Vampir
Vampir je mitološko biće iz slovenske mitologije, posebno na Balkanu i u Ukrajini, koje preživljava tako što se hrani životnom energijom (uglavnom u vidu krvi) živih bića, bez obzira na to da li je vampir neupokojeno ili živo biće.[1][2][3][4][5][6] Vampirom se smatrao duh umrlog ili leš koga je oživeo zao duh ili đavo. Iako su priče o vampirima zabeležena u mnogim kulturama, možda čak i do praistorije[7], izraz vampir nije postao čest sve do početka 18. veka, nakon priliva vampirskog sujeverja u zapadnu Evropu iz oblasti gde su vampirske legende bile česte, poput Balkana i istočne Evrope[8], mada su lokalne varijante su takođe poznat po različitim imenima, kao što su vrikolak u Grčkoj i strigoj u Rumuniji. Na sliku povratnika-vampira koji pije ili sisa krv možda su uticale i grčke Lamije. Povećan stepen vampirskog sujeverja u Evropi dovodio je do masovne histerije, a u nekim slučajevima dovodilo je do probijanja leševa i optužbi za vampirizam.
Iako su vampiri iz narodnih verovanja na Balkanu i istočnoj Evropi imali širok spektar oblika u rasponu od skoro čoveka do naduvanih trulih leševa, tumačenje hrišćanske crkve i uspeh vampirske književnosti[9][10], odnosno romana „Vampir“ Džona Polidorija iz 1819., su ustanovili arhetip harizmatičnog i prefinjenog vampira. „Vampir“ je bio najuticajnije vampirsko delo početkom 19. veka[11] i inspirisalo je dela kao što su „Vampir Varni“ i „Drakula“.[12] Sam roman „Vampir“ je bio zasnovan na nedovršenoj priči lorda Bajrona „Deo romana“, objavljene 1819.
Međutim, tek je roman „Drakula“ Brama Stokera iz 1897. upamćen kao suštinski vampirski roman i koji je obezbedio osnov savremene vampirske fikcije. Drakula je zasnovan na ranijim mitovima o vukodlacima i sličnim legendarnim demonima, i „bio je izraz zabrinutosti tog doba“ i „strahovanje kasnog viktorijanskog patrijarhata“.[13] Uspeh ove knjige je izrodio prepoznatljiv vampirski žanr i dalje popularan u 21. veku, uz brojne knjige, filmove, video igre i televizijske emisije.
Vampir je jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima.[14]
U raznim delovima slovenskog sveta vampir se naziva i drugim nazivima: vukodlak, lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, a najčešće - upir. Iz ove poslednje može saznati poreklo reči vampir. Naime, stari Sloveni su, kao i većina starih naroda, smatrali da će, ako se telo mrtvog čoveka ne spali, njegova duša ostati zauvek zarobljena na ovom svetu i nikad neće naći mira. Zato su svoje mrtve podvrgavali „tretmanu“ u kome su ih spaljivali na velikoj lomači i tako ih ispraćali u „večna lovišta“. Međutim, dešavalo se (naročito za vreme ratova ili velikih bolesti), da se telo nekog stradalnika uopšte ne pronađe i ne isprati kako dolikuje, što je, navodno, dovodilo do toga da nesrećnik ubrzo počinje da ustaje noću i ubija ljude. Sve dok se, ne nađe neko ko će ga „počastiti“ glogovim kocem.
Istraživači su ponudili brojne teorije o poreklu vampirskih verovanja, pokušavajući da objasne sujeverje - ponekad i masovnu histeriju - koju izazivaju vampiri. Za uzroke verovanja u vampire ponuđena su objašnjenja koja idu od prerane sahrane pa do neznanja o raspadanju ljudskog tela posle smrti.
Pojam je verovatno postao opštepoznat po romanu Drakula Brema Stokera. Veruje se da je prvo pominjanje pojma u zapadnoj Evropi bilo u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung“, broj 98, koji je objavljen 1725, u vreme kad Austrijska carevina vlada Srbijom na jug do Stalaća (1717—1739).
U tom časopisu se nalazi izveštaj po kojem je u selu Kisiljevu umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još deset osoba u narednih 24 časa. Na samrti bi ljudi izjavili da im se Blagojević ukazivao i da ih je davio te od toga moraju umreti a njegova supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja izjavivši da joj je u snu došao mrtav muž tražeći joj svoje opanke. Iz Beča je poslat tim lekara i stručnjaka u Kisiljevo kako bi se utvrdilo o čemu se zapravo radi. Nakon otvaranja kovčega Petra Blagojevića (zapisano kao Peter Plogojowitz), zabeleženo je da je telo bilo očuvano u potpunosti kao da je i dalje živ, a da je u njegovim ustima bilo malo sveže krvi.
Pored Blagojevića austrijski izvori pominju i Arnolda Paolea, vojnika (Arnold svakako nije ime ikada prisutno u Srbiji; možda: Arnautin Pavle?), koji je ratovao u Grčkoj, odakle je i doneo zarazu. On je, navodno, ubio vampira ali se posle toga osećao loše i ubrzo je umro u selu Medveđi kod Trstenika, posle čega su krenuli napadi vampira u ovom kraju. Njegovo telo je kasnije ekshumirano u prisustvu austrijskih vlasti i probodeno kocem, ali ni posle toga napadi nisu sasvim prestali.
Najpoznatiji srpski vampir je, svakako, Sava Savanović, lik iz pripovetke „Posle devedeset godina“, Milovana Glišića, po kojoj je snimljen horor „Leptirica“.
Mitova sličnih vampirskim ima širom sveta, na primer Nahcerer (nem. nachzehrer) u Nemačkoj, Baoban sit (engl. baobhan sith) u Škotskoj, Điang Ši (kin. 僵屍 ili 殭屍 u Kini, Kjukecuki (jap. kyūketsuki) u Japanu, Jara-ma-iha-hu (yara-ma-yha-who) kod australijskih Aboridžina, Asvang (aswang) na Filipinima, Adze (adze) i Asanbosan (asanbosam) u Gani i Obali Slonovače, Sukrijant (soucriant) na Karibima, Sukujant (soucouyant) u Trinidadu i Tobagu ... Ovi mitovi u većini ne podrazumevaju umrle koji bi se vratili u život kao živi mrtvaci ili duhovi poput vampira, već demone, veštice i natprirodna bića, slično antičkim grčkim Lamijama.
- ↑ (fr) Levkievskaja, E.E. (September 1997). „La mythologie slave : problèmes de répartition dialectale (une étude de cas : le vampire)”. Cahiers Slaves 1. Arhivirano iz originala na datum 2008-01-12. Pristupljeno 2007-12-29.
- ↑ Créméné 1981: str. 89
- ↑ Bunson, Vampire Encyclopedia, pp. 219.
- ↑ Slovnik simvolіv, Potapenko O.І., Dmitrenko M. K., Potapenko G.І. ta іn., 1997.[1] online article.
- ↑ Dundes 1998: str. 13
- ↑ „Vampire”. Encyclopaedia Britannica. 27. Encyclopaedia Britannica Company. 1911. pp. 876.
- ↑ Frost, Brian J. The Monster with a Thousand Faces: Guises of the Vampire in Myth and Literature, Univ. of Wisconsin Press (1989) pp. 3.
- ↑ Silver & Ursini, pp. 22–23.
- ↑ Mariah Larsson, Ann Steiner (2011). Interdisciplinary Approaches to Twilight: Studies in Fiction, Media and a Contemporary Cultural Experience. Nordic Academic Press. ISBN 91-85509-63-9. Pristupljeno 12. 4. 2012. »The fear of vampirism embodied in these early conceptions was used by the Church in order to impose its fundamental values on society. The Church therefore changed some of the typical vampire traits and gave them more religious connotations that are still very much in evidence in the vampire genre today. For example, the destruction of the vampire became a religious rite; crucifixes and holy water bestowed protection; and drinking the blood of a sinner strengthened the power of the Devil, while taking Communion afforded the communicant protection. Besides their roots in folklore and the influence of Christianity, vampire traits were shaped in the development of vampire literature.«
- ↑ James Craig Holte (1997). Dracula in the Dark: The Dracula Film Adaptations. Greenwood Publishing Group. ISBN 0-313-29215-9. Pristupljeno 12. 4. 2012. »Christian belief played an important part in the development of vampire lore. According to Montague Summers, who describes the Christian position in detail in The Vampire: His Kith and Kin, Christianity accepts the existence of vampires and sees the power of the devil behind their creation. Since vampires are servants of Satan, the Church has power over them. Thus vampires f;ee from and can be destroyed by the crucifix, relics of saints, the sign of the cross, holy water, and above all, a consecrated host.«
- ↑ Silver & Ursini, The Vampire Film, pp. 37-38.
- ↑ Frayling, Christopher (1996). "Nightmare: The Birth of Horror; Dracula" (TV-series). England: BBC.
- ↑ Sellers, Susan. Myth and Fairy Tale in Contemporary Women's Fiction, Palgrave Macmillan (2001) pp. 85.
- ↑ cf.: Deutsches Wörterbuch von Jacob Grimm und Wilhelm Grimm. 16 Bde. [in 32 Teilbänden. Leipzig: S. Hirzel 1854-1960.], s.v. Vampir; Trésor de la Langue Française informatisé; Dauzat, Albert, 1938. Dictionnaire étymologique. Librairie Larousse; Wolfgang Pfeifer, Etymologisches Woerterbuch, 2006, pp. 1494; Petar Skok, Etimologijski rjecnk hrvatskoga ili srpskoga jezika, 1971-1974, s.v. Vampir; Tokarev, S.A. et al. 1982. Mify narodov mira. ("Myths of the peoples of the world". A Russian encyclopedia of mythology); Russian Etymological Dictionary by Max Vasmer. Retrieved on 2006-06-13; Vampire entered most West European languages through German-language texts in the early 18th century and has since spread widely in the world.
- Barber, Paul (1988). Vampires, Burial and Death: Folklore and Reality. New York: Yale University Press. ISBN 0-300-04126-8.
- Bunson, Matthew (1993). The Vampire Encyclopedia. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-27748-6.
- Burkhardt, Dagmar (1966). „Vampirglaube und Vampirsage auf dem Balkan”. Beiträge zur Südosteuropa-Forschung: Anlässlich des I. Internationalen Balkanologenkongresses in Sofia 26. VIII.-1. IX. 1966. Munich: Rudolf Trofenik. OCLC 1475919.
- Cohen, Daniel (1989). Encyclopedia of Monsters: Bigfoot, Chinese Wildman, Nessie, Sea Ape, Werewolf and many more.... London: Michael O'Mara Books Ltd. ISBN 0-948397-94-2.
- (fr) Créméné, Adrien (1981). La mythologie du vampire en Roumanie. Monaco: Rocher. ISBN 2-268-00095-8.
- (fr) Faivre, Antoine (1962). Les Vampires. Essai historique, critique et littéraire. Paris: Eric Losfeld. OCLC 6139817.
- (fr) Féval, Paul (1851–1852). Les tribunaux secrets : ouvrage historique. Paris: E. et V. Penaud frères.
- Frayling, Christopher (1991). Vampyres, Lord Byron to Count Dracula. London: Faber. ISBN 0-571-16792-6.
- Introvigne, Massimo (1997). La stirpe di Dracula: Indagine sul vampirismo dall'antichità ai nostri giorni. Milan: Mondadori. ISBN 88-04-42735-3.
- Hurwitz, Siegmund (1992) [1980]. Gela Jacobson (trans.). ur. Lilith, the First Eve: Historical and Psychological Aspects of the Dark Feminine. Einsiedeln, Switzerland: Daimon Verlag. ISBN 3-85630-522-X.
- Jennings, Lee Byron (2004) [1986]. „An Early German Vampire Tale: Wilhelm Waiblinger's 'Olura'”. u: Reinhard Breymayer and Hartmut Froeschle (eds.). In dem milden und glücklichen Schwaben und in der Neuen Welt: Beiträge zur Goethezeit. Stuttgart: Akademischer Verlag Stuttgart. str. 295–306. ISBN 3-88099-428-5.
- Jones, Ernest (1931). „The Vampire”. On the Nightmare. London: Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis. ISBN 0-394-54835-3. OCLC 2382718.
- Marigny, Jean (1993). Vampires: The World of the Undead. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-30041-0.
- McNally, Raymond T. (1983). Dracula Was a Woman. McGraw Hill. ISBN 0-07-045671-2.
- Schwartz, Howard (1988). Lilith's Cave: Jewish tales of the supernatural. San Francisco: Harper & Row. ISBN 0-06-250779-6.
- Skal, David J. (1996). V is for Vampire. New York: Plume. ISBN 0-452-27173-8.
- Skal, David J. (1993). The Monster Show: A Cultural History of Horror. New York: Penguin. ISBN 0-14-024002-0.
- Silver, Alain; James Ursini (1993). The Vampire Film: From Nosferatu to Bram Stoker's Dracula. New York: Limelight. ISBN 0-87910-170-9.
- Summers, Montague (2005) [1928]. Vampires and Vampirism. Mineola, NY: Dover. ISBN 0-486-43996-8. (Originally published as The Vampire: His Kith and Kin)
- Summers, Montague (1996) [1929]. The Vampire in Europe. Gramercy Books: New York. ISBN 0-517-14989-3. (also published as The Vampire in Lore and Legend, ISBN 0-486-41942-8)
- (sh) Vuković, Milan T. (2004). Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba. Belgrade: Sazvežđa. ISBN 86-83699-08-0.
- Wilson, Katharina M (1985). „The History of the Word "Vampire"”. Journal of the History of Ideas 46 (4): 577–583. DOI:10.2307/2709546. JSTOR 2709546.
- Wright, Dudley (1973) [1914]. The Book of Vampires. New York: Causeway Books. ISBN 0-88356-007-0. (Originally published as Vampire and Vampirism; also published as The History of Vampires)
- Dundes, Alan (1998). The Vampire: A Casebook. University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-15924-8.
- Mariah Larsson, Ann Steiner (2011). Interdisciplinary Approaches to Twilight: Studies in Fiction, Media and a Contemporary Cultural Experience. Nordic Academic Press. ISBN 91-85509-63-9.
- James Craig Holte (1997). Dracula in the Dark: The Dracula Film Adaptations. Greenwood Publishing Group. ISBN 0-313-29215-9. Pristupljeno 12. 4. 2012.
- U potrazi za vampirima (B92, 24. oktobar 2011)
- Srbija je prestonica vampira („Kurir“, 4. decembar 2011) Arhivirano 2012-01-20 na Wayback Machine-u
| Božanstva |  | |
|---|---|---|
| Natprirodna bića | ||
| Srodno | ||
