Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Нишка Бања

Инфраструктура
Инфраструктура

Нишка Бања је градско насеље у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према првим резултатима пописа из 2011. у бањи је живело 4.108 становника, према попису из 2002. 4.437 становника, а према попису из 1991. 4.179 становника. Спада у II групу најразвијенијих бања Србије заједно са Ковиљачом, Буковичком Бањом и Матарушком Бањом, којe појединачно гледано остварују преко 100.000 ноћења годишње.

Природни лековити фактори у Нишкој Бањи су блага, умерено-континентална клима, термоминералне воде, природно минерално блато и лековити гасови. Лековите воде, које извиру са пет извора („Главно врело”, „Сува бања”, „Школска чесма”, „Бањица” и „Пасјача”), припадају групи земноалкалних хомеотерми (36—38 °C), благо минерализованих, слабо радиоактивних са капацитетом од 56 литара у секунди.

Нишка Бања се налази на југоистоку Србије, поред магистралног правца БеоградНишСофијаИстанбул (или Нишавско-маричке магистрале), удаљена 10 km од Ниша и 250 km од Београда. Лежи на геотектонској граници кристаласте родопске масе и кречњачких планина источне Србије, и споју великих удолина Балканског полуострва. Површина простора на коме је смештена Нишка Бања износи 6,43 км2. Бањска инфраструктура размештена је на широкој и благо нагнутој тераси (насталој током геолошке прошлости, акумулацијом бигра и радом флувијалног и денудационог процеса) у подножју кречњачког брега Коритњака који се доста стрмо уздиже изнад Нишке Бање.

Добар чланак

Проституција у античкој Грчкој

Хетера и званице на банкету седе на клупи, грчке статуице од теракоте из Мирине, око 25. године п. н. е.; музеј Лувр
Хетера и званице на банкету седе на клупи, грчке статуице од теракоте из Мирине, око 25. године п. н. е.; музеј Лувр

Проституција је била саставни део свакодневног живота старих Грка почев од архајског периода. У најзначајнијим грчким полисима, а нарочито у лукама, упошљавала је позамашан део становништва и представљала стога прворазредну економску активност.

Била је далеко од недозвољене радње: полиси је нису осуђивали, а јавне куће су постојале наочиглед свих. У старој Атини чак се и легендарном законодавцу Солону приписивало отварање борделâ са умереним ценама под државном контролом. Проституција се различито одражавала на полове: проституцијом су се бавиле жене свих животних доба и млађи мушкарци, док су клијентелу чинили готово искључиво мушкарци.

Сасвим је извесно да Грци нису осећали никакву моралну нелагоду у вези са коришћењем услуга проститутки. Истовремено, закони су предвиђали оштре казне за ванбрачне сексуалне односе са слободном женом — у случају прељубе, преварени муж имао је право да убије увредиоца ухваћеног на делу — у истој мери као и за силовање. Мушкарци су у просеку са 30 година ступали у брак, тако да млади Атињанин, уколико је желео хетеросексуалне односе, није имао другога избора него да посегне или за својим робињама или за проституткама.

Изабрани списак

Премијер Совјетског Савеза

Зграда Палате Сената у Кремљу, у којој је био секретаријат шефа владе СССР-а
Зграда Палате Сената у Кремљу, у којој је био секретаријат шефа владе СССР-а

Премијер Совјетског Савеза (рус. Глава Правительства СССР) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.

Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.

Недавни догађаји

Вести

Војници Црвене армије у ослобођеном Београду, 20. октобра 1944. испред Палате Албаније.
На данашњи дан

28. октобар

Марш на Рим
Занимљивости

Да ли сте знали

Чарли Чаплин, амерички филмски режисер, глумац, сценариста и продуцент британског порекла, један од највећих комичара свих времена
Чарли Чаплин, амерички филмски режисер, глумац, сценариста и продуцент британског порекла, један од највећих комичара свих времена

Изабрана слика

Поглед на Бледски замак. Налази се на Бледском језеру једном од најзначајнијих сталних природних језера у Словенији. Језеро је тектонско-ледничког порекла.
Поглед на Бледски замак. Налази се на Бледском језеру једном од најзначајнијих сталних природних језера у Словенији. Језеро је тектонско-ледничког порекла.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 696.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 387.686 корисника отворило налог, а од тога је 701 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти