Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Википедија

Доха

Доха (арап. الدوحة, транслитерација: Ad-Dawḥah или Ad-Dōḥah) је главни град Катара. Налази се на обали Персијског залива. У граду према подацима из 2015 живи 956.400 становника.[1] Најбрже је растући град, економски центар државе и једна је од седам општина у Катару.

Доха
الدوحة
Доха
Административни подаци
Држава Катар
Основан1825.
Становништво
Становништво‍
 — 2.382.000 (2.018)
 — густина18.000 ст./km2
Географске карактеристике
Координате25° 18′ 00″ С; 51° 32′ 00″ И / 25.3° С; 51.533333° И / 25.3; 51.533333
Површина132 km2
Доха на карти Катара
Доха
Доха
Доха на карти Катара

Доха је основана 1820. године, а главни град је постала 1971. године када је Катар стекао независност.[2] Био је домаћин првог министарског састанка Светске трговинске организације. Такође је био домаћин бројних спортских догађаја: Азијских игара 2006., Панарапских игара 2011, АФК азијског купа 2011. и др. Доха ће бити и један од организатора Светског првенства у фудбалу 2022. године.

Етимологија

уреди

Према неким подацима назив Доха потиче од арапске речи Ad-Dawḥa што значи велико дрво. Дрво је стајало на месту где је настало рибарско село, на источној обали полуострва Катар.[3] По другој варијанти град је добио име од арапске речи Dohat што значи залив.

Географија

уреди

Налази се у источном делу Катара и излази на Персијски залив. Граничи се са општином Ал Вакра на југу, Ал Рајан на западу, Ал Дајен на северу и Ум Салал на североистоку. Надморска висина града је 10 метара.[4] Доха је веома урбанизована, а мелиорацијом обале додато је 400 хектара земљишта.[5] Бисер је вештачко острво са површином од скоро 1.000 хектара.[6] Укупна вредност пројекта процењена је на 15 милијарди долара.[7] Друга острва у близини обале су: острво Палм Три (Palm Tree Island), Ал Сафиа (Al Safia Island), Алија (Alia Island) и Шраос (Shrao's Island).[8]

Клима

уреди

Доха има топлу пустињску климу. Лето траје од маја до септембра и у том периоду су високе температуре које достижу и 45 °C. Влажност ваздуха је обично најнижа у мају и јуну. Тачка росе може премашити 25 °C. Током лета готово и да нема падавина, док је у осталим месецима просек 20 mm.[9] Зиме су топле и температура ретко пада испод 7 °C.[10]

Клима (Доха)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Просек, °C (°F) 17
(63) 		19
(66) 		22
(72) 		27
(81) 		33
(91) 		36
(97) 		39
(102) 		39
(102) 		34
(93) 		27
(81) 		25
(77) 		19
(66) 		28,1
(82,6)
Средњи минимум, °C (°F) 14
(57) 		17
(63) 		19
(66) 		24
(75) 		28
(82) 		32
(90) 		34
(93) 		34
(93) 		29
(84) 		24
(75) 		23
(73) 		17
(63) 		24,6
(76,3)
Количина падавина, mm (in) 11
(4,3) 		23
(9,1) 		10
(3,9) 		8
(3,1) 		3
(1,2) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		4
(1,6) 		9
(3,5) 		13
(5,1) 		81
(31,9)
[тражи се извор]

Oбразовање

уреди

У граду се налази Катарски универзитет и кампус пословне школе HEC Paris.

Историја

уреди

Најстарији део града је Ал Бида који су највероватније основале суданске избеглице из Абу Дабија.[11] То мало село, дуго је било средиште гусарске активности по Персијском заливу. Бида је разорена 1867. у рату између Бахреина (коме је помагао Абу Даби) и Катара. Следеће године, британска влада је за шеика Дохе довела Мухамеда бин Тани ел Танија. Он се као и остали шеици из Уједињених арапских емирата обавезао придржавати Трајног поморског примирја па је пиратство смањено. Све до Првог светског рата Османско царство је било господар Арапског полуострва, па је спорадично имало и мали гарнизон у Дохи. Стање се променило у Првом светском рату када је Британија 1916. прогласила Катар својим протекторатом и њиме владала све до краја 1971. године. Тада је Катар добио независност, те је Доха постала престоница нове државе.[11]

Становништво

уреди
Популација (ист.)
Год.Поп.± %
1820.250—    
1893.6.000+2300,0%
1970.80.000+1233,3%
1986.217.294+171,6%
2001. 299.300+37,7%
2004. 339.847+13,5%
2005. 400.051+17,7%
2010. 796.947+99,2%
п-попис; пр-процена
Извор: [2][2][12][13][14][15][16][17]

Значајан део становништва Катара живи у Дохи и њеном градском подручју. Највећи део Дохе састоји се од исељеника из других држава. Највећи део исељеника у Катару су из југоисточне и јужне Азије, углавном из Индије, Пакистана, Шри Ланке, Непала, Филипина, Бангладеша и Индонезије, као и великог броја исељеника из арапских земаља, северне Африке и источне Азије. Доха је такође дом великог броја људи из Европе, Северне Америке, Јужне Африке и Аустралије.[18]

Арапски језик је званични језик Катара. Енглески се обично користи као други језик,[19] а расте употреба језика Лингва франка, посебно у трговини.[20] Због великог броја исељеника говори се и шпански језик, француски, тагалог и Хинди.[18]

Већина становника у Дохи су сунитски муслимани.[21] Од 150.000 хришћана у Дохи, 90% су католици.[22] Након декрета емира за доделу земљишта црквама, прва римокатоличка црква је освештена у Дохи. Структура цркве је дискретна, а хришћански симболи се не приказују на спољној фасади.[23] Цркве у Дохи су мартоманска црква, Маланкарска православна црква, православна црква из Јужне Индије, арапска евангелистичка из Сирије и Палестине, англиканска, католичка и коптска.[24]

Архитектура

уреди

Током 2011. години, више од 50 зграда је било у изградњи у Дохи,[25] од којих је највећа била Доха центр кула (Doha Convention Center Tower).[26] Градња је заустављена 2012. године због забринутости да ће торањ ометати ваздушни саобраћај.[27] Високи владин званичник Абдулах Атијах је 2014. године најавио је да ће Катар за нове инфраструктурне пројекте међу којима спада и организација светског првенства у фудбалу 2022. године потрошити 65 милијарди долара.[28]

 
Небодери Вест Беја

Један од највећих пројеката у току у Катару је град Лусаил, који ће се налазити северно од Дохи, а процењује се да буде завршен до 2020. године по цени од око 45 милијарди долара. Дизајниран је да прими 450.000 људи.[29] Други планирани град је Ал Ваб, а процењује се да ће коштати 15 милијарди долара. Поред 8.000 стамбених јединица, имаће тржне центре, образовне и медицинске установе.[30]

Привреда

уреди
 
Вест Беј служи као комерцијална област у Дохи и ту се налазе канцеларије многих локалних и глобалних компанија.

Саобраћај

уреди

Од 2004. године, Доха пролази кроз велику експанзију своје саобраћајне мреже. То укључује изградњу нових ауто-путева, отварање новог аеродрома 2014. године, а тренутно је у току изградња 85 km метро система. Прва фаза метроа би требало да буде готова до 2019. године. Ово је резултат масовног раста Дохе у кратком временском периоду.[31]

Образовање

уреди
 
Град образовања

Доха је образовни центар земље и има највећи број школа и факултета.[14] Прва школа за дечаке је отворена 1952. године, а три године касније и школа за девојчице.[32] Универзитет Катар у Дохи је отворен 1973. године.[33] Град образовања (Education City) је комплекс од 14 km² који је покренула непрофитна катарска фондација 2000. године.[34] Ту се налазе 8 факултета, најбоља средња школа у земљи и канал за децу Ал Џазира.[34]

Култура

уреди

Доха је изабрана за арапску престоницу културе 2010. године.[35] Музеј исламске уметности у Дохи, отворен је 2008. године и сматра се једним од најбољих музеја у региону.[36] Прва катарска радио станица почела је са емитовањем 1960. године. Доха је данас седиште познате светске телевизијске станице Ал Џазира.[37] Спортски канал Ал Кас такође има седиште у Дохи.[38] Филмски институт у Дохи је основан је 2010. године и има за циљ да руководи филмском индустријом у Катару.[39]

Спорт

уреди

Фудбал је најпопуларнији спорт у Дохи. Постоји шест фудбалских клубова који се тренутно такмиче у највишем рангу фудбала у Катару. То су Ал Ахли, Ал Араби, Ал Сад, Ел Џаиш, Леквија и Катар СК.[40] Ал Сад, Ал Араби и Катар СК су најтрофејнији клубови у држави.[41] Бројни фудбалски турнири су одржани у Дохи. Најпрестижнији су АФК Азијски куп 1988 и 2011.[42] и Светско првенство за младе 1995. године.[43] У децембру 2010. Катар је добио организацију Светског првенства у фудбалу 2022. године.[44] три од девет нових стадиона који су планирани да се изграде за потребе првенства налазиће се у Дохи. Поред тога, Међународном стадиону Калифа треба да се повећа капацитет броја гледалаца.[45]

Катар је 2001. године постао прва земља на Блиском истоку који је одржао турнир за жене. Доха је домаћин ВТА турнира Отворено првенство Катара које се одржава сваке године.[46] Међународни Калифа тениски и сквош комплекс је од 2008. до 2010. године био домаћин ВТА првенства на коме се такмиче најбољих осам тенисерки током године у појединачној и дубл конкуренцији.

Доха је била домаћин 15. Азијских игара одржаних у децембру 2006. године. Катар је за организацију игара потрошио 2,8 милијарди долара.[47] Град је био домаћин 3. Западноазијских игара у децембру 2005. године.[48] Очекивало се да Доха буде домаћин Азијских игара у дворани 2011. године, али су ипак одустали од кандидатуре.[49]

Град је био кандидат за Летње олимпијске игре 2016. године,[50] али је 4. јуна 2008. године елиминисан из ужег избора. Дана 26. августа, 2011. је потврђено је да ће се Доха кандидовати за Летње олимпијске игре 2020. године,[51] али ипак није изабрана за домаћина игара.[52]

Међународна сарадња

уреди

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди
  •  
    Марина
  •  
    Зграде
  •  
    Парк Ал Ваб
  •  
    Доха ноћу
  •  
    Парк Ал Бида
  •  
    Поглед на Доху
  •  
    Поглед на Вест Беј
  •  
    Поглед на Доху

Референце

уреди
  1. ^ Fahmy, Heba (4. 4. 2015). „What’s in a name? The meanings of Qatar districts, explained”. Doha News. Архивирано из оригинала 12. 04. 2015. г. Приступљено 6. 4. 2015. 
  2. ^ а б в Britannica, Encyclopædia. „Doha – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Приступљено 3. 11. 2015. 
  3. ^ Graham, Helga (1978). Arabian time machine: self-portrait of an oil state. William Heinemann Ltd. стр. 26. ISBN 978-0434303502. „The word Doha itself is said to mean 'the place of the big tree', as eloquent a comment as any on the sparsity of the vegetation in Qatar, indeed throughout the Gulf generally, in former times.” 
  4. ^ „Map of Doha, Qatar”. Climatemps.com. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  5. ^ „New land by the sea: Economically and socially, land reclamation pays” (PDF). International Association of Dredging Companies. стр. 4. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  6. ^ Gluckman, Ron (Мај 2008). „Artificial Islands: In Dubai, a world, and universe of new real estate”. Gluckman. Приступљено 4. 11. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ „Say Hello To Pearl Qatar – The World’s Most Luxurious Artificial Island”. Wonderful Engineering. Приступљено 4. 11. 2015. 
  8. ^ „Qatar islands”. Online Qatar. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  9. ^ „Doha weather information”. Wunderground.com. 10. 6. 2010. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  10. ^ „Doha International Airport Climate Normals 1962-1992”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 5. 11. 2015. 
  11. ^ а б „Doha” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 4. 11. 2015. 
  12. ^ „Historical references to Doha and Bidda before 1850” (PDF). The Origins of Doha Project. стр. 2. Приступљено 5. 11. 2015. 
  13. ^ Kurşun, Zekeriya (2002). The Ottomans in Qatar : a history of Anglo-Ottoman conflicts in the Persian Gulf. Istanbul : Isis Press. ISBN 9789754282139. 
  14. ^ а б Abdulla Juma Kobaisi. „The Development of Education in Qatar, 1950–1970” (PDF). Durham University. стр. 11. Приступљено 3. 11. 2015. 
  15. ^ „Doha”. Tiscali.co.uk. 21. 2. 1984. Архивирано из оригинала 5. 11. 2009. г. Приступљено 3. 11. 2015. 
  16. ^ „Sheraton Doha Hotel & Resort | Hotel discount bookings in Qatar”. Hotelrentalgroup.com. Архивирано из оригинала 19. 8. 2010. г. Приступљено 3. 11. 2015. 
  17. ^ „Qatar population statistics”. geohive.com. Архивирано из оригинала 14. 6. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2015. 
  18. ^ а б Humaira Tasnim, Abhay Valiyaveettil, Dr. Ingmar Weber, Venkata Kiran Garimella. „Socio-geographic map of Doha”. Qatar Computing Research Institute. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 3. 11. 2015. 
  19. ^ Baker, Colin; Jones, Sylvia Prys (1998). Encyclopedia of Bilingualism and Bilingual Education. Multilingual Matters. стр. 429. ISBN 978-1853593628. 
  20. ^ Guttenplan, D. D. (3. 11. 2015). „Battling to Preserve Arabic From English's Onslaught”. The New York Times. Приступљено 24. 11. 2013. 
  21. ^ „Religious demography of Qatar” (PDF). US Department of State. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 11. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2015. 
  22. ^ Khatri, Shabina (20. 6. 2008). „Qatar opens first church, quietly”. Al Jazeera. Приступљено 3. 11. 2015. 
  23. ^ Verma, Sonia (14. 3. 2008). „Qatar hosts its first Christian church”. The Times. Приступљено 15. 6. 2015. 
  24. ^ Barrett, David B. = George Thomas Kurian; Johnson, Todd M. (2001). World Christian encyclopedia: a comparative survey of churches and religions in the modern world. 1. Oxford University Press. стр. 617. ISBN 978-0-19-510318-2.  Текст „author2” игнорисан (помоћ); Недостаје |last2= у Authors list (помоћ)
  25. ^ Bullivant, Lucy (2012). Masterplanning Futures. Routledge. стр. 59. ISBN 978-0415554473. 
  26. ^ „The World's Tallest Buildings”. Bloomberg. 2010. Приступљено 10. 7. 2015. 
  27. ^ „Flight concerns stop 550m Doha tower development”. Construction Week Online. 31. 1. 2012. Приступљено 5. 11. 2015. 
  28. ^ „Doha rolling out the dough for Qatar infrastructure, set to launch new projects worth $65 billion”. Al Bawaba. 17. 3. 2014. Приступљено 5. 11. 2015. 
  29. ^ Manfred, Tony (22. 9. 2014). „Qatar Is Building A $45 Billion City From Scratch For The World Cup That It Might Lose”. Business Insider. Приступљено 17. 7. 2015. 
  30. ^ „Al Waab City Phase 1 Opens”. Qatar Today Online. 11. 3. 2014. Архивирано из оригинала 21. 7. 2015. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  31. ^ Skidmore, William (24. 10. 2012). „Qatar's key infrastructure projects”. Construction Week Online. Приступљено 5. 11. 2015. 
  32. ^ Abu Saud, Abeer (1984). Qatari Women: Past and Present. Longman Group. стр. 173. ISBN 978-0582783720. 
  33. ^ „Qatar University”. Qatar e-government. Приступљено 4. 11. 2015. 
  34. ^ а б Kerr, Simeon (20. 10. 2013). „Doha’s Education City is a boost for locals”. Financial Times. Приступљено 4. 11. 2015. 
  35. ^ „Irina Bokova receives the Prize 'Doha 2010 Arab Capital of Culture'”. UNESCO. 17. 12. 2010. Приступљено 5. 11. 2015. 
  36. ^ „Art in Qatar: A Smithsonian in the sand”. The Economist. 1. 1. 2011. Приступљено 16. 6. 2013. 
  37. ^ „Company Overview of Al Jazeera Media Network”. Bloomberg. Приступљено 5. 11. 2015. 
  38. ^ „Al Kass Selects BFE as Integrator”. finance.yahoo.com. Marketwired. 23. 8. 2012. Приступљено 5. 11. 2015. 
  39. ^ „Article in Variety Arabia”. Tradearabia.com. 16. 5. 2010. Приступљено 5. 11. 2015. 
  40. ^ „Qatar Stars League 2014/2015 » Teams”. worldfootball.net. Приступљено 5. 11. 2015. 
  41. ^ „Qatar Stars League » Champions”. worldfootball.net. Приступљено 5. 11. 2015. 
  42. ^ „AFC Asian Cup history”. AFC Asian Cup. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  43. ^ „FIFA World Youth Championship Qatar 1995 - matches”. FIFA. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  44. ^ „2018 and 2022 FIFA World Cup Hosts Announced”. BBC News. 2. 12. 2010. Приступљено 5. 11. 2015. 
  45. ^ „2022 FIFA World Cup Bid Evaluation Report: Qatar” (PDF). FIFA. 5. 12. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 05. 11. 2015. 
  46. ^ „"Season to End in Doha 2008–2010" on the Sony Ericsson WTA Tour website”. Sonyericssonwtatour.com. Архивирано из оригинала 28. 03. 2009. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  47. ^ Dixon, Patrick. „The Future Of Qatar - Rapid Growth”. globalchange.com. Приступљено 5. 11. 2015. 
  48. ^ „Doha 2005: 3rd West Asian Games”. Olympic Council of Asia. Архивирано из оригинала 5. 8. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  49. ^ „Qatar Participates in 4th Asian Indoor and Martial Arts Games This Week”. Marhaba. 30. 6. 2013. Архивирано из оригинала 19. 06. 2018. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  50. ^ „Information on 2016 Olympic Games Bids”. Gamesbids.com. Архивирано из оригинала 12. 05. 2008. г. Приступљено 5. 11. 2015. 
  51. ^ „Doha to bid for 2020 Olympics”. Espn.go.com. 26. 8. 2011. Приступљено 29. 7. 2013. 
  52. ^ „IOC selects three cities as Candidates for the 2020 Olympic Games”. Olympic.org. Приступљено 5. 11. 2015. 
  53. ^ „Doha and Brasilia Become Sister Cities 2014”. Marhaba. 25. 2. 2014. Архивирано из оригинала 22. 07. 2015. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  54. ^ „Sister cities”. eBeijing. Архивирано из оригинала 17. 01. 2010. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  55. ^ Tirana binjakëzohet me Dohan Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2013), 12.2.2012

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доха&oldid=27837490”