3-Метилбутанска киселина
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
3-Metilbutanska kiselina
| |
| Други називи
Делфинска киселина
3-Метилбутерна киселина Изопентанска киселина | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.007.251 |
| КЕГГ[1] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C5H10O2 | |
| Моларна маса | 102,13 g/mol |
| Густина | 0,925 g/cm3 |
| Тачка топљења | −29 °C (−20 °F; 244 K) |
| Тачка кључања | 175–177 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
3-Метилбутанска киселина (изовалеринска киселина, делфинска киселина, 3-метилбутерна киселина, изопентанска киселина) је природна масна киселина, која је присутна у широком низу различитих биљки и есенцијалних уља. Она је прозирна, безбојна течност, која је умерено растворна у води, и екстремно растворна у органским растварачима.
Изовалеринска киселина има јак опорни мирис сира или зноја, док њени испарљиви естри имају пријатне мирисе и у широкој су употреби у производњи перфема. По једној хипотези она је антиконвулзивни агенс из одољена.[4] Она је главна компонента непријатног мириса стопала[5] који формирају бактерије коже као производ метаболизма леуцина. Изовалеринска даје устајалом хмељу његову карактеристичну арому и укус.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Еадие, Мервyн Ј (01. 11. 2004). „Цоулд Валериан Хаве Беен тхе Фирст Антицонвулсант?”. Епилепсиа. 45 (11): 1338—1343. ИССН 1528-1167. дои:10.1111/ј.0013-9580.2004.27904.x. Приступљено 09. 05. 2012.
- ^ Ара, Катсутосхи; Масакатсу Хама; Сyуницхи Акиба; Кензо Коике; Коицхи Окисака; Тоyоки Хагура; Тетсуро Камиyа; Фусао Томита (2006). „Фоот одор дуе то мицробиал метаболисм анд итс цонтрол”. Цанадиан Јоурнал оф Мицробиологy. 52 (4): 357—364. ИССН 0008-4166. ПМИД 16699586. дои:10.1139/w05-130. Приступљено 09. 05. 2012.
