Владимир Грбић
Владимир Грбић, познат као Вања (Клек, 14. децембра 1970) бивши је српски одбојкаш. Један је од најбољих српских одбојкаша свих времена и члан одбојкашке Куће славних.[1] Укупно је у дресу репрезентације освојио 14 медаља и проглашен за најбољег играча Европе 2000. године. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000, када је освојио златну медаљу. Био је члан репрезентације која је освојила титулу шампиона Европе 2001. године.
| Владимир Грбић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Владимир Грбић | ||
| Надимак | Вања | ||
| Датум рођења | 14. децембар 1970. | ||
| Место рођења | Клек, СФРЈ | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Висина | 193 cm | ||
| Породица |
Милош Грбић (отац) Никола Грбић (брат) | ||
| Информације о каријери | |||
| Про. каријера | 1986—2009 | ||
| Смеч | 360 cm | ||
| Блок | 330 cm | ||
| Позиција | примач | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1986—1988 1988—1989 1990—1991 1991—1992 1992—1995 1995—1997 1997—1998 1998—2001 2001—2002 2002—2003 2003—2004 2004—2007 2007—2009 |
ГИК Банат Зрењанин Војводина Младост Војводина Антонвенета Падова Кунео Сао Паоло Рома Осака Блејзрс ПАОК Динамо Андреоли Латина Фенербахче | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Године | Репрезентација | ||
| 1991—2006 | СРЈ / СЦГ / Србија | ||
| Одбојкашка кућа славних као играч | |||
Медаље
| |||
Каријера
уредиГрбић је играо на позицији примача сервиса, дугогодишњи репрезентативац. Са репрезентацијом је учествовао на неколико светских првенстава, европских првенстава и олимпијских игара. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, на којој је носио заставу Југославије на церемонији отварања и када је био један од најбољих играча селекције Југославије која је освојила златну медаљу. Годину дана касније био је члан репрезентације која је на Европском првенству освојила титулу шампиона Старог континента. Освајао је још неколико медаља на Европским првенствима, као и олимпијску бронзу у Атланти, 1996. године и сребро на Светском првенству у Јапану 1998. године.[2] Укупно је у дресу репрезентације освојио 14 медаља.[3] Репрезентативну каријеру, Грбић је завршио 2006. на Светском првенству у Јапану.
Био је члан Војводине, загребачке Младости, а са успехом играо у Италији, Грчкој, Бразилу, Русији, Јапану и Турској. Каријеру је завршио у турском Фенербахчеу у сезони 2008/09. У децембру 2010. године, добио је позив да игра од једног иранског клуба, али договор о условима уговора није постигнут.[4]
Југословенски олимпијски комитет га је прогласио за најбољег мушког спортисту 1996. и 2000. године, а 1999. и 2000. године му је додељена златна значка Спорта, награда за најбољег спортисту у Југославији.
Након завршетка играчке каријере, обављао је функцију првог потпредседника Одбојкашког савеза Србије и члан је комисије за развој светске одбојке у ФИВБ.[5]
Докторирао је на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.[6]
Породица
уредиЊегов отац Милош, такође је био репрезентативац, члан селекције, која је на Европском првенству у Београду, 1975. године освојила бронзу, док је брат Никола дуго био капитен репрезентације. Породица Грбић пореклом је из Требиња у Републици Српској.[7] Са супругом Саром има три ћерке Ину, Уну и Милу и сина Лазара.[8][9]
Занимљивости
уредиНа финалној утакмици Олимпијских игара у Сиднеју, у којој је Југославија савладала Русију са 3:0 без сумње виђен је један од најспектакуларнијих поена у историји одбојке, а извео га је Владимир Грбић. Спасавајући једну лопту буквално је прескочио у први ред трибина, а потом успео да стигне и изблокира противнички смеч.[10]
Награде
уредиДруге награде
уреди- 2021: Награда Браћа Карић
Успеси
уредиРепрезентативни
уреди- Олимпијске игре:
2000, 
1996. - Светско првенство:
1998. - Европско првенство: 2001, 1997, 1995, 1999.
- Светска лига: 2003, 2002, 2004.
- Медитеранске игре: 1991.
- бронзе на Светском Купу (2003), Светском купу шампиона (2001) и Светском купу изазивача (1996).
Клупски
уреди- Првак Југославије: (1988/89, 1991/92).
- Првак Италије: (1999/00), победник Купа Италије (1995/96) и Суперкупа Италије (1996).
- Троструки победник Купа ЦЕВ: (1993/94, 1995/96, 1999/00)
- Суперкуп Европе (1996)
- Победник Бразилског Купа Паулиста (1997)
- Првак Турске и победник Купа Турске (2008)
Појединачни
уредиРеференце
уреди- ^ „Volleyball Hall of Fame. Induction Class of 2011” (на језику: енглески). Volleyhall.org. 28. 10. 2011. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 21. 6. 2012.
- ^ „Зоран Гајић и дванаест величанствених”. Приступљено 27. 8. 2016.
- ^ „OSS: Vanja i Nikola Grbić”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. Приступљено 26. 8. 2016.
- ^ „Vanja Grbić se vratio iz Irana”. 31. 12. 2010. Приступљено 26. 8. 2016.
- ^ „OSS: Vladimir Grbić”. Архивирано из оригинала 24. 7. 2016. г. Приступљено 24. 8. 2016.
- ^ „ШАМПИОН И У "ПЕНЗИЈИ": Вања Грбић постао доктор наука”. Нпортал. 9. 11. 2022. Приступљено 14. 11. 2022.
- ^ Вања Грбић за Требиње уживо:Требиње и Клек су нераздвојни у било ком смислу
- ^ „Новости“ воде на ручак Вању Грбића („Вечерње новости“, 4. мај 2013)
- ^ Вања и Сара Грбић добили четврто дете (Б92, 2. јануар 2016)
- ^ „Tačno 14 godina posle najlepšeg odbojkaškog poena”. Приступљено 24. 8. 2016.
- ^ „Nagrada za fer plej Vanji Grbiću”. 12. 02. 2007. Приступљено 26. 8. 2016.
- ^ „Владимир Грбић у одбојкашкој Кући славних”. Приступљено 25. 8. 2016.
- ^ „The Volleyball stars shine in memorable night”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 25. 8. 2016.
