Univerzitet Al Karauin
Univerzitet Al-Karouin ili Al-Qarawiyyin (arap. جامعة القرويين; berberski: ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ; fr. Université Al Quaraouiyine) (ostale transliteracije uključuju Qarawiyin, Kairouyine, Kairaouine, Qairawiyin, Qaraouyine, Quaraouiyine, Quarawin i Qaraouiyn) je univerzitet u marokanskom gradu Fes osnovan 859.[5][8][9][10] Bio je i još uvek predstavlja jedno od glavnih duhovnih i obrazovnih središta muslimanskog sveta.
جامعة القرويين ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ | |
Tip | trenutno: islamski ranije: opšte znanje[1][2][3] |
---|---|
Osnivanje | 859.[4][5][6][7] |
Osnivač | Fatima al-Fihri |
Akademske afilijacije | Islam |
Broj zaposlenih | 708 (2012) |
Nastavno osoblje | 1,025 (2012) |
Broj studenata | 8,120 (2012) |
Lokacija | Fes, Idrisidska dinastija (sad u Maroku) |
Kampus | Urban |
Veb-sajt | uaq |
Al-Karouin je igrao važnu ulogu u razvoju kulturnih i akademskih odnosa između islamskog sveta i Evrope u srednjem veku. Kartograf Muhamed el Idrisi (u. 1166), čije su karte pomogle evropskim istraživačima u doba renesanse je živeo neko vreme u Fesu, zbog čega se pretpostavlja da je radio ili studirao na Al Karouinu. Univerzitet je proizveo brojne učenjake koji su snažno uticali na intelektualnu i akademsku istoriju među muslimanima i Jevrejima. Među njima su Ibn Rušajd el-Sabti (u. 1321), Mohamed el-Haj al-Abdari al-Fasi (u. 1336), Abu Imran al-Fasi (u. 1015), glavni teoretičar Maliki škole islamske pravne nake, Leo Africanus, poznati putnik i pisac te Mojsije Majmonid.
Al Karouin se od strane Ginisove knjige rekorda,[11] Uneska[12] i brojnih istoričara[6][7][8][9][10][13][14][15][16][17] smatra jednim od najstarijih kontinuiranih univerziteta na svetu. Te se tvrdnje, međutim osporavaju istoričari koji smatraju da su srednevekovnih univerziteti u islamskom svetu i srednjevekovni evropski univerziteti bili bitno različite institucije sve do najnovijeg doba,[18] te da su certifikati drugačijeg karaktera.[19][20][21]
Godine 1947. je reorganizovan na način da odgovara većini modernih univerziteta u današnjem svetu.
Istorija
уредиOsnivanje džamije
уредиU 9. veku Fez je bio prestonica dinastije Idrisida, koja se smatrala prvom marokanskom islamskom državom.[22] Prema jednom od glavnih ranih izvora o ovom periodu, Ravd al-Kirtas autora Ibn Abi Zara, al-Karauin je osnovala kao džamiju 857. ili 859. godine Fatima al-Fihri, kćerka bogatog trgovca po imenu Muhamed al-Fihri.[23][4][24][25][26][27]:9[28]:40 Porodica al-Fihri je migrirala iz Karauina (otuda naziv džamije), Tunis u Fez. početkom 9. veka, pridruživši se zajednici drugih migranata iz Karauina koji su se naselili u zapadnom delu grada. Fatima i njena sestra Marijam, obe su bile dobro obrazovane, i nasledile su veliku sumu novca od svog oca. Fatima se zaklela da će potrošiti čitavo svoje nasledstvo na izgradnju džamije pogodne za njenu zajednicu.[29]:48–49 Slično tome, njena sestra Marijam je takođe poznata po tome da je iste godine osnovala džamiju al-Andalusijin.[30][29]
Ovaj temeljni narativ doveden je u pitanje od strane nekih modernih istoričara koji smatraju da je simetrija dve sestre koje su osnovale dve najpoznatije džamije u Fezu previše prikladna i verovatno potiče iz legende.[29]:48–49[31][28]:42 Savremeni istoričari takođe smatraju da je Ibn Abi Zar relativno nepouzdan izvor.[31] Jedan od najvećih izazova ovoj priči je natpis na temelju koji je ponovo otkriven tokom renoviranja džamije u 20. veku, a koji je vekovima bio sakriven ispod slojeva maltera. Ovaj natpis, urezan na pločama od kedrovog drveta i napisan kufskim pismom veoma sličnim natpisima temelja u Tunisu iz 9. veka, pronađen je na zidu iznad verovatnog mesta prvobitne mihrab džamije (pre kasnijih proširenja zgrade). Natpis, koji je snimio i dešifrovao Gaston Deverdun, proglašava osnivanje „ove džamije” (арап. "هذا المسجد") od strane Davuda ibn Idrisa (sina Idrisa II koji je vladao ovim regionom Maroka u to vreme) u Dhu al-Kadi 263. hidžretske godine (jul–avgust 877. godine).[32] Deverdun je sugerisao da je natpis možda došao iz druge neidentifikovane džamije i da je premešten ovde u kasnijem periodu (verovatno u 15. ili 16. veku) kada je poštovanje Idrisida ponovo oživelo u Fesu, a takve relikvije bi imale dovoljno verskog značaja da bi se ponovo koristile na ovaj način.[32] Međutim, Čafik Benčekroun je nedavno tvrdio da je verovatnije objašnjenje da je ovaj natpis originalni temeljni natpis samog al-Karauina i da je možda bio prikriven u 12. veku neposredno pre dolaska Almohada u grad.[31] Na osnovu ovog dokaza i mnogih nedoumica u vezi sa Ibn Abi Zarovim narativom, on tvrdi da je Fatima al-Fihri vrlo verovatno legendarna ličnost, a ne istorijska.[31]
Reference
уреди- ^ Lulat, Y. G.-M.: A History Of African Higher Education From Antiquity To The Present: A Critical Synthesis. 2005. стр. 154—157. ISBN 978-0-313-32061-3., Greenwood Publishing Group.
- ^ Park, Thomas K.; Boum, Aomar: Historical Dictionary of Morocco. Scarecrow Press. 2006. ISBN 978-0-8108-5341-6., 2nd ed.,. , p. 348
- ^ Belhachmi, Zakia: "Gender, Education, and Feminist Knowledge in al-Maghrib (North Africa) – 1950–70", Journal of Middle Eastern and North African Intellectual and Cultural Studies, Vol. 2–3, 2003, pp. 55–82 (65)
- ^ а б Petersen, Andrew (1996). Dictionary of Islamic Architecture. ISBN 978-0-415-06084-4., Routledge. , p. 87 (entry "Fez")
- ^ а б „Qarawiyin”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 08. 12. 2011.
- ^ а б The Report: Morocco 2009 - Page 252 Oxford Business Group "... yet for many Morocco's cultural, artistic and spiritual capital remains Fez. The best-preserved ... School has been in session at Karaouine University since 859, making it the world's oldest continuously operating university. "
- ^ а б Esposito, John (2003). The Oxford Dictionary of Islam. Oxford University Press. стр. 328. ISBN 978-0-19-512559-7.
- ^ а б Joseph, S, and Najmabadi, A. Encyclopedia of Women & Islamic Cultures: Economics, education, mobility, and space. Brill, 2003, p. 314.
- ^ а б Swartley, Keith. Encountering the World of Islam. Authentic, 2005, p. 74.
- ^ а б Kettani, M. Ali (1974). „Engineering Education in the Arab World”. Middle East Journal. 28 (4): 441..
- ^ The Guinness Book Of Records. 1998. ISBN 978-0-553-57895-9., Published. , P.242
- ^ [UNESCO World Heritage Centre,The Medina of Fez http://whc.unesco.org/en/list/170]
- ^ Illustrated Dictionary of the Muslim World, Publisher: Marshall Cavendish, 2010 [1] p.161
- ^ Hidden Giants, 2nd Edition, by Sethanne Howard, Publisher: Lulu.com 2008 [2] p.60
- ^ Civilization: The West and the Rest. ISBN 978-1-84614-273-4. by Niall Ferguson, Publisher: Allen Lane 2011 -.
- ^ The marketisation of higher education and the student as consumer by Mike Molesworth & Richard Scullion, Publisher: Taylor & Francis 2010 [3] p.26
- ^ Frommer's Morocco by Darren Humphrys, Publisher: John Wiley & Sons 2010 [4] p.223
- ^ George Makdisi (1970). „Madrasa and University in the Middle Ages”. Studia Islamica. 32: 255—264. (264)
- ^ Makdisi, George (1989), „Scholasticism and Humanism in Classical Islam and the Christian West”, Journal of the American Oriental Society, 109 (2): 175—182 (176)
- ^ Pedersen, J.; Rahman, Munibur; Hillenbrand, R. "Madrasa." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010, retrieved 20/03/2010
- ^ Jomier, J. "al- Azhar (al-Ḏj̲āmiʿ al-Azhar)." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010, retrieved 20/03/2010
- ^ Abun-Nasr, Jamil (1987). A history of the Maghrib in the Islamic period. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521337674.
- ^ ʻAlī ibn ʻAbd Allāh Ibn Abī Zarʻ al-Fāsī (1964). Rawd Al-Qirtas. Valencia [Impreso por J. Nácher].
- ^ Meri, Josef W. (ed.): Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia, Vol. 1, A–K, Routledge, ISBN 978-0-415-96691-7, p. 257 (entry "Fez")
- ^ Lulat, Y. G.-M.: A History Of African Higher Education From Antiquity To The Present: A Critical Synthesis Studies in Higher Education, Greenwood Publishing Group, 2005, ISBN 978-0-313-32061-3, p. 70:
As for the nature of its curriculum, it was typical of other major madrasahs such as al-Azhar and Al Quaraouiyine, though many of the texts used at the institution came from Muslim Spain...Al Quaraouiyine began its life as a small mosque constructed in 859 C.E. by means of an endowment bequeathed by a wealthy woman of much piety, Fatima bint Muhammed al-Fahri.
- ^ Touri, Abdelaziz; Benaboud, Mhammad; Boujibar El-Khatib, Naïma; Lakhdar, Kamal; Mezzine, Mohamed (2010). Le Maroc andalou : à la découverte d'un art de vivre (2 изд.). Ministère des Affaires Culturelles du Royaume du Maroc & Museum With No Frontiers. ISBN 978-3902782311.
- ^ Terrasse, Henri (1968). La Mosquée al-Qaraouiyin à Fès; avec une étude de Gaston Deverdun sur les inscriptions historiques de la mosquée. Paris: Librairie C. Klincksieck.
- ^ а б Bloom, Jonathan M. (2020). Architecture of the Islamic West: North Africa and the Iberian Peninsula, 700-1800. Yale University Press.
- ^ а б в Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman. Casablanca: Société Marocaine de Librairie et d'Édition.
- ^ Terrasse, Henri (1942). La mosquée des Andalous à Fès. Paris: Les Éditions d'art et d'histoire.
- ^ а б в г Benchekroun, Chafik T. (2011). „Les Idrissides: L'histoire contre son histoire”. Al-Masaq. 23 (3): 171—188 doi=10.1080/09503110.2011.617063. S2CID 161308864.
- ^ а б Deverdun, Gaston (1957). „Une nouvelle inscription idrisite (265 H = 877 J.C.)”. Mélanges d'histoire et d'archéologie de l'occident musulman - Tome II - Hommage à Georges Marçais. Imprimerie officielle du Gouvernement Général de l'Algérie. стр. 129—146.
Literatura
уреди- Tazi, Abdelhadi. جامع القرويين [The al-Qarawiyyin Mosque] (на језику: арапски).
- Terrasse, Henri (1968). La Mosquée al-Qaraouiyin à Fès; avec une étude de Gaston Deverdun sur les inscriptions historiques de la mosquée. Paris: Librairie C. Klincksieck.. (In French; mainly about architecture)
- Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman.. Casablanca: Société Marocaine de Librairie et d'Édition. (In French; contains detailed discussion of the institution's operations prior to the French colonial period; in particular, see p. 453 and after)
- Brentjes, Sonja (2018). Teaching and Learning the Sciences in Islamicate Societies (800-1700) (на језику: енглески). Turnhout, Belgium: Brepols. стр. 77—111. ISBN 9782503574455.
- Esplanada, Jerry E. (2009-07-20). "Mainstreaming Madrasa. The Philippine Daily Inquirer.", Приступљено 25. 11. 2010.
- Sultan Ali of Sawabi (2012). Madrasah Reform and State Power in Pakistan.
- Ali, Saleem H. „"Islam and Education: Conflict and Conformity in Pakistan's Madrassas"”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2012. г. , Oxford University Press, 2009. ISBN 978-0-19-547672-9
- Evans, Alexander. „"Understanding Madrasahs"”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2009. г. , Foreign Affairs, Jan/Feb 2006.
- Malik, Jamal (ed.). Madrasas in South Asia: Teaching Terror?. London and New York: Routledge, 2008.
- Malik, Jamal. Colonialization of Islam: Dissolution of Traditional Institutions in Pakistan. New Delhi: Manohar Publications, and Lahore: Vanguard Ltd., 1996.
- Rahman, Tariq (2004). Denizens of Alien Worlds: A Study of Education, Inequality and Polarization in Pakistan. Karachi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-597863-6.. Reprinted 2006. . Chapter on "Madrassas".
- Tanweer, Bilal. "Revisiting the Madrasa Question". The News International, 6 May 2007. About a talk given by Dr. Nomanul Haq (University of Pennsylvania) at the Lahore University of Management Sciences (LUMS), Pakistan.
- Ziad, Waleed. "Madaris in Perspective" на сајту Wayback Machine (архивирано октобар 27, 2009). Reprinted from The News, March 21, 2004.
Spoljašnje veze
уреди- ISESCO: Fez 2007 https://web.archive.org/web/20081211151004/http://www.isesco.org.ma/english/culture/culturalPolicies/2007/fes/contribution_AlQarawiyin.php. Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - „UNIVERSITE QUARAOUIYINE - Fes”. (French)
- Al Qaraouiyine Rehabilitation at ArchNet (includes pictures of the interior, the minbar, and other architectural elements)
- Manar al-Athar Digital Photo Archive (includes pictures of the interior, including the mihrab area)
- The minbar of the al-Qarawīyīn Mosque at Qantara-Med (includes pictures of the minbar and the mihrab area)
- 360-degree view of the central nave of the mosque, in front of the mihrab, posted on Google Maps
- „Virtual tour of the Qarawiyyin Mosque”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2022. г., 360-degree views of the mosque's interior34° 3′ 52″ N 4° 58′ 24″ W / 34.06444° С; 4.97333° З