Пелин
| Artemisia | |
|---|---|
| |
| Artemisia absinthium (пелин) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Род: | Artemisia L. 1753
|
| Типска врста | |
| Artemisia vulgaris L.
| |
| Синоними | |
| |
Artemisia или пелини разноврстан је и бројан род биљака из породице главочика (Asteraceae) који чини између 200 и 400 појединачних врста. У природи врсте из овог рода расту углавном у аридним и семиаридним подручјима на обе хемисфере.
Научну систематизацију рода урадио је Карл фон Лине 1753. године, а име рода потиче или од имена старогрчке богиње лова и дивљине Артемиде или од легендарне владарке и ботаничарке из Карије Артемизије II (умрла вероватно 350. године пре нове ере).[1][2][3]
Род пелина чине вишегодишње зељасте, полужбунасте и жбунасте биљке, а већина врста је позната по свом горком укусу који добијају од терпеноида и лактона. Цветови су јако мали, а опрашивање се врши искључиво путем ветра. Листови су са горње стране код већине врста прекривени беличастим длачицама. Пелини најбоље расту на сувом, сунчаном и храњивим материјама сиромашном земљишту.
Неке од најпознатијих врста овог рода су дивљи пелин (A. vulgaris), обични пелин (A. absinthium), естрагон (A. dracunculus), бели пелин (Artemisia herba-alba) и други.
Основне карактеристике
[уреди | уреди извор]Биљке из рода пелина су вишегодишње (ретко једногодишње) зељасте и жбунасте биљке висине између 3 и 150 центиметара, са јаким, вретенастим и дрвенастим корењем. Специфичне су по свом горком укусу који добијају од органских једињења терпеноида које садрже листови ових биљака.
Стабла су углавном права, мање дебљине и сребрнасте до беличасте боје. Имају троугласту физиономију. Листови су наизменично распоређени и са једног чвора избија углавном по један лист, сложени су и подељени у више режњева (перасти тип листа). Листови су много крупнији у доњем делу биљке, а са висином им величина опада.
Цветови су углавном мањи, углавном жути, ређе црвенкасти и формирани у виду метлица. Сваки цветић има јајаст облик, дужине између 1 и 10 милиметара. Пелини су вишедоме биљке, а на једној биљци се налазе и мушки и женски цветови. Опрашивање се врсти помоћу ветра.
Неке врсте попут естрагона размножавају се углавном преко ризомастог корења.
Употреба
[уреди | уреди извор]Код неких припадника овог рода листови су доста ароматични и имају екстремно горак укус, а неки су нашли употребу у прехрамбеној индустрији и у медицини. Естрагон се тако користи као зачинска биљка, а нарочито је популаран као зачин у француској кухињи. Обични пелин се због своје горчине од давнина користио као средство за борбу против бува, мољаца и других инсеката, а данас се користи за ароматизацију алкохолних пића попут вермута и апсинта. На Балканском полуострву производи се карактеристичан ликер пелинковац са интензивном аромом пелина и око 35% алкохола.
Жбунаста врста Artemisia arborescens („дрвенасти пелин” или шиба) на Бликсом Истоку користи се као чај у комбинацији са листовима нане. Неколико врста се узгаја као украсне биљке.
Органско једињење артемисинин и његови деривати који се добијају екстракцијом из листова слатког пелина (Artemisia annua) представљају једно од најефикаснијих средстава у борби против маларије.[4] Једињење сантонин које се налази присутно код врсте Artemisia cina ефикасно делује на избацивање паразита из организма (посебно глиста). Кинески пелин (Artemisia argyi) има широку употребу у традиционалној кинеској медицини.
Врста Artemisia austriaca благотворно утиче на смањење симптома услед зависности од морфијума.[5]
Најпознатије врсте
[уреди | уреди извор]- Artemisia abrotanum
- Artemisia absinthium − обични пелин
- Artemisia afra
- Artemisia alaskana
- Artemisia aleutica
- Artemisia annua − слатки пелин
- Artemisia arbuscula
- Artemisia argyi − кинески пелин
- Artemisia biennis
- Artemisia bigelovii
- Artemisia borealis
- Artemisia campestris
- Artemisia californica
- Artemisia cana
- Artemisia cina
- Artemisia dracunculus − естрагон
- Artemisia douglasiana
- Artemisia filifolia
- Artemisia frigida
- Artemisia herba-alba − бели пелин
- Artemisia lactiflora
- Artemisia maritima
- Artemisia michauxiana
- Artemisia nesiotica
- Artemisia norvegica
- Artemisia nova
- Artemisia pallens
- Artemisia palmeri
- Artemisia papposa
- Artemisia pedatifida
- Artemisia pontica − римски пелин, понтијски пелин
- Artemisia porteri
- Artemisia princeps
- Artemisia pygmaea
- Artemisia pycnocephala
- Artemisia rigida
- Artemisia rothrockii
- Artemisia scoparia
- Artemisia spinescens
- Artemisia suksdorfii
- Artemisia tilesii
- Artemisia tridentata
- Artemisia tripartita
- Artemisia verlotiorum
- Artemisia vulgaris − дивљи пелин
-
-
-
-
-
Artemisia mauiensis (Мауијски пелим) -
Artemisia nilagirica (Индијски пелин) -
Artemisia pontica (Римски пелин)
Види још
[уреди | уреди извор]- Обични пелин
- Asteraceae (главочике)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Shorter Oxford English Dictionary, 6th ed. United Kingdom: Oxford University Press. 2007. стр. 3804. ISBN 0199206872.
- ^ „Etymology”. Britannica.com. Приступљено 7. 6. 2012.
- ^ Various (јул 2014). „Etymologia: Artemisinin”. Emerg Infect Dis [Internet]. CDC. 20 (7). doi:10.3201/eid2007.ET2007. Приступљено 4. 7. 2014.
- ^ White, N. J. (јул 1997). „Assessment of the pharmacodynamic properties of antimalarial drugs in vivo”. Antimicrob. Agents Chemother. 41 (7): 1413—22. PMC 163932
. PMID 9210658.
- ^ Mohammad Charkhpour, Abbas Delazar, Hadi Mohammadi, Tooba Gholikhani , Alireza Parvizpur. Evaluation of the Effects of Artemisia austriaca on Morphine Withdrawal Syndrome in Rats. Pharmaceutical sciences, 2014, 20(1), 1-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Flora Europaea: Artemisia
- Plantarium: Artemisia Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2016)
- Chinese Plant Names: Artemisia species list and Seriphidium species list
- Flora of Pakistan: Artemisia and Seriphidium species list
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
