Маратхи (језик)
Маратхи (मराठी, Marāṭhī)[4] је један од индоаријских језика из фамилије индоевропских језика. Њиме говори око 73 милиона људи (2007), углавном у Индији (држава Махараштра) и на Маурицијусу. Један је од 23 званична језика Индије, и један од 20 највећих језика света по броју говорника. Маратхи језик је стар бар хиљаду година. Граматика и синтакса му је изведена из, старијег, санскрита. Маратхи има трећи највећи број изворних говорника у Индији, после хиндија и бенгалског.[5] Овај језик има неке од најстаријих књижевности од свих модерних индијских језика, која датира из око 600. године.[6] Главни маратхски дијалекти су стандардни маратхи и вархадски дијалект.[7] Колски, ахирански дијалект, посебно (подручје Кандеша), агријски и малвански конкански су били под великим утицајем маратхских варијетета.
| Маратхи | |
|---|---|
| Marāṭhī | |
| मराठी, 𑘦𑘨𑘰𑘙𑘲 | |
 Маратхи у деванагарском и модском писму | |
| Говори се у | Индија |
| Регион | Махараштра |
| Етничка припадност | Маратхско |
Број говорника | 83 милиона (2011) Л2 говорника: 120 милиона |
Индоевропски
| |
Ранији облици | Махараштријси практрит
|
| Дијалекти | |
| |
| Индијски знаковни систем | |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Индија
|
| Регулише | Министарство маратхског језика и разне друге институције |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | mr |
| ISO 639-2 | mar |
| ISO 639-3 | Или:mar – Модерни маратхиomr – Стари маратхи |
Списак лингивста | omr Стари маратхи |
| Глотолог | mara1378 (Модерни маратхи)[2]oldm1244 (Стари маратхи)[3] |
| Лингосфера | 59-AAF-o |
 регије у којима је маратхи језик већине или плуралитета регије у којима је маратхи језик значајне мањине | |
Маратхи разликује инклузивне и ексклузивне облике „ми“ и поседује тространи родни систем који поред мушког и женског карактерише и средњи род. У својој фонологији, он контрастира апико-алвеоларне са алвеопалаталним африкатима и алвеоларне са ретрофлексним латералима странама ([l] и [ɭ] (маратхска слова ल и ळ).[8]
Географска распрострањеност
уредиМаратхи се првенствено говори у Махараштри[9] и деловима суседних држава Гујарат (у Сурату, Вадодари), Мадја Прадеша, Гоји, Чатисгару и Карнатаки (у окрузима Белгаум и Бидар), Телангани, територији унија Даман и Диу и Дадра и Нагар Хавели.[10] Некадашњи маратхски владајући градови: Барода, Индор, Гвалиор, Јабалпур и Танџавур већ вековима имају велике популације које говори маратхи. Маратхи такође говоре и маратхски мигранти у другим деловима Индије и у иностранству.[9] На пример, људи из западне Индије, који су емигрирали на Маурицијус почетком 19. века, такође говоре маратхски.[11]
Према попису становништва из 2011. у Индији је било 83 милиона изворних говорника маратхија, што га чини трећим матерњим језиком после хиндија и бенгалског. Изворни говорници маратхија чине 6,86% индијског становништва. Изворни говорници маратхија чинили су 70,34% становништва у Махараштри, 10,89% у Гои, 7,01% у Дадри и Нагар Хавелију, 4,53% у Даману и Диу, 3,38% у Карнатаки, 1,7% у Мадја Прадешу и 1,52% у Гујарату.[5]
Интернатионал
уредиСледећа листа састоји се од укупног броја говорника маратхија широм света у издању Етнолога за 2019, језичке референце коју објављује SIL Интернашонал, са седиштем у Сједињеним Државама.[12]
| Земља | Популација говорника | Напомене |
|---|---|---|
 Аустралија
|
13.100 | 2016 census |
 Канада
|
8.300 | 2016 попис |
 Израел
|
11.000 | Leclerc 2018a |
 Маурицијус
|
17.000 | Leclerc 2018c |
 Нови Зеланд
|
2.900 | 2013 попис |
 УК
|
6.410 | 2011 попис |
 САД
|
73.600 | 2015 попис |
Статус
уредиМаратхи је службени језик Махараштре и додатни службени језик на територијама уније Даман и Диу и Дадра и Нагар Хавели.[14] У Гои, конкански је једини службени језик; међутим, маратхи се исто тако може користити за све службене сврхе.[1] Маратхи је укључен међу језике који су део Осмог прилога Устава Индије, дајући му тако статус „планираног језика“.[15] Влада Махараштре је поднела захтев Министарству културе за додељивање статуса класичног језика маратију.[16]
Савремена граматичка правила која је описала институција Махараштра Сахитја Паришад и која је одобрила влада Махараштре требало би да имају предност у стандардном писаном маратхију. Традиције маратхске лингвистике и горе наведена правила дају посебан статус тацамима, речи прилагођених санскрту. Овај посебан статус очекује да се поштују правила за тацаме као на санскрту. Ова пракса пружа маратхију велики корпус санскритских речи да се носи са захтевима нових техничких речи кад год је то потребно.[17]
Поред свих универзитета у Махараштри, Универзитет Махараџа Сајаџирао Барода у Вадодари,[18] Универзитет Османија у Хидерабаду,[19] Универзитет Карнатака у Дарваду,[20] Универзитет Гулбарга у Гулбарги,[21] Универзитет Деви Ахилија у Индору[22] и Универзитет Гое у Гои[23] имају посебна одељења за више студије маратхске лингвистике. Универзитет Јавахарлал Нехру (Њу Делхи) најавио је планове за оснивање посебног одељења за маратхи језик.[24]
Маратхски дан се слави 27. фебруара, на рођендан песника Кусумаграја (Вишну Ваман Ширвадкар).[25]
Референце
уреди- ^ а б в The Goa, Daman, and Diu Official Language Act, 1987 makes Konkani the official language but provides that Marathi may also be used "for all or any of the official purposes". The Government also has a policy of replying in Marathi to correspondence received in Marathi. Commissioner Linguistic Minorities, [1], pp. para 11.3 Архивирано 19 септембар 2009 на сајту Wayback Machine
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Маратхи”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Стари маратхи”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh
- ^ а б „Abstract of Language Strength in India: 2011 Census” (PDF). Censusindia.gov.in.
- ^ "arts, South Asian". Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite.
- ^ Dhoṅgaḍe, Rameśa; Wali, Kashi (2009). „Marathi”. London Oriental and African Language Library. John Benjamins Publishing Company. 13: 101, 139. ISBN 9789027238139.
- ^ Dhongde & Wali 2009, стр. 11–15.
- ^ а б „Marathi”. ethnologue.com.
- ^ „C-16 Population By Mother Tongue”. censusindia.gov.in. Приступљено 3. 4. 2021.
- ^ „Marathi Culture, History and Heritage in Mauritius” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 12. 2020. г. Приступљено 22. 1. 2020.
- ^ „Summary by language size”. Ethnologue (на језику: енглески). 3. 10. 2018. Приступљено 2019-03-12. For items below #26, see individual Ethnologue entry for each language.
- ^ „Marathi”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-14.
- ^ [2] Архивирано 7 новембар 2012 на сајту Wayback Machine
- ^ „SCHEDULE”. constitution.org.
- ^ „Marathi may become the sixth classical language”. Indian Express. Приступљено 25. 6. 2017.
- ^ „राज्य मराठी विकास संस्था”. Rmvs.maharashtra.gov.in. Архивирано из оригинала 10. 02. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2018.
- ^ „Dept. of Marathi, M.S. University of Baroda”. Msubaroda.ac.in. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 9. 5. 2013.
- ^ „University College of Arts and Social Sciences”. osmania.ac.in.
- ^ kudadmin. „Departments and Faculty”. kudacademics.org. Архивирано из оригинала 27. 6. 2014. г.
- ^ „Department of P.G. Studies and Research in Marathi”. kar.nic.in. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 25. 09. 2021.
- ^ „Devi Ahilya Vishwavidyalaya, Indore”. www.dauniv.ac.in. Приступљено 7. 12. 2019.
- ^ „Dept.of Marathi, Goa University”. Unigoa.ac.in. 27. 4. 2012. Архивирано из оригинала 17. 5. 2013. г. Приступљено 9. 5. 2013.
- ^ „01 May 1960…”. www.unitedstatesofindia.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 25. 09. 2021.
- ^ „मराठी भाषा दिवस - २७ फेब्रुवारी”. www.marathimati.com. Архивирано из оригинала 25. 05. 2018. г. Приступљено 25. 09. 2021.
Литература
уреди- Bloch, J (1970). Formation of the Marathi Language. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-2322-8.
- Dhongde, Ramesh Vaman; Wali, Kashi (2009). Marathi. Amsterdam: John Benjamins Pub. Co. ISBN 978-90-272-38139.
- A Survey of Marathi Dialects. VIII. Gāwḍi, A. M. Ghatage & P. P. Karapurkar. The State Board for Literature and Culture, Bombay. 1972.
- Marathi: The Language and its Linguistic Traditions - Prabhakar Machwe, Indian and Foreign Review, 15 March 1985.
- 'Atyavashyak Marathi Vyakaran' (Essential Marathi Grammar) - Dr. V. L. Vardhe
- 'Marathi Vyakaran' (Marathi Grammar) - Moreshvar Sakharam More.
- 'Marathi Vishwakosh, Khand 12 (Marathi World Encyclopedia, Volume 12), Maharashtra Rajya Vishwakosh Nirmiti Mandal, Mumbai
- 'Marathyancha Itihaas' by Dr. Kolarkar, Shrimangesh Publishers, Nagpur
- 'History of Medieval Hindu India from 600 CE to 1200 CE, by C. V. Vaidya
- Marathi Sahitya (Review of the Marathi Literature up to I960) by Kusumavati Deshpande, Maharashtra Information Centre, New Delhi
- Christian Lee Novetzke (2016). The Quotidian Revolution: Vernacularization, Religion, and the Premodern Public Sphere in India. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-54241-8.
- Molesworth, J. T. (James Thomas). A dictionary, Marathi, and English. 2d ed, rev. and all. Bombay: Printed for government at the Bombay Education Society's press, 1857.
- Vaze, Shridhar Ganesh. The Aryabhusan school dictionary, Marathi-English. Poona: Arya-Bhushan Press, 1911.
- Tulpule, Shankar Gopal and Anne Feldhaus. A dictionary of old Marathi. Mumbai: Popular Prakashan, 1999.
- Christian Lee Novetzke (2016). The Quotidian Revolution: Vernacularization, Religion, and the Premodern Public Sphere in India. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-54241-8.
- M. K. Nadkarni (1921). A short history of Marathi literature. Luhana Mitra Steam Printing Press, Baroda. (PDF form)
Спољашње везе
уреди- Маратхи на сајту Curlie (језик: енглески)
- „Marathi Infopedia - Marathi Information Portal”. Marathi Infopedia (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступљено 2019-08-12.*
- Маратхи култура и језик
- Курс језика маратхи
- Етнолошке информације о језику маратхи Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2012)
- Majhimarathi
- Marathisuchak Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2022)
