Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Prijeđi na sadržaj

Interkalacija (hemija)

Izvor: Wikipedija
Interkalacija indukuje strukturne distorzije. Levo: nepromenjeni DNK lanac. Desno: DNA lanac koji je interkaliran na tri mesta (crvene oblasti).

U hemiji, interkalacija je reverzibilno uvođenje molekula (ili grupe) između dva ili više molekula (ili grupa). Primeri su DNK interkalacija[1] i grafitna interkalaciona jedinjenja.[2]

DNA interkalacija

[uredi | uredi kod]
Etidijumska interkalacija između dva adenin-timinska bazna para.

Postoji nekoliko načina na koje molekuli (u ovom slučaju, takođe poznati kao ligandi) mogu da formiraju interakcije sa DNK. Ligandi mogu da se kovalentno vežu, da formiraju elektrostatičke interakcije, ili da interkaliraju.[3] Interkalacija se javlja kad se ligandi odgovarajuće veličine i hemijske prirode umetnu između baznih parova DNK. Ti ligandi su uglavnom policiklični, aromatični, i planarni, i stoga su često dobre boje nukleinskih kiselina. Intenzivno studirani DNK interkalatori su berberin, etidijum bromid, proflavin, daunomicin, doksorubicin, i talidomid. DNK interkalatori se mogu koristiti u hemoterapijskim tretmanima za inhibiciju DNK replikacije u brzo rastućim ćelijama kancera. Primeri su doksorubicin (adriamicin) i daunorubicin (koji se koriste u tretmanu Hodžkinove bolesti), i daktinomicin koji se koristi za Vilmov tumor, Evingov sarkom, rabdomiosarkom).

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Seth M. Cohen, Stephen J. (2001). „Cisplatin: From DNA damage to cancer chemotherapy”. Progress in Nucleic Acid Research and Molecular Biology 67: 93–130. DOI:10.1016/S0079-6603(01)67026-0. 
  2. S. Kikkawa, F. Kanamaru, M. Koizumi (1983). „Layered Intercalation Compounds”. Inorganic Syntheses 22 (86). DOI:10.1002/9780470132531.ch17. 
  3. Richards, A.D. & Rodgers, A. (2007). „Synthetic metallomolecules as agents for the control of DNA structure”. Chem. Soc. Rev. 36: 471–483. DOI:10.1039/b609495c. PMID 17325786. 

Povezano

[uredi | uredi kod]