булгариа”. Фолклорица, Јоурнал оф тхе Славиц анд Еаст Еуропеан 8 (1): 33–53.
