Гленцоре
Гленцоре или пуном именом Гленцоре Интернатионал АГ је контроверзна Швајцарска корпорација која контролира велики дио светских сировина и хране. Уз помоћ те контроле она држи велики утјецај на светске цијене хране и сировина. По Реутерсу Гленцоре је највећа компанија за коју обични људи нису никада чули.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Хисторија корпорације која настаје 1974. године више личи на шпијунски роман чија радња се догађа на свим континентима него на хисторију нормалне компаније. Гленцоре је основан од стране Марц Рицха трговца сировинама који се обогатио тијеком ОПЕЦовог ембарга на продају нафте САДу и западној Европи због њихове подршке Израелу тијеком рата тако што је склопио договор с Ираком и Ираном да му продају нафту коју је он потом препродавао. Након оваквог почетка то јест оснивања корпорација је наставила радити у истом стилу тако да послује прије свега с државама с којима је било забрањено пословање у западној Европи и САДу. На попису "пословних партнера" Гленцореа се налазе међународно изолирани апартхејд режим у Јужној Африци, Иран након исламске револуције, Ирак Садама Хусеина и слично. Осим пословања с на западу изолираним државама Гленцоре се "специјализирао" за рад с "банана републикама" и у ратним зонама гдје се служи прије свега корупцијом ради склапања послова. Тијеком осамдесетих и деведесетих основни посао компаније је било посредништво у продаји док почетком 21 века се прешло на стицање власништве различитих компанија које пре свега управљају рудницима. У својим пословима Гленцоре често сурађује с Моссадом у име обостране користи.
Садашњост
[уреди | уреди извор]Након готово 40 година контроверзних, протузаконитих и високо профитабилних послова Гленцоре је највећи светски владар сировина и хране који диктира њихове цену. Тренутачно Гленцоре држи 60 % светског тржишта цинка, 50 % бакра, 45 % олова, 38 % алуминија, 28 % угљена за гријање, 25 % јечма, 25 % сунцокрета, 25 % уљане репице и 10 % пшенице [1] . Поред тих ресурса над којима има потпуну контролу Гленцоре је већински сувласник и корпорације Xстрата то јест највећег светског произвођача угљена. Због економске кризе годишњи профит Гленцореа је опао с 5.19 милијарди долара 2007. године на "само" 2.72 милијарди 2010. [2]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Гленцоре је 2001. године прекршио ембарго на извоз ирачке нафте коју је продао Хрватској уз зараду од 3 милиона долара. [1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Гленцоре: Профитееринг фром хунгер анд цхаос
- ↑ „Специал репорт: Тхе биггест цомпанy yоу невер хеард оф”. Архивирано из оригинала на датум 2011-02-28. Приступљено 2011-05-11.