Histamin

Histamin
Nazivi
	IUPAC naziv 2-(1H-imidazol-4-yl)ethanamine
Identifikacija
CAS broj	51-45-6 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	753;
ECHA InfoCard	100.000.092
IUPHAR/BPS	1204;
MeSH	Histamine
PubChem C ID	774;
UNII	820484N8I3 ;
	SMILES n1cc(nc1)CCN; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C5H9N3
Molarna masa	111,145
Tačka topljenja	83.5 °C (182.3 °F)
Tačka ključanja	209.5 °C (409.1 °F)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Histamin je organsko jedinjenje azota koje učestvuje u lokalnom imunološkom odgovoru, kao i u regulaciji fizioloških funkcija stomaka, i koje dejstvuje kao neurotransmiter.^[3] Histamin inicira inflamatorni odgovor. Kao deo imunološkog odgovora na patogene, histamin prodizvode eozinofilii i mastociti vezivnih tkiva. Histamin povećava kapilarnu permeabilost za bela krvna zrnca i proteine, čime im omogućava dejstvo protiv stranih organizama u inficiranim tkivima.^[4]

Sinteza i metabolizam

Histamin nastaje dekarboksilacijom aminokiselinâ histidina, reakcijom koja je katalizovana enzimom L-histidin dekarboksilazom.^[5] On je hidrofilni vazoaktivni amin.

Konverzija histidina u histamin histidin dekarboksilazom

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Marieb, E. (2001). Human anatomy & physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. стр. 414. ISBN 0-8053-4989-8.
^ Di Giuseppe, M.; et al. (2003). Nelson Biology 12. Toronto: Thomson Canada Ltd. стр. 473. ISBN 0-17-625987-2.
^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

Literatura

Di Giuseppe, M.; et al. (2003). Nelson Biology 12. Toronto: Thomson Canada Ltd. стр. 473. ISBN 0-17-625987-2.
Marieb, E. (2001). Human anatomy & physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. стр. 414. ISBN 0-8053-4989-8.

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Marieb, E. (2001). Human anatomy & physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. стр. 414. ISBN 0-8053-4989-8.

[4] Di Giuseppe, M.; et al. (2003). Nelson Biology 12. Toronto: Thomson Canada Ltd. стр. 473. ISBN 0-17-625987-2.

[5] Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

[3]

[4]

[1]

[2]

[5]