Gazela (most)
44° 48′ 10.8″ N 20° 26′ 26.88″ E / 44.803000° S; 20.4408000° I
Gazela | |
---|---|
Premošćuje | Novi Beograd i Savski venac |
Mesto | Beograd Srbija |
Karakteristike | |
Dužina | 332 m |
Širina | 27.5 m |
Visina | 22.8 m |
Pušten u rad | 4. decembar 1970. |
Most Gazela je most preko reke Save u Beogradu. Deo je gradskog autoputa i nalazi se na Evropskom putu E75, koji prolazi kroz širi centar grada i povezuje Beograd sa Nišom na jugu i Novim Sadom na severu. Most je projektovala grupa inženjera na čelu sa Milanom Đurićem, a izgradila kompanija Mostogradnja.
Građen je od 1966. do 1970. godine, kao deo gradskog auto-puta i auto-puta Bratstvo i jedinstvo.
Opšte informacije
[uredi | uredi izvor]Most je dugačak 332 m i širok 27,5 m, sa tri trake u svakom pravcu, a ukupna širina puta je 21,8 m. Konstruisan je kao kombinacija grednog i lučnog mosta,[1] sa plitkim okvirom i dijagonalnim čelično-betonskim držačima. Maksimalna visina centra raspona je 22,8 m na srednjem nivou vode.
Odmah po otvaranju 1970. godine uočen je kvar. Zbog pogrešnih proračuna, metalna konstrukcija je počela propada na sredini mosta. Do rekonstrukcije 2010. postao je je taj problem. Da bi se problem ublažio, na metalnim delovima mosta betonski delovi su zamenjena lakšim, metalnim.[2]
Nosi naziv po gazeli, životinji koja je vrlo brza. Đorđe Lazarević, koji je bio predsednik konkursne komisije, rekao je da je „ovaj most preskočio Savu kao gazela koja skače“, a to ime se zadržalo.[1] Već 1968. godine, dve godine pre nego što je most završen, ime se pojavilo u novinskim izveštajima.[3] Krajem 2010-ih bilo je predloga da se most nazove po Branku Pešiću, gradonačelniku Beograda za vreme izgradnje mosta, ali naziv nije promenjen.[4]
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Sredinom šezdesetih godina 20. veka ukazala se potreba za još jednim drumskim mostom preko Save, jer je jedini most, izgrađen 1956. godine, bio Brankov most. Ideja iza novog mosta bila je da poveže delove autoputa Bratstva i Jedinstva. Najugledniji inženjeri su pozvani da izaberu najbolji projekat. Između projekata prijavljenih na konkurs za arhitektonsko projektovanje izabran je projekat Milana Đurića.[1]
Izgradnja mosta počela je 1966. godine, a gradila su ga preduzeća Mostogradnja u saradnji sa preduzećem Goša iz Smederevske Palanke. Završeno je za 4 godine.[1] Dve strane mosta su fizički povezane 17. decembra 1969. godine.[5] Testiranje mosta direktno je prenosila Radio televizija Beograd. Građani su se šalili da vozači kamiona koji su testirali most treba da budu „opremljeni ronilačkim odelima”.[1] Most su svečano otvorili predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito i gradonačelnik Beograda Branko Pešić 4. decembra 1970. Istog dana, osim mosta, otvoren je i autoput kroz Beograd, mostarska petlja i Terazijski tunel.[6]
Rekonstrukcija 2010—2011
[uredi | uredi izvor]Ministar građevinarstva Republike Srbije Dragoslav Šumarac je 2004. godine upozorio da je most, posebno čelična konstrukcija u lošem stanju i da je potrebna hitna rekonstrukcija.[2] Glavni nosač mosta napukao 2010. godine pa je rekonstrukcija morala da počne odmah. Za ojačanje konstrukcije utrošeno je dodatnih 1.500 tona čelika i drugih materijala.[6] Remont mosta počeo je u prvoj polovini 2010. godine, a završen je u drugoj polovini 2011. godine. Ovo je prva veća rekonstrukcija mosta od njegovog završetka 1970. godine. Pošto je most deo međunarodnog puta (autoputa) E75, postoji tokom celog dana su gužve u saobraćaju. Ponekad je trebalo sat vremena samo da se pređe most.
Vozilima preko 3,5 tone zabranjen je ulazak u grad ako su u tranzitu, već su preusmereni na obilaznicu Beograda. Međutim, kako je Obilaznica oko Beograda tek napola završena, to je predstavljalo izazov za neke vozače kamiona. Da stvar bude gora, most je u potpunosti zatvoren već 7 dana, što je izazvalo nezapamćeni saobraćajni haos u Beogradu. Da bi se rekonstrukcija ubrzala, stotine radnika bilo je na mostu 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Kao rezultat toga, remont mosta je završen u rekordnom roku, a nakon otvaranje obilaznice, smanjen je protok vozila preko mosta.
Država i gradska vlast imali su različita mišljenja kada je trebalo da počne rekonstrukcija. Država je insistirala da radovi počnu što pre, zbog lošeg stanja mosta, dok je grad smatrao da bi bilo bolje da se prvo završi Most na Adi, pa da se radi na Gazeli. U toku radova Evropska investiciona banka je povukla sredstva jer nisu odobravali kako se rešava problem bespravnog naselja neformalnog naziva Karton siti, koje je postojalo ispod mosta. Ipak, nije bilo opšteg kašnjenja.[7]
Kao rezultat rekonstrukcije, gužva je bila masovna i redovna, a protezale su se sve do naselja Autokomanda i Dušanovac. Grad Beograd je neposredno pre rekonstrukcije proširio Savsku ulicu, koja je povezana sa Gazelom, a tokom radova gradska vlast je apelovala na vozače da koriste druge mostove, a čak je i gradska prigradska železnica Beovoz za to vreme bila besplatna. Međutim, vozači su ipak nastavili da koriste delimično zatvorenu Gazelu, što je izazvalo zastoje.[7]
Od svoje rekonstrukcije, gradski zvaničnici su naveli da će most moći da podnese 200.000 vozila dnevno u narednih 40 godina.[8]
Galerija
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d Dejan Aleksić (14. 11. 2017), „Do izgradnje "Gazele" na Savi drumski bio samo Brankov most”, Politika (na jeziku: srpski), str. 17
- ^ a b Marko Lakić, Nikola Miković (30. 3. 2009), „Preko "Gazele" na prstima”, Politika (na jeziku: srpski)
- ^ „Doneta odluka o izgradnji opere”. Politika (reprint on 21 November 2018, page 23) (na jeziku: srpski). 21. 11. 1968.
- ^ Dejan Aleksić (1. 7. 2022). „Kruni se stub na "Gazeli"”. Politika (na jeziku: srpski). str. 15.
- ^ Juče je spojena "Gazela" (reprint on 18 December 2019), Politika (na jeziku: srpski), 18. 12. 1969
- ^ a b Dejan Aleksić (5. 12. 2017), „Beograd i dalje čeka metro”, Politika (na jeziku: srpski), str. 15
- ^ a b Dejan Aleksić (18. 9. 2017), „Gunđalo se i kada su sređivane Nemanjina, "Gazela"...”, Politika (na jeziku: srpski)
- ^ „Gazela spremna i za 200,000 vozila”. Večernje novosti. 12. 8. 2012. Pristupljeno 16. 8. 2012.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Most Gazela Beograd na sajtu yu-build.com