Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Ирена Сендлерова — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5
 
(Нису приказане 34 међуизмене 18 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија
{{Инфокутија Биографија
| име = Ирена
| име = Ирена Сендлерова
| слика = Irena Sendlerowa 2005-02-13.jpg
| презиме = Сендлерова
| слика = 2005.02.13. Irena Sendlerowa Foto Mariusz Kubik 01.JPG
| опис_слике = Ирена Сендлерова 2005.
| опис_слике = Ирена Сендлерова 2005.
| датум_рођења = {{датум рођења|1910|2|15}}
| дан_рођења = 15.
| место_рођења = [[Отвоцк]]
| месец_рођења = фебруар
| држава_рођења = [[Руска Империја]]
| година_рођења = 1910.
| датум_смрти = {{датум смрти|2008|5|12|1910|2|15}}
| место_рођења = [[Отвоцк]]
| место_смрти = [[Варшава]]
| држава_рођења = [[Руско царство]]
| дан_смрти = 12.
| месец_смрти = мај
| година_смрти = 2008.
| место_смрти = [[Варшава]]
| држава_смрти = [[Пољска]]
| држава_смрти = [[Пољска]]
| отац = Stanisław Krzyżanowski
| женски_пол = да
| мајка =
| супружник =
| деца =
}}
}}

'''Ирена Сендлерова''' ({{јез-пољ|Irena (Krzyżanowska) Sendlerowa}}; [[Отвоцк]], [[15. фебруар]] [[1910]] — [[Варшава]], [[12. мај]] [[2008]]) је била [[Пољаци|пољски]] социјални радник, организатор дечје секције организације за спасавање [[Јевреји|Jевреја]] ([[жегота]]) од [[Нацизам|нацистичког]] прогона и [[Холокауст|уништења]]. Ова организација је основана [[1942]]. Уз помоћ око 25 чланова жеготе, Ирена је спасла око 2500 јеврејске деце тако што их је тајно извела из [[Варшавски гето|варшавског гета]], обезбедила им лажна документа и смештај у домовима ван гета.<ref name="Baczynska">{{cite news|last=Baczynska|first=Gabriela|coauthors=JonBoyle|title=Sendler, savior of Warsaw Ghetto children, dies|work=Washington Post|publisher=The Washington Post Company|date = 12. 5. 2008.|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2008/05/12/AR2008051200522.html|accessdate = 12. 5. 2008.}}</ref> .
'''Ирена Станислава Сендлерова''' ({{јез-пољ|Irena Stanisława (Krzyżanowska) Sendlerowa}}; [[Отвоцк]], [[15. фебруар]] [[1910]] — [[Варшава]], [[12. мај]] [[2008]]) је била [[пољска]] социјална радница, организатока дечје секције организације за спасавање [[Јевреји|Јевреја]] од [[Нацизам|нацистичког]] прогона и [[Холокауст|уништења]]. Ова организација је основана [[1942]]. Уз помоћ око 25 чланова жеготе, Ирена је спасла око 2500 јеврејске деце тако што их је тајно извела из [[Варшавски гето|варшавског гета]], обезбедила им лажна документа и смештај у домовима ван гета.<ref name="Baczynska">{{cite news|last=Baczynska|first=Gabriela|others=JonBoyle|title=Sendler, savior of Warsaw Ghetto children, dies|work=Washington Post|publisher=The Washington Post Company|date=12. 5. 2008.|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2008/05/12/AR2008051200522.html|accessdate=12. 5. 2008.}}{{Мртва веза}}</ref> .


== Рана младост ==
== Рана младост ==


[[Датотека:Irena Sendlerowa 1942.jpg|thumb|right]]
[[Датотека:Irena Sendlerowa 1942.jpg|thumb|right|Ирена Сендлерова 1942.]]
Ирена је рођена 15. фебруара 1910. године у [[Варшава|Варшави]] под именом ''Irena Krzyżanowska''. Њен отац Станислав, физичар по занимању, умро је 1917. године од [[тифус]]а, којим се заразио док је помагао пацијентима којима је била одбијена државна нега, међу којима је било доста Јевреја. Тако је Ирена са 7 година остала да живи само са мајком Јанином. Након смрти њеног оца, предводник јеврејске заједнице се понудио да плати Иринино школовање. Ирена је од младости гајила симпатије према Јеврејима и противила се њиховој дискриминацији. Тако се након уписа на [[Варшавски Универзитет]] побунила против тзв. Гето-Бенч система који је био дискриминишући настројен према Јеврејима, а који је постојао у многим предратним пољским универзитетима, те је била суспендована с Универзитета на 3 године.
Ирена је рођена 15. фебруара 1910. године у [[Варшава|Варшави]] под именом ''Irena Krzyżanowska''. Њен отац Станислав, физичар по занимању, умро је 1917. године од [[тифус]]а, којим се заразио док је помагао пацијентима којима је била одбијена државна нега, међу којима је било доста Јевреја. Тако је Ирена са 7 година остала да живи само са мајком Јанином. Након смрти њеног оца, предводник јеврејске заједнице се понудио да плати Иренино школовање. Ирена је од младости гајила симпатије према Јеврејима и противила се њиховој дискриминацији. Тако се након уписа на [[Варшавски универзитет]] побунила против тзв. Гето-Бенч система који је био дискриминишући настројен према Јеврејима, а који је постојао у многим предратним пољским универзитетима, те је била суспендована с Универзитета на 3 године.


== Други светски рат ==
== Други светски рат ==
Ред 28: Ред 27:
За време немачке окупације, Ирена је живела у [[Варшава|Варшави]] радећи као социјални радник. Већ од 1939. помагала је Јевреје. Она и њена организација су начинили 3000 фалсификованих докумената којима су помогли јеврејским породицама. Ова активност је била веома опасна, јер су Немци свима у Пољској претили смрћу ако би сакривали Јевреје, што није био случај у остатку окупиране Европе.
За време немачке окупације, Ирена је живела у [[Варшава|Варшави]] радећи као социјални радник. Већ од 1939. помагала је Јевреје. Она и њена организација су начинили 3000 фалсификованих докумената којима су помогли јеврејским породицама. Ова активност је била веома опасна, јер су Немци свима у Пољској претили смрћу ако би сакривали Јевреје, што није био случај у остатку окупиране Европе.


Децембра 1942. новооснована жегота је изабрала Ирену Сендлерову (под псеудонимом Јоланта) да води дечју секцију. Као службеник социјалне службе имала је дозволу да улази у Варшавски гето и да проверава да ли се појавио тифус. Нацисти су се бојали да би се ова болест могла проширити изван гета.<ref>Richard Z. Chesnoff, [http://www.usnews.com/usnews/culture/articles/940321/archive_012603_2.htm "The Other Schindlers: Steven Spielberg's epic film focuses on only one of many unsung heroes"], ''U.S. News and World Report'', 13 March 1994.</ref>
Децембра 1942. новооснована жегота је изабрала Ирену Сендлерову (под псеудонимом Јоланта) да води дечју секцију. Као службеник социјалне службе имала је дозволу да улази у Варшавски гето и да проверава да ли се појавио тифус. Нацисти су се бојали да би се ова болест могла проширити изван гета.<ref>Richard Z. Chesnoff, [http://www.usnews.com/usnews/culture/articles/940321/archive_012603_2.htm "The Other Schindlers: Steven Spielberg's epic film focuses on only one of many unsung heroes"] {{Wayback|url=http://www.usnews.com/usnews/culture/articles/940321/archive_012603_2.htm |date=20131203033458 }}, ''U.S. News and World Report'', 13 March 1994.</ref>


Организовала је тајно извођење јеврејске деце из гета, тако што би их износила у кутијама, коферима и на колицима.<ref name="Baczynska" /> Уз објашњење да надзире санитарне услове за време епидемије тифуса, Ирена је изводила бебе и малу децу у амбулантним колима, некад их маскирајући као пакете.<ref>{{cite web | url = http://ap.google.com/article/ALeqM5jb2-kVEZARAOQGiSVSmc3d0K59NgD90KE8T02 | title = Polish Holocaust hero dies at age 98 | accessdate = 13. 5. 2008.| date = 12. 5. 2008.}}</ref>
Организовала је тајно извођење јеврејске деце из гета, тако што би их износила у кутијама, коферима и на колицима.<ref name="Baczynska" /> Уз објашњење да надзире санитарне услове за време епидемије тифуса, Ирена је изводила бебе и малу децу у амбулантним колима, некад их маскирајући као пакете.<ref>{{cite web|url=http://ap.google.com/article/ALeqM5jb2-kVEZARAOQGiSVSmc3d0K59NgD90KE8T02 | title = Polish Holocaust hero dies at age 98 | accessdate=13. 5. 2008. |date=12. 5. 2008. }}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>


Деца су давана на чување пољским породицама, варшавском сиротишту, католичким манастирима, или свештеницима. Списак правих и нових лажних имена деце је крила у теглама. Ови спискови су после рата послужили да се идентификују прави родитељи деце и да се она врате живим рођацима.<ref>[http://www.irenasendler.org/team.asp IrenaSendler.org], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Деца су давана на чување пољским породицама, варшавском сиротишту, католичким манастирима, или свештеницима. Списак правих и нових лажних имена деце је крила у теглама. Ови спискови су после рата послужили да се идентификују прави родитељи деце и да се она врате живим рођацима.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.irenasendler.org/team.asp |title=IrenaSendler.org |date= |website= |publisher= |access-date=8. 4. 2013 |archive-date=09. 03. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100309125046/http://www.irenasendler.org/team.asp |url-status= }}</ref>


[[Гестапо]] је ухапсио Ирену Сендлер [[1943]]. Тешко су је претукли и осудили на смрт. Жегота јој је спасла живот тако што су потплатили немачке стражаре који су је водили на губилиште. Они су је оставили онесвешћену у шуми, поломљених руку и ногу.<ref name="Baczynska" /> До краја рата крила се и бринула о јеврејској деци.
[[Гестапо]] је ухапсио Ирену Сендлер [[1943]]. Тешко су је претукли и осудили на смрт. Жегота јој је спасла живот тако што су потплатили немачке стражаре који су је водили на губилиште. Они су је оставили онесвешћену у шуми, поломљених руку и ногу.<ref name="Baczynska" /> До краја рата крила се и бринула о јеврејској деци.
Ред 40: Ред 39:
== Награде и признања ==
== Награде и признања ==


[[Датотека:Cross of the Order of White Eagle (XVIII century).PNG|thumb|left|125px|[[Oрден Белог орла (Пољска)|Oрден Белог орла]] додељен Ирини Сендлеревој од стране државе Пољске.]]
[[Датотека:Cross of the Order of White Eagle (XVIII century).PNG|thumb|left|125п|[[Орден Белог орла (Пољска)|Орден Белог орла]] додељен Ирини Сендлеревој од стране државе Пољске.]]
Године 1965. музеј ''[[Јад Вашем]]'' уврстио је Ирену Сендлерову у [[Праведници међу народима|„праведнике међу народима“]].
Године 1965. музеј ''[[Јад Вашем]]'' уврстио је Ирену Сендлерову у [[Праведници међу народима|„праведнике међу народима“]].<ref>[http://www.yadvashem.org/yv/en/exhibitions/righteous-women/sendler.asp Ирена Сендлерова] {{Wayback|url=http://www.yadvashem.org/yv/en/exhibitions/righteous-women/sendler.asp |date=20180115185414 }} - [[Јад Вашем]] {{en}}</ref>


2003. године Ирени је додељен [[Oрден Белог орла (Пољска)|Oрден Белог орла]], једна од почасти највишег чина како за војне, тако и грађанске подвиге, које држава [[Пољска]] додељује.
Године 2003. Ирени је додељен [[Орден Белог орла (Пољска)|Орден Белог орла]], једна од почасти највишег чина како за војне, тако и грађанске подвиге, које држава [[Пољска]] додељује.


Пољски парламент је 2007. једногласно усвојио резолуцију којом је одао почаст Ирени за „организовање спасавања најбеспомоћнијих жртава нацистичке идеологије: јеврејске деце“.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7395767.stm Pole who saved ghetto Jews dies], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Пољски парламент је 2007. једногласно усвојио резолуцију којом је одао почаст Ирени за „организовање спасавања најбеспомоћнијих жртава нацистичке идеологије: јеврејске деце“.<ref>{{cite web|author= |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7395767.stm |title=Pole who saved ghetto Jews dies |date= |website= |publisher= |access-date=8. 4. 2013}}</ref>


2007. године номинована је за [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]], међутим, није је добила. Те године ју је добио амерички политичар [[Ал Гор]] за активизам у области [[глобално загревање|глобалног отопљавања]].
Године 2007. номинована је за [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]], међутим, није је добила. Те године ју је добио амерички политичар [[Ал Гор]] за активизам у области [[глобално загревање|глобалног отопљавања]].


== Биографски филм ==
== Биографски филм ==
Ред 61: Ред 60:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Irena Sendlerowa}}
{{портал|Биографија}}

{{commonscat|Irena Sendlerowa}}
* [http://www.auschwitz.dk/Sendler.htm "Irena Sendler: An Unsung Heroine" by Louis Bülow (2007)]
* [http://www.auschwitz.dk/Sendler.htm "Irena Sendler: An Unsung Heroine" by Louis Bülow (2007)]
* [http://www1.yadvashem.org/righteous_new/sendlerova.html Ирена Сендлерова на yadvashem.org]
* [http://www1.yadvashem.org/righteous_new/sendlerova.html Ирена Сендлерова на yadvashem.org] {{Wayback|url=http://www1.yadvashem.org/righteous_new/sendlerova.html |date=20100326060258 }}
* [http://www.holocaustforgotten.com/sendler.htm Ирена Сендлерова на holocaustforgotten.com]
* [http://www.holocaustforgotten.com/sendler.htm Ирена Сендлерова на holocaustforgotten.com]
* [http://www.irenasendler.org/ Пројекат IrenaSendler.org]
* [http://www.irenasendler.org/ Пројекат IrenaSendler.org]
* [http://respectance.com/Irena_Sendler Интернет страница захвалности Ирени Сендлеровој]
* [https://web.archive.org/web/20100831114315/http://www.respectance.com/Irena_Sendler/ Интернет страница захвалности Ирени Сендлеровој]
* [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/6448603.stm "Pole who saved WWII Jews honoured" in ''BBC News Online'' (14. март 2007)]
* [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/6448603.stm "Pole who saved WWII Jews honoured" in ''BBC News Online'' (14. март 2007)]
* [http://www.guardian.co.uk/secondworldwar/story/0,,2034182,00.html "I'm no hero, says woman who saved 2,500 ghetto children" из ''Guardian Online'' (15. март 2007)]
* [http://www.guardian.co.uk/secondworldwar/story/0,,2034182,00.html "I'm no hero, says woman who saved 2,500 ghetto children" из ''Guardian Online'' (15. март 2007)]
* [http://www.timesonline.co.uk/tol/comment/obituaries/article3918822.ece Читуља у новинама ''The Times'' (12. мај 2008)]
* [http://www.timesonline.co.uk/tol/comment/obituaries/article3918822.ece Читуља у новинама ''The Times'' (12. мај 2008)] {{Wayback|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/comment/obituaries/article3918822.ece |date=20100524100201 }}


{{нормативна контрола}}
{{DEFAULTSORT:Сендлерова Ирена}}[[Категорија:Рођени 1910.]]
{{портал бар|Биографија}}

{{СОРТИРАЊЕ:Сендлерова Ирена}}[[Категорија:Рођени 1910.]]
[[Категорија:Умрли 2008.]]
[[Категорија:Умрли 2008.]]
[[Категорија:Личности Другог светског рата]]
[[Категорија:Личности Другог светског рата]]
[[Категорија:Пољска у Другом светском рату]]
[[Категорија:Пољска у Другом светском рату]]
[[Категорија:Жене у Другом светском рату]]

[[Категорија:[[Категорија:Праведни међу народима]]]]
{{Link GA|tt}}

Тренутна верзија на датум 21. новембар 2024. у 02:20

Ирена Сендлерова
Ирена Сендлерова 2005.
Датум рођења(1910-02-15)15. фебруар 1910.
Место рођењаОтвоцкРуска Империја
Датум смрти12. мај 2008.(2008-05-12) (98 год.)
Место смртиВаршаваПољска
РодитељиStanisław Krzyżanowski

Ирена Станислава Сендлерова (пољ. Irena Stanisława (Krzyżanowska) Sendlerowa; Отвоцк, 15. фебруар 1910Варшава, 12. мај 2008) је била пољска социјална радница, организатока дечје секције организације за спасавање Јевреја од нацистичког прогона и уништења. Ова организација је основана 1942. Уз помоћ око 25 чланова жеготе, Ирена је спасла око 2500 јеврејске деце тако што их је тајно извела из варшавског гета, обезбедила им лажна документа и смештај у домовима ван гета.[1] .

Рана младост

[уреди | уреди извор]
Ирена Сендлерова 1942.

Ирена је рођена 15. фебруара 1910. године у Варшави под именом Irena Krzyżanowska. Њен отац Станислав, физичар по занимању, умро је 1917. године од тифуса, којим се заразио док је помагао пацијентима којима је била одбијена државна нега, међу којима је било доста Јевреја. Тако је Ирена са 7 година остала да живи само са мајком Јанином. Након смрти њеног оца, предводник јеврејске заједнице се понудио да плати Иренино школовање. Ирена је од младости гајила симпатије према Јеврејима и противила се њиховој дискриминацији. Тако се након уписа на Варшавски универзитет побунила против тзв. Гето-Бенч система који је био дискриминишући настројен према Јеврејима, а који је постојао у многим предратним пољским универзитетима, те је била суспендована с Универзитета на 3 године.

Други светски рат

[уреди | уреди извор]
Нацистички плакат на немачком и пољском (Варшава 1942) којим се прети смрћу сваком Пољаку који помаже Јевреје

За време немачке окупације, Ирена је живела у Варшави радећи као социјални радник. Већ од 1939. помагала је Јевреје. Она и њена организација су начинили 3000 фалсификованих докумената којима су помогли јеврејским породицама. Ова активност је била веома опасна, јер су Немци свима у Пољској претили смрћу ако би сакривали Јевреје, што није био случај у остатку окупиране Европе.

Децембра 1942. новооснована жегота је изабрала Ирену Сендлерову (под псеудонимом Јоланта) да води дечју секцију. Као службеник социјалне службе имала је дозволу да улази у Варшавски гето и да проверава да ли се појавио тифус. Нацисти су се бојали да би се ова болест могла проширити изван гета.[2]

Организовала је тајно извођење јеврејске деце из гета, тако што би их износила у кутијама, коферима и на колицима.[1] Уз објашњење да надзире санитарне услове за време епидемије тифуса, Ирена је изводила бебе и малу децу у амбулантним колима, некад их маскирајући као пакете.[3]

Деца су давана на чување пољским породицама, варшавском сиротишту, католичким манастирима, или свештеницима. Списак правих и нових лажних имена деце је крила у теглама. Ови спискови су после рата послужили да се идентификују прави родитељи деце и да се она врате живим рођацима.[4]

Гестапо је ухапсио Ирену Сендлер 1943. Тешко су је претукли и осудили на смрт. Жегота јој је спасла живот тако што су потплатили немачке стражаре који су је водили на губилиште. Они су је оставили онесвешћену у шуми, поломљених руку и ногу.[1] До краја рата крила се и бринула о јеврејској деци.

После рата, откопала је тегле са дечјим подацима и покушала да нађе њихове родитеље. Нажалост, велика већина родитеља је страдала у логору смрти Треблинка.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
Орден Белог орла додељен Ирини Сендлеревој од стране државе Пољске.

Године 1965. музеј Јад Вашем уврстио је Ирену Сендлерову у „праведнике међу народима“.[5]

Године 2003. Ирени је додељен Орден Белог орла, једна од почасти највишег чина како за војне, тако и грађанске подвиге, које држава Пољска додељује.

Пољски парламент је 2007. једногласно усвојио резолуцију којом је одао почаст Ирени за „организовање спасавања најбеспомоћнијих жртава нацистичке идеологије: јеврејске деце“.[6]

Године 2007. номинована је за Нобелову награду за мир, међутим, није је добила. Те године ју је добио амерички политичар Ал Гор за активизам у области глобалног отопљавања.

Биографски филм

[уреди | уреди извор]

На основу њеног живота, 2009. године снимљен је филм под називом Храбро срце Ирене Сендлерове, који је режирао Џон Кент Харисон.

Цитати Ирене Сендлерове

[уреди | уреди извор]

Желим да посебно нагласим да они који су спасавали децу нису некакви хероји. Тај термин ме јако иритира. Обрнуто је тачно. И даље ме гризе савест што сам учинила тако мало.

Свако дете које је спасено уз моју, и помоћ свих дивних тајних курира који данас нису више живи, је оправдање мог постојања на Земљи, а не нешто због чега бих била славна.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Baczynska, Gabriela (12. 5. 2008). „Sendler, savior of Warsaw Ghetto children, dies”. Washington Post. JonBoyle. The Washington Post Company. Приступљено 12. 5. 2008. [мртва веза]
  2. ^ Richard Z. Chesnoff, "The Other Schindlers: Steven Spielberg's epic film focuses on only one of many unsung heroes" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), U.S. News and World Report, 13 March 1994.
  3. ^ „Polish Holocaust hero dies at age 98”. 12. 5. 2008. Приступљено 13. 5. 2008. [мртва веза]
  4. ^ „IrenaSendler.org”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2010. г. Приступљено 8. 4. 2013. 
  5. ^ Ирена Сендлерова Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2018) - Јад Вашем (језик: енглески)
  6. ^ „Pole who saved ghetto Jews dies”. Приступљено 8. 4. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

[[Категорија:]]