Зворник

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Зворник

Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
Становништво ((1991)) 14.584
Географија
Координате 44°23′Н 19°06′Е / 44.39°Н 19.10°Е / 44.39; 19.10
Зворник на мапи Босне и Херцеговине
Зворник
Зворник
Зворник (Босне и Херцеговине)


Координате: 44° 23′ 24" СГШ, 19° 06′ 00" ИГД

Зворник

Зворник је град и средиште опћине у источном дијелу Босне и Херцеговине на источним обронцима Мајевице. Административно припада Републици Српској. Пријератна опћина Зворник се простирала на 500 км² са 14.500 становника у граду и 50.000 становника у опћини по попису из 2008. Данас је опћина Зворник површински ограничена на 387 км².

Географија

[уреди | уреди извор]

Зворник има повољан геостратешки положај јер се у њему укрштају важни путеви према Сарајеву, Београду, Новом Саду, Бијељини и Тузли. Скоро да је географски лоциран тачно на средини пута за три велика урбана центра: Београд, Нови Сад и Сарајево. Преко четири моста на ријеци Дрини одвија се друмски (Каракај, Шепак), жељезнички (сјеверно од града) и пјешачки саобраћај (Стари мост у Зворнику) са Босном и Херцеговином.

Општина Зворник се граничи са општинама Братунац, Милићи, Власеница, (на југу), Шековићи, Осмаци, Калесија, (на западу), Лопаре, Угљевик и Бијељина (на сјеверу), а на истоку ријеком Дрином и Србијом.

Општина има шездесет и једно насељено мјесто са око 13.000 домаћинстава организованих у 40 мјесних заједница. Поред града Зворника већа насељена мјеста су: Козлук, Каракај, Пилица, Локањ, Тршић, Дрињача, Челопек, Роћевић, Шепак, Ораховац, (D. Глумина) и др.

Територија општине Зворник, непосредно прије рата простирала се уз лијеву обалу ријеке Дрине у дужини од 52 км, док се у дубини највише простире 26 км. Неколико километара узводно од града Дрина је преграђена 1955. године и створено је Зворничко језеро. 90% површине општине Зворник је брдско планинско подручје. Надморска висина креће се око 130 до 916 метара. Сам град налази се на надморској висини од 146 метара. Клима је умјерено континентална.


Хисторија

[уреди | уреди извор]

На подручју општине је археолошко налазиште - Римски каменолом у Дардаганима из периода 1 - 5 вијека. Састоји се из једног подземног рудника и два површинска. Био је то највећи римски каменолом у Панонији. Код Шепка су нађени остаци римске цесте у дужини од 3 км.

Зворник се први пут спомиње у 1410. године, и то под именом Звоник, а 1519. под садашњим називом Зворник. Зворнички стари град (тврђава) настао је знатно раније, вјероватно у другој половини 13. или на почетку 14. вијека. Зворничку тврђаву (Кула-град) је по легенди направила проклета Јерина, жена Деспота Стефана Бранковића, познатија по градњи града Смедерева. Подигнут је на погодном мјесту гдје Дрина полако излази у плодну равницу и гдје су од давнина пролазили и укрштавали се важни путеви (посебно за Дубровник и Врх Босну и долином Дрине до њеног ушћа па даље за Сирмијум-Сремска Митровица). То је допринијело да се развије град, као један од значајнијих трговачких центара. Упоредо са привредним развојем Зворник добија све одлике напредног градског насеља. Зато није случајно што су доцније Османлије од њега направили свој административни центар, односно санџак.

Османски период

[уреди | уреди извор]

Након пада Босне под османлијску власт формирана су три санџака: Босански 1463., Херцеговачки 1470. и Зворнички 1480. Зворничком санџаку припадала је цијела сјевероисточна Босна.

У састав Зворничког санџака улазили су: Кадилук Сребреница са нахијама: Сребреница, Лудмер, Куслат и Субин
Кадилук Зворник са нахијама: Зворник, Перин, Теочак и Корај
Кадилук Горња и Доња Тузла са нахијама: Доња Тузла, Горња Тузла, Сапна, Спреча, Гостиљ,Драмесин, Паске, Висови, Јасеница и Смолућа
Кадилук Грачаница са нахијама: Грачаница, Грдачац, Сребреник, Соко, Заврш и Ненависте
Кадилук Бијељина са нахијама: Бијељина и Јања
Кадилук Бирце и Кнежина
Кадилук Крупањ и Бохорина
Кадилук Лозница или Јадар и Птицар
Кадилук Шабац са Шапцем, Доњом и Горњом Мачвом
Кадилук Брвеник са нахијама: Брвеник и Гошћаница

Постосмански период

[уреди | уреди извор]

Године 1878. османлијску власт замијенила је Аустро-Угарска. Зворник је и даље остао котарско (среско) сједиште, са развијеним занаством и трговином. Из пописа становништва 1910, види се да је град те године имао 732 куће и 3.688 становника, од чега 2.092 муслимана, 754 православаца, 185 католика, 9 евангелиста, 148 јевреја и 498 војних лица. За вријеме краљевине Југославије (1918-1941) Зворник је сједиште Среза. Од 1929. припадао је Дринској бановини са сједиштем у Сарајеву. Електрично осветљење је стигло 21. децембра 1937[1]. У току Другог свјетског рата, односно НОБ-е (1941-1945), Зворник је био у саставу Независне државе Хрватске. Након Другог свјетског рата, Зворник је средиште среза и општине, доцније Међуопштинске регионалне заједнице (општине Зворник, Братунац, Сребреница, Власеница и Шековићи).

Национални споменици

[уреди | уреди извор]

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]

Андровићи, Баир, Бијели Поток, Брањево, Баљковица (дио), Баљковица Доња, Бошковићи, Буложани, Црни Врх, Осмаци, Челишмани, Челопек, Дивич, Доња Пилица, Доњи Локањ, Дрињача, Дуги Дио, Дураковићи, Ђевање, Ђулићи, Гајићи, Галићи, Гаврићи, Глоди, Глођанско брдо, Глумина, Горња Пилица, Горњи Локањ, Грбавци, Грбавци Доњи, Грбавци Горњи, Гуштери, Хајдаревићи, Јардан, Јасеница, Јошаница, Јусићи, Каменица Доња, Каменица Горња, Казан Башча (Казанбашча), Кисељак (Зворник) (дио), Кисељачки пут, Китовнице, Клиса, Костијерево, Ковачевац, Козлук, Крижевачке Њиве, Крижевићи, Кучић Кула, Кула Град, Кушлат, Лазићи, Лијешањ, Липље, Локањ, Лупе, Махмутовићи, Малешићи, Марчићи, Мехмедићи, Милошевићи, Мракодол, Ново Село, Ораховац, Пађине, Паљевићи, Парлог, Пецка, Петковци, Пилица, Поточани, Пушине, Радаковац, Радава, Равне, Ребићи, Роћевић, Самара, Скочић, Снагово, Снагово Доње, Снагово Горње, Сопотник, Средњи Шепак, Српска Варош, Султановићи, Шћемлија, Шепак Доњи, Шепак Горњи, Шетићи, Табанци, Тијанићи, Томанићи, Трновица, Тршић, Угљари, Улице, Врела, Зелиње, Златне воде и Зворник.

Послије потписивања Даyтонског споразума, већи дио општине Зворник ушао је у састав Републике Српске. У састав Федерације Босне и Херцеговине ушла су насељена мјеста: Годуш, Краљевићи, Међеђа, Незук, Растошница, Рожањ, Сапна, Витиница и Засеок те дијелови насељених мјеста Баљковица и Кисељак. Од овог подручја формирана је општина Сапна.

Политика

[уреди | уреди извор]

Славни људи

[уреди | уреди извор]
  • Филип Кљајић-Фића, народни херој;
  • др Митар Перушић, наставник Универзитета
  • Нада Обрић, популарна пјевачица
  • Един Салахаревић, јуниорски репрезентативац Југославије
  • Мр Химзо Тулић, сазлија
  • Марко Шћекић, познати кошаркаш
  • Драган Мићић, познати фудбалер и тренер
  • Миралем Пјанић, познати фудбалер
  • Сејад Салиховић, познати фудбалер
  • Самир Муратовић, познати фудбалер
  • Раде Ђокић, познати фудбалер
  • Мирослав Стевановић, познати фудбалер
  • Његица Балорда, позната манекенка
  • Кјашиф Смајловић, новинар
  • Миодраг Р.Савић, познати шахиста
  • Ермин Бичакчић, познати фудбалер
  • Никола Васиљевић, познати фудбалер
  • Борислав (Борисав) Писић, познати југословенски атлетичар
  • Жељко Пантић Панто , познати бубњар
  • Мухамед Омеровић, познати спортски доктор
  • Станислав Томић, сатиричар из Зворника добитник је "Вибове награде".
  • Оливер Стевић, познати кошаркаш
  • Бахрудин Омербеговић , познати играч футсала.
  • Един Хасановић, њемачко-босански глумац, добитник награде "Голдене Камера".
  • Проф. др Фарук Чакловица, редовни професор факултета Ветеринарске медицине и Ректор Универзитета у Сарајеву, добитник 6-априлске награде града Сарајева.

Предсједници општине Зворник од 1945. године:

1. Никола Манојловић (1945-1946)
2. Деса Поповић (1946-1947)
3. Мурат Муратовић (1947-1949)
4. Осман Фидахић (1949-1950)
5. Махмут Кавазовић (1951-1952)
6. Мехмед Мустафић (1952-1954)
7. Махмут Кавазовић (1954-1955)
8. Љубиша Поповић (1955-1956)
9. Бахрија Кавазовић (1956-1957)
10. Бранко Илић (прва половина 1958.)
11. Војо Перић (1958-1963)
12. Цвијан Ђапановић (1963-1967)
13. Љубинко Мицић (1967-1974)
14. Мујо Вилић (1974-1981)
15. Хрусто Тупековић (1981-1983)
16. Мехмед Цекић (1983-1985)
17. Кемал Кадрић (1985-1986)
18. Драган Миличевић (1986-1988)
19. Мустафа Камисалић (1988-1990)
20. Абдулах Пашић (1990-1992)
21. Бранко Грујић (1992-1995)
22. Јован Митровић (1995-1998)
23. Мирко Ребић (1998-2000)
24. Јован Митровић
25. Бошко Милић
26. Драгица Лазић
27. Стево Савић
28. Милорад Ђокић
29. Будимир Аћимовић (2004 -2006)
30. Зоран Стевановић (од 2007)
31. Далибор Матић

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Хамдија Крешевљаковић, Стари босански градови, Наше старине 1, Сарајево 1953, 13-14.
  • Ђоко Мазалић, Звоник (Зворник) стари град на Дрини (Прилог босанској архитектури средњег века и турског периода), Гласник Земаљског музеја (Нова серија) 10, Сарајево 1955, 73-116.
  • Десанка Ковачевић-Којић, Зворник (Звоник) у средњем вијеку, Годишњак Друштва историчара БиХ 16, Сарајево 1965, 19-35.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Време, 24. дец. 1937, стр. 10

Вањске везе

[уреди | уреди извор]