Ferekid sa Sirosa

Za logografa iz 5. veka st. e., v. članak Ferekid Atinjanin

Ferekid sa Sirosa (grč. Φερεκύδης) bio je antički grčki filozof, koji se rodio na kikladskom ostrvu Sirosu i živeo u 6. veku st. e.

Ferekid je napisao Heptamih (Pećina sa sedam skrovišta), koje je jedno od najranijih proznih dela u grčkoj književnosti i koje predstavlja jedan od važnih prelaza sa mitološke na presokratsku filozofsku misao. U tom spisu Ferekid se služio mitskim predstavama kako bi izložio svoju filozofiju. Premda je delo danas izgubljeno, sačuvani su fragmenti u dovoljnom broju da bi se mogla rekontruisati glavna nit Ferekidova izlaganja. Aristotel u Metafizici (1091b 8) okarakterisao je ovo delo kao mešavinu mitologije i filozofije.

Ferekid izlaže istoriju sveta uz racionalizaciju grčkih božanstava. Kralj bogova nije Zevs, nego Zant (Ζάς = "onaj ko živi"). Njegov je otac Hronos (Χρόνος = "vreme"), a ne Kronos (Κρόνος), i iz njega su potekli voda, zemlja, vazduh i vatra. Izgleda da mitski sukob između oca i sina nije bio obrađen u ovom delu. Hronos i Zas bore se protiv Ofiona ili Ofioneja ("čoveka-zmije"), a Zas svoju pobedu proslavlja pletenjem ogrtača za Htoniju, koja se transformiše u Geju ("površinu zemlje").

U Ferekidovom se delu otkrivaju tragovi kosmogonijskih motiva (sveštena svadba ili hijerogamija, te borba između različitih sila), zatim tragovi sumerskih, babilonskih i feničanskih priča, te najzad misli jonskih kosmologa. Njegov je pripovedački stil jednostavan: narativ teče u jednolikom prezentu, rečenice se nižu parataktički, uvek spojene svezama χαί i δέ, a priče su prožete ponavljanjima.

Glavni Ferekidov doprinos presokratskoj filozofskoj misli sastoji se u tome što je poricao mogućnost nastanka iz ničega (ex nihilo), što je tvrdio da je kosmos nastao sam iz sebe, i što je smatrao da su prva prapočela večna. I Ferekid, sledeći jonske kosmologe, za pranačela u postanku sveta uzima večne nepropadljive elemente, i to u određenom broju. Međutim, za razliku od kolebanja između duha i materije kod Homerovih i Hesiodovih bogova, odnosno žive materije Jonjana, Ferekid precizno sprovodi dualizam duha i materije: najpre postoje duhovna bića (Zant, Hronos i druga), a iz njih nastaje duhovni oganj itd. Istovremeno je sproveden i svojevrsni etički dualizam dobra i zla.

Ciceron i Avgustin smatrali su da je Ferekid bio prvi koji je zastupao učenje o besmrtnosti duše. Diogen Laertije kaže da su neki Ferekida smatrali Pitagorinim učiteljem. Takođe, Ferekid se nalazi među tzv. sedam mudraca u nekim varijantama toga popisa.