Листа владара Енглеске

Извор: Wikipedija
(преусмерено са Popis engleskih kraljeva)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Англосаксонски краљеви

[уреди | уреди извор]
Име Портрет Владавина Супружник Веза с претходником Династија
Алфред Велики
(Æлфрæд)
Статуе оф Алфред тхе Греат ин Wантаге 24. април 871–26. октобар 899 Еалхсwитх / Весексовци
Едwард Старији
(Еадwеард)
Едwард тхе Елдер 27. октобар 899 - 17. јули 924 Ецгwyнн
Аелффаед
Еадгифу Кентска
син Алфреда Великог
Æтхелстан
(Æþелстан)
Кинг Атхелстан фром Алл Соулс Цоллеге Цхапел 3. аугуст 924-27. октобар 939 неожењен син Едwарда Старијег
Едмунд I
(Еадмунд)
28. октобар 939-26. мај 946 Æлфгифу
Æтхелфлæд
син Едwарда Старијег
Едред
(Еадред)
/ 27. мај 946-23. новембар 955 неожењен син Едwарда Старијег
Едwy
(Еадwиг)
24. новембар 955-1. октобар 959 Æлфгифу син Едмунда Величанственог
Едгар Мирољубиви
(Еадгар)
2. октобар 959-8. јули 975 Æлфтхрyтх син Едмунда Величанственог
Едwард Мученик
(Еадwеард)
9. јули 975-18. март 978 неожењен син Едгара Мирољубивог
Етхелред Неспремни
(Æþелрæд Унрæд)
19. март 978-1013
март/април 1014-1016
Æлфлаед
Аелгифу
Ема Норманска
син Едгара Мирољубивог
Свен Рашљобради
(Свенд Твескæг)
25. децембар 1013-3. фебруар 1014 Сигрид Охола / Данац
Едмунд Жељезнобоки
(Еадмунд)
Едмунд Иронсиде 24. април-30. новембар 1016 Едита син Етхелреда Неспремног Весексовац
Кнут Велики
(Кнúтр)
30. новембар 1016-12. новембар 1035 Æлфгифу
Ема Норманска
син Свена Рашљобрадог Данци
Харолд I
(Харалд)
13. новембар 1035-17. март 1040 син Кнута Великог
Хартакнут
(Хардекнуд)
18. јуни 1040-8. јуни 1042 ? син Кнута Великог
Едwард Исповједник
(Еадwеард)
9. јуни 1042-5. јануар 1066 Едита син Етхелреда Неспремног Весексовац
Харолд Годwинсон
(Харолд Годwинессон)
6. јануар-14. октобар 1066 Едита Лијепа
Едита од Мерције
/ Годwинсон
Едгар Æтхелинг
(Еадгар Æþелинг)
15. октобар-17. децембар 1066. неожењен унук Едмунда Жељезнобоког Весексовац

Након Норманског освајања

[уреди | уреди извор]

Године 1066. десио се велики преокрет у енглеској хисторији. Енглеску је освојио нормански војвода Wиллиам II и окрунио се као краљ Wиллиам I. Његови потомци су од тада владали Енглеским краљевством док је год оно постојало.

Само краљеви који су владали након Норманског освајања носе римске редне бројеве.

Име
(алтернативно име)
Портрет Владавина Супружник
током владавине
Биљешке Династија Грб и титула
Wиллиам I "Освајач"
(Wиллиам тхе Цонqуерор)
25. децембар 1066-9. септембар 1087 Матилда Фландријска Освојио Енглеску, наводно као насљедник према тестаменту Едwарда Исповједника. Такођер је био војвода Нормандије. Нормани краљ Енглеза и војвода Нормана
Грб Нормандије
Wиллиам II "Риђи"
(Wиллиам Руфус)
26. септембар 1087 - 2. аугуст 1100 неожењен Син Wиллиам I, био је непопуларан и немилосрдан владар, али ефикасан војсковођа.
Грб Нормандије
Хенрy I
(Хенрy Беауцлерц)
Хенрy I 5. аугуст 1100-1. децембар 1135 Едита од Шкотске
Аделиза Левенска
Син Wиллима I, провео је значајна побољшања у администрацији и законодавству. Такођер је био војвода Нормандије.
Степхен
(Степхен оф Блоис)
Степхен 22. децембар 1135-7. април 1141
1. новембар 1141-25. октобар 1154
Матилда I, грофица Болоње Син кћерке Wиллиама I, узурпирао је енглеску круну уз подршку баруна. Највећи дио владавине провео је борећи се с Матилдом. Такођер војвода Нормандије и гроф Болоње. Блојевац милошћу Божијом, краљ Енглеске
Матилда[1] Матилда 7. април 1141-1. новембар 1141 Готфрид V, гроф Анжуја Кћерка Хенрyа I, призната као очева насљедница, али издана након његове смрти. Заробила Стјепана 1141. године и владала до његовог ослобођења. Користила титулу господарице Енглеза. Норманка господарица Енглеза
Грб Нормандије
Хенрy II
(Хенрy Цуртмантле)
Хенрy II 19. децембар 1154-6. јули 1189 Елеонора, војвоткиња Аквитаније Син Матилде, наслиједио је Стјепана на основу споразума. Такођер војвода Аквитаније, Нормандије, итд. Плантагенети милошћу Божијом, краљ Енглеске, војвода Нормандије и Аквитаније и гроф Анжуја
Грб Нормандије
Хенрy Млади
(Хенрy тхе Yоунг Кинг)
Хенрy 14. јуни 1170-11. јуни 1183 Маргарета од Француске Син Хенрyа II, окруњен као очев савладар. Дизао побуне против оца.
Рицхард I
(Рицхард тхе Лионхеарт)
Рицхард тхе Лионхеарт 6. јули 1189-6. април 1199 Беренгарија Наварска Син Хенрyа II, успјешан крижар. Иако слабо везан за Енглеску, упамћен је у народној традицији. милошћу Божијом, краљ Енглеске, војвода Нормандије и Аквитаније и гроф Анжуја
Јохн
(Јохн Лацкланд)
Јохн Лацкланд 6. април 1189-19. октобар 1216 Изабела, грофица Ангулема Син Хенрyа II, потписао Велику повељу. Изгубио Аквитанију и Нормандију. Такођер господар Ирске. милошћу Божијом, краљ Енглеске, господар Ирске, војвода Нормандије и Аквитатаније
Хенрy III
(Хенрy III)
Хенрy III 19. октобар 1216-16. новембар 1272 Елеонора Провансалска
Син Ивана. Енглеска је цвјетала за вријеме његове владавине. Препирао се с барунима око Велике повеље. Такођер господар Ирске. милошћу Божијом, краљ Енглеске, господар Ирске и војвода Аквитатаније
Едwард I "Дугоноги"
(Едwард Лонгсханкс)
16. новембар 1272-7. јули 1307 Елеонора, грофица Понтхиеуа
Маргарета од Француске
Син Хенрyа III. Започео рат са Шкотском. Такођер господар Ирске и гроф Понтхиеуа.
Едwард II
(Едwард II)
7. јули 1307-25. јануар 1327 Изабела од Француске Син Едуарда I. Свргнут и убијен по наредби супруге и њеног љубавника. Такођер господар Ирске и гроф Понтхиеуа.
Едwард III
(Едwард III)
Едwард III 25. јануар 1327-21. јуни 1377 Филипа од Хаинаута Син Едwарда II. Учинио Енглеску водећом европском војном силом. Започео Стогодишњи рат. Такођер господар Ирске и гроф Понтхиеуа. милошћу Божијом, краљ Енглеске и Француске и господар Ирске
Рицхард II
(Рицхард II)
21. јуни 1377-29. септембар 1399 Ана од Чешке
Изабела од Француске
Син сина Едwарда III. Прво се суочио са устанцима сељака, а затим владао као тиранин. Свргнут и убијен по наредби рођака, Хенрyа IV. Такођер господар Ирске. милошћу Божијом, краљ Енглеске и Француске и господар Ирске
Рицхард II спојио је дједов грб и наводни грб Едwарда Исповједника.
Хенрy IV
(Хенрy Болингброке)
Хенрy IV 30. септембар 1399-20. март 1413 Ивана Наварска Син сина Едwарда III, узурпирао круну од Јорковаца, насљедника старијег брата свог оца. Такођер господар Ирске. Ланкастерци
(Плантагенети)
милошћу Божијом, краљ Енглеске и Француске и господар Ирске
Хенрyа IV поништио је дјело Рицхарда II и измијенио грб како би његов француски дио више личио модерном грбу Француске.
Хенрy V
(Хенрy V)
Хенрy V 20. март 1413-31. аугуст 1422 Катарина од Француске Син Хенрика IV. Освојио велики дио Француске и присилио пунца да га призна као насљедника. Такођер господар Ирске. милошћу Божијом, краљ Енглеске, пријестолонасљедник и регент Француске и господар Ирске
Хенрy VI
(Хенрy VI)
Хенрy VI 31. аугуст 1422-4. март 1461
30. октобар 1470-11. април 1471
Маргарета Анжујска Син Хенрyа V, окруњен као краљ и признат као владар половине Француске. Био ментално нестабилан. Стварну власт држала супруга. Такођер господар Ирске. милошћу Божијом, краљ Енглеске и Француске и господар Ирске
Хенрy VI спојио је грб Енглеске (који се састојао од грбова Енглеске и Француске) с чистим грбом Француске како би нагласио своју де фацто власт над већим дијелом Француске.
Едwард IV
(Едwард IV)
Едwард IV 4. март 1461-2. октобар 1470
11. април 1471-9. април 1483
Елизабетх Wоодвилле Прапрапраунук Едwарда III, освојио круну током Ратова ружа. Прва владавина обиљежена сукобима, друга миром. Такођер господар Ирске. Јорковци
(Плантагенети)
милошћу Божијом, краљ Енглеске и Француске и господар Ирске
Пошто након Хенрyа VI ниједан енглески краљ више није де фацто владао Француском, Едwард IV и његови насљедници користили су грб Хенрyа IV
Едwард V
(Едwард V)
Едwард V 9. април 1483-25. јуни 1483 неожењен Син Едwарда IV, свргнут је од стрица, Рицхарда III, и затворен у Тоwер оф Лондон. Тада му се губи сваки траг. Такођер господар Ирске.
Рицхард III
(Рицхард III)
Рицхард III 26. јуни 1483-22. аугуст 1485 Анне Невилле Брат Едwарда IV, свргнуо братића. Погинуо је у битци с Хенрyом VII. Такођер господар Ирске.
Хенрy VII
(Хенрy Тудор)
22. аугуст 1485-21. април 1509 Елизабета од Енглеске Прапрапраунук Едwарда III и зет Едwарда IV, круну освојио у бици. Оснажио и стабилизовао монархију након Ратова ружа. Такођер господар Ирске. Тудори
Хенрy VIII
(Хенрy VIII)
21. април 1509-28. јануар 1547 Катарина Арагонска
Анне Болеyн
Јане Сеyмоур
Ана Клевска
Цатхерине Хоwард
Цатхерине Парр
Син Хенрyа VII и унук Едwарда IV. Основао Цркву Енглеску. Законски ујединио Енглеску и Велс. Такођер краљ Ирске. милошћу Божијом, краљ[ица] Енглеске, Француске и Ирске, бранитељ вјере и врховни поглавар Цркве Енглеске и Ирске на Земљи
Пошто након Хенрyа VI ниједан енглески краљ више није де фацто владао Француском, Едуард IV и његови насљедници користили су грб Хенрyа IV.
Едwард VI
(Едwард VI)
Едwард VI 28. јануар 1547-6. јули 1553 неожењен Син Хенрyа VIII. У његово име владали су његов дајџа, па Јохн Дудлеy. Увео протестантизам. Незаконито насљедницом именовао Јане Греy. Такођер краљ Ирске.
Јане Греy
"Деветодневна краљица"
(Јане, тхе Нине Даyс Qуеен)
[2]
10-19. јули 1553
(оспорено)
Гуилдфорд Дудлеy Прапраунука Хенрyа VII и снаха Јохна Дудлеyа, била је де фацто монарх девет дана. Свргнула ју је законита насљедница круне, Марy I, и наредила њено погубљење. Греy
Марy I "Крвава"
(Блоодy Марy)
Марy I, 1554 6. јули (де иуре)/19. јули (де фацто)-17. новембар 1558 Фелипе II од Шпаније Кћерка Хенрyа VIII, вратила Енглеску римокатоличанству. Остала позната по масовним погубљивањима проминентних протестаната. Такођер краљица Ирске. Тудор милошћу Божијом, краљ и краљица Енглеске, Шпаније, Француске, обију Сицилија, Јерузалема и Ирске, бранитељи вјере, надвојводе од Аустрије, војводе Милана, Бургундије и Брабанта, грофови Хабсбурга, Фландрије и Тирола
Марy и Фелипе користили су заједнички грб који је симболизирао њихову заједничку власт над Енглеском и Ирском и право на Француску, Фелипеову власт над шпанским и низоземским земљама, те његово хабсбуршко поријекло.
Фелипе "Опрезни"
(Пхилип тхе Прудент)
25. јули 1554-17. новембар 1558
иуре уxорис
Марy I од Енглеске Муж Марије I. Парламент га прогласио краљем и Маријиним подређеним савладарем за вријеме њиховог брака. Такођер краљ Ирске, Напуља, Сицилије и Шпаније. Хабсбурговац
Елизабета I
"Дјевица краљица"
(Елизабетх, тхе Виргин Qуеен)
Елизабетх I 17. новембар 1558-24. март 1603 неудата Кћерка Хенрика VIII. Вратила протестантизам. Енглеска је цвјетала током Елизабетанске ере. Такођер краљица Ирске. Тудор милошћу Божијом, краљица Енглеске, Француске и Ирске, бранитељ вјере, врховни гувернер Цркве Енглеске и Ирске на Земљи
Пошто је након смрти Марије I прекинута персонална унија Енглеске и Ирске с низоземским и шпанским земљама, Елизабета I је користила грб Хенрика IV.
Јамес I
(Јамес I)
Јамес I 24. март 1603-27. март 1625 Ана од Данске Прапраунук Хенрyа VII и Едwарда IV. За његове владавине се наставио процват енглеске литературе. Такођер краљ Ирске и Шкотске. Стуарти милошћу Божијом, краљ Енглеске, Шкотске, Француске и Ирске, бранитељ вјере
Цхарлес I
(Цхарлес тхе Мартyр)
Цхарлес I 27. март 1625-30. јануар 1649 Хенрика Марија од Француске Син Јамеса I, владао као тирански апсолутни монарх у неслози с парламентом. Погубљен током грађанског рата. Такођер краљ Ирске и Шкотске.
Де фацто интеррегнум: 1649-1660. Управљали Оливер Цромwелл и Рицхард Цромwелл.
Цхарлеса II
"Весели монарх"
(Цхарлес, тхе Меррy Монарцх)
29. мај 1660-6. фебруар 1685 Катарина Португалска Син Карла I, искористио смрт Оливера Цромwелла да преузме круну. Посљедњих година владао без парламента. Такођер краљ Ирске и Шкотске. Стуарти милошћу Божијом, краљ Енглеске, Шкотске, Француске и Ирске, бранитељ вјере
Јамес II
(Јамес II)
6. фебруар 1685-23. децембар 1688 Марија Моденска Син Карла I, свргнут од кћерке и зета/сестрића уз сагласност парламента јер је био римокатолик. Такођер краљ Ирске и Шкотске.
Марy II
(Марy II)
13. фебруар 1689-28. децембар 1694 Wиллиам III од Енглеске Кћерка Јамеса II, прихватила понуду парламента и с мужем свргнула оца. Такођер краљица Ирске и Шкотске. милошћу Божијом, краљ и краљица Енглеске, Шкотске, Француске и Ирске, бранитељи вјере
Заједнички грб Wиллиама III и Марије II симболизирао је њихову заједничку власт над Енглеском, Шкотском и Ирском и право на Француску, те Wиллиамово поријекло од династије Орање-Нассау
Wиллиам III
(Wиллиам III)
13. фебруар 1689-8. март 1702 Марy II од Енглеске Муж Марије II и унук Карла I, прихватио понуду парламента и са женом свргнуо пунца. Владао са супругом до њене смрти. Уплетен у европске ратове. Такођер краљ Ирске и Шкотске, те стадхолдер Холандије. Династија Орање-Нассау
Ана
(Анне)
8. март 1702-1. мај 1707 Георгије од Данске Кћерка Јамес II, уплетена у европске ратове. Издала Акт о унији, ујединвши Енглеску и Шкотску. Стуарт милошћу Божијом, краљица Енглеске, Шкотске, Француске и Ирске, бранитељ вјере
Ана је користила грб Јамеса I.

Након 1707. године више нема краљева ни краљица Енглеске. Од Ане до Георгеа III, владари Велике Британије носе титулу краља или краљице Велике Британије, а од Георгеа III па до данас носе титулу краља или краљице Уједињеног Краљевства.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Алфред Велики
849-899
вл. 871–899
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Западносаска династија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Едwард Старији
874-924
вл. 899–924
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Данска династија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Æтхелстан
895-939
вл. 924–939
 
Æлфwеард од Wессеxа
904-924
вл. 924.
 
Едмунд I
922-946
вл. 939–946
 
Едред
923-955
вл. 946–955
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Едwy
941-959
вл. 955–959
 
Едгар Мирољубиви
943-975
вл. 959–975
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{Едуард}}}
 
Етхелред Неспремни
968-1016
вл. 978–1013
вл. 1014–1016
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Свен Рашљобради
960-1014
вл. 1013–1014
 
 
 
 
 
 
 
Едуард Исповједник
1003-1066
вл. 1042–1066
 
Едмунд Жељезнобоки
990-1016
вл. 1016.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Кнут Велики
985 /995-1035
1016–1035
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Едwард Протјерани
1016-1057
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Харолд
1015-1040
вл. 1035–1040
 
Хартакнут
1020-1042
вл. 1040–1042
 
Wиллиам I
1028-1087
вл. 1066–1087
 
 
 
 
 
Маргарета
1045-1093
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Адела
1067-1137
 
Wиллиам II
1056-1100
вл. 1087–1100
 
Хенрy I
1069-1135
вл. 1100–1135
 
Едита од Шкотске
1080-1118
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Степхен
1096-1154
вл. 1135–1154
 
 
 
 
 
 
 
Матилда
1102-1167
вл. 1141.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Хенрy II
1133-1189
вл. 1154–1189
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{Иван}}}
 
{{{Рицхард1}}}
 
Хенрy Млади
1155-1183
вл. 1170-1183
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Хенрик III
1207-1272
вл. 1216-1272
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Норманска династија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{Едуард1}}}
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Блојшка династија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{Едуард2}}}
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Едwард III
1312-1377
вл. 1327-1377
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{Едуард}}}
 
 
 
Иван од Гхента
1340-1399
 
 
 
 
 
Лионел од Антwерпа
1338-1368
 
 
Едмунд од Ланглеyа
1341-1402
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Рицхард II
1367-1399
вл. 1377-1399
 
{{{Хенрy4}}}
 
Јохн Беауфорт
1373-1410
 
 
 
{{{Фелипе}}}
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Хенрy V
1387-1422
вл. 1413–1422
 
Јохн Беауфорт
1403-1444
 
 
 
Рогер де Мортимер
1374-1398
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Хенрик VI
1421-1471
вл. 1422–1461
вл. 1470–1471
 
Маргарет Беауфорт
1443-1509
 
 
 
Анне де Мортимер
1390-1411
 
 
Рицхард од Цонисбургха
1375-1415
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Рицхард
1411-1460
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Тудор
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Едwард IV
1442-1483
вл. 1461-1470
вл. 1471-1483
 
Рицхард III
1452-1485
вл. 1483-1485
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Хенрy VII
1457-1509
вл. 1485-1509
 
Елизабета од Yорка
1466-1503
 
Едwард V
1470-?
вл. 1483.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Хенрy VIII
1491-1547
вл. 1509-1547
 
 
 
 
 
Маргарета
1489-1541
 
Марија
1496-1533
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{Фелипе}}}
 
Марy I
1516-1558
вл. 1553-1558
 
Елизабета I
1533-1603
вл. 1558-1603
 
{{{Едwард6}}}
 
Јамес
1512-1542
 
Францес Брандон
1517-1559
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Хабсбуршка династија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{Марy1}}}
 
Ивана
1537-1554
вл. 1554.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Стуарт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јамес I
1566-1625
вл. 1603-1625
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Орање-Нассау
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Цхарлес I
1600-1649
вл. 1625-1649
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јамес II
1633-1701
вл. 1685-1688
 
 
 
Марy Хенрy
1631-1660
 
 
 
Цхарлеса II
1630-1685
вл. 1660-1685
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ана
1665-1714
вл. 1702-1714
 
Марy II
1662-1694
вл. 1688-1694
 
{{{Wиллим3}}}
 
 
 
  1. Матилда се не налази на свим списковима енглеских монарха јер је владала кратко и није се окрунила, а живјела је у времену када се крунидба сматрала потребном.
  2. Проглашена владарицом. Девет дана била де фацто монарх, али се није стигла окрунити. Према Акту парламента није никада ни била де иуре монарх. Не налази се на свим списковима енглеских монарха.

Повезано

[уреди | уреди извор]