Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                

2-Oksazolidon je heterociklično organsko jedinjenje koje sadrži azot i kiseonik u petočlanom prstenu.[4]

2-Oksazolidon
Nazivi
IUPAC naziv
1,3-Oksazolidin-2-on
Drugi nazivi
2-Oksazolidon
2-Oksazolidinon
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.007.129
KEGG[1]
  • O=C1OCCN1
Svojstva
C3H5NO2
Molarna masa 87,077 g/mol
Agregatno stanje Čvrsta materija
Tačka topljenja 86–89 °C
Tačka ključanja 220 °C na 48 tor
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Oksazolidin
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Oksazolidinoni se uglavnom koriste kao antimikrobici. Oni deluju putem inhibicije proteinske sinteze.[5]

Reference

уреди
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882. 
  5. ^ Shinabarger, D. (1999). „Mechanism of action of the oxazolidinone antibacterial agents”. Expert Opinion on Investigational Drugs. 8 (8): 1195—1202. PMID 15992144. doi:10.1517/13543784.8.8.1195. 

Spoljašnje veze

уреди