Попис становништва у ФНР Југославији 1953.
Попис становништва 1953. у ФНРЈ је обавио Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ 31. марта 1953. године. Пописница, образац је садржавао 25 питања за свако лице и Лист за домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је дошао свега 5 година после претходног, али је требало да буде први од редовних који се обављају сваких десет година на почетку деценије.
Југославија је тада имала 16.936.573 житеља или 66 становника на км2. Народни састав био је сљедећи: Срби 7.065.923 (41,7%), Хрвати 3.975.550 (23,5%), Словенци 1.487.100 (8,8%), Муслимани/Бошњаци 998.698 (5,9%), Македонци 893.427 (5,3%), Албанци 754.245 (4,5%), Мађари 502.175 (3,0%), Црногорци 466.093 (2,7%), Турци 259.535 (1,5%), Словаци 84.999 (0,5%), Роми 84.713 (0,5%), Бугари 61.708 (0,4%), Нијемци 60.536 (0,4%) и други.[1]
Занимљивост
[уреди | уреди извор]За 11. питање које се односило на народност (национална припадност) упутство је гласило
- Свако лице уписује које је народности на пр. Србин, Хрват, Словенац, Македонац, Црногорац, Мађар, Шиптар, Немац, Италијан, Чех, Словак, Турчин, Циганин итд. Лице југословенског порекла које није ближе национално опредељено лице уписује: југословен-неопредељен, а друго национално неопредељено лице уписује: национално неопредељен.
Ово је значило да се у случају регионалног изјашњавања (Бокељ, Истранин) уписује Југословен-неопредељен.
Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ Фелдбауер 1988, стр. 124
Литература
[уреди | уреди извор]- Фелдбауер, Божидар (1988). Атлас свијета. Загреб: Лексикографски завод Мирослав Крлежа. ИСБН 8670530041.
Повезано
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Републички завод за статистику Србије Архивирано 2009-01-25 на Wаyбацк Мацхине-у