Вислани

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Централна Европа године 870. Источна Франачка означена плаво, Бугарска наранчаст, Велика Моравска под Растиславом зелено. Зелена црта означава границе Велике Моравске након територијалне експанзије под Сваткоплуком I (894). Узети у обзир да су неке од тих граница предмет расправе међу хисторичарима

Вислани (пољски: Wiślanie) су били раносредњовјековно запандославенско племе које је живјело на подручју данашње Мале Пољске[1].

Од 1. вијека, а можда и од раније, Висланци су били дио племена познатог као Карпијци, које је највјеројатније име добило по планинском ланцу Карпата гдје су живјелу. У 9. вијеку су Висланци створили племенску државу, са средиштем на подручју данашњег Кракówа, Wиśлице, Сандомиерза и Страдówа. Око 874. их је покорио великоморавски краљ Сватоплук I, те је вислански кнез након тога присиљен прихватити крштење. Након краћег периода чешке власти, Висланци су крајем 10. вијека дошли под Пољане те су постали дио пољске државе и нације.

  1. "Тхе маин трибе инхабитинг тхе реацхес оф тхе Уппер Вистула анд итс трибутариес wас тхе Вислане (Wислание) wхо, бy тхе мид-нинтх центурy wере цонсидеред бy тхе неигхбоуринг Моравианс ас "верy поwерфул" Тхе еxпансионист полицy оф тхе Цхристиан Моравиан стате лед то евентуал цонфлицт wитх тхе поган Вислане. ендинг ин тхе дефеат оф тхе латтер анд тхеир аннеxатион то тхе Греат Моравиан Емпире бетwеен Ад 875-879" . [ин:] Траде анд урбан девелопмент ин Поланд: ан ецономиц геограпхy оф Црацоw. Францис W. Цартер. П. 46. 1994 оп. цит. L. Хајдукиеwицз анд M. Караś. Тхе Јагиеллониан Университy: Традитионс, Тхе Пресент, Тхе Футуре. Црацоw. 1978, п. 17.