Dermatologija
Dermatologijaje nauka o koži.[1] Ona je jedinstvena specijalnost koja obuhvata medicinske i hirurške aspecte.[2][3][4] Dermatolog se stara o bolestima u najširem smislu reči, kao i o nekim kozmetičkim problemima kože, kose, i noktiju.[3]
Dermatologija proučava:
- Mikroskopsku građu kože i vidljivih sluznica,
- Makroskopsku građu kože i vidljivih sluznica,
- Funkcije kože,
- Oboljenja kože,
- Lečenje oboljenja kože.
Venerologija je nauka o polnim bolestima. Venerologija proučava:
- Bolesti koje se prenose polnim putem, (engl. sexually transmited diseases, STD),
- Lečenje STD,
- Epidemiologiju STD.
Dermatovenerologija je povezana sa mnogim drugim granama medicine, i to:
- Onihologijom (naukom o nokatima),
- Trihologijom (naukom o dlaci),
- Mikologijom (naukom o gljivicama),
- Bakteriologijom (naukom o parazitima),
- Virusologijom (naukom o virusima),
- Genetikom (naukom o nasleđivanju),
- Embriologijom
- Internom medicinom,
- Hirurgijom,
- Imunologijom,
- Psihijatrijom.
Uz dermatovenerologiju, kao posebna granu medicine, izučava se medicinska kozmetologija, nauka koja se bavi negom i ulepšavanjem zdrave kože.
U skoro svim sredinama postoji rezervisanost prema obolelima kože, naročito STD bolestima. Međutim, prema obolelima od kožnih ili polnih bolesti treba se odnositi kao i prema svim drugim bolesnicma. Zbog toga je potrebno aktivno organizovati zdravstveno – prosvetni rad u svim sredinama, i tako ukazivati na ovaj problem.
Ovo se naročito odnosi na STD, gde se često ne može prekinuti lanac zaraze, zbog toga što oboleli svesno prikrivaju postojanje zaraze i / ili identitet partnera. Pravovremeno lečenje je važno u suzbijanju same bolesti, kao i zbog mogućih kasnijih komplikacija.
Za kozmetičkog tehničara je neophodno da poznaje osnovne kožne bolesti, njihovu kliničku sliku i način lečenja. Naročita pažnju treba se posvećuje izučavanju oboljenja kože lica. Osim kožnih oboljenja lokalizovanih na licu, važno je poznavanje i kožnih bolesti koje se mogu direktnim ili indirektnim kontaktom prenositi (gljivična oboljenja, šuga, vašljivost, STD). Posledica nepoznavanja ovih bolesti jeste njihovo širenje direktnim kontaktom ili preko materijala sa kojim se u kozmetičkom, pedikirskom ili frizerskom poslu radi.
Postoje kožna oboljenja kod kojih se nijedan kozmetički tretman ne sme vršiti, i koja leči isključivo lekar specijalista.
U medicinskoj kozmetologiji, novoj naučnoj disciplini, proučavaju se problemi nege i ulepšavanja zdrave kože i estetskog popravljanja nekih kožnih mana.
Razvoj medicinske kozmetologije je uslovljen razvojem:
- Hemijske i farmaceutske industrije,
- Dermatologije i
- Plastične hirurgije.
- ↑ Random House Webster's Unabridged Dictionary. Random House, Inc.. 2001. str. 537. ISBN 037572026.
- ↑ „What is a Dermatologist? What is Dermatology?”.
- ↑ 3,0 3,1 „American Academy of Dermatology”.
- ↑ „Australasian college of dermatologist”.