Генције
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. (oктoбap 2021) |
Генције | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. век п. н. е. |
Датум смрти | 2. век п. н. е. |
Место смрти | Сполето, |
Породица | |
Родитељи | Pleuratus I |
Претходник | Pleuratus III |
Наследник | Балајос (вероватно) |
Генције (грч. Γένθιος) је био последњи илирски краљ (180.-168. п. н. е.).[1] Био је син великог илирског краља Плеурат II из племена Лабеата. Владао је царством Илирије од 180-168. године п. н. е.. Главни град му је био Скадар, а један од главних градова му је био и Љеш.
Генције је имао незгодну нарав, лоше навике и није се знао контролисати. Често је окрутно поступао према својим поданицима. Бојао се да би могао изгубити политичку моћ и престо. У томе је ишао тако далеко да је наредио да убију његовог брата, принца Плеурата. Према другој верзији обојица су намеравала оженити Етуту, кћер Монунија, краља Дарданаца. Након братовог убиства, принцезу је оженио Генције.[2]
Далмати су 180. године п. н. е. прогласили своју независност од његове владавине. Генције се 171. п. н. е. удружио са Римљанима против Македонаца али је две године касније променио мишљење и склопио савез са Персејем Македонским. Чак је наредио да се ухпсе два римска легата и униште градови Аполонија и Дирхакиум (Драч), који су били у савезу са Римом. То је била кобна грешка; Рим је поразио Персеја и 168. п. н. е. послао римску војску од 30.000 војника под вођством Луције Аниција на Скадар. Генције је доживео пораз и читава његова породица је заробљена и одведена у Рим 167. п. н. е.[3] Није познат датум његове смрти. Нестанак Генција значио је и крај краљевства Илира и њихове политичке независности. Рим је анектирао целу Илирију и формирао нову провинцију - Илирикум.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Wilkes 1992, стр. 189.
- ^ A Dictionary of Greek and Roman biography and mythology. By various writers. Ed. by William Smith. Illustrated by numerous engravings on wood, Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ Berranger, Cabanes & Berranger-Auserve 2007, стр. 136.
Литература
[уреди | уреди извор]- Wilkes, John (1992). The Illyrians. Wiley. ISBN 978-0-631-14671-1.
- Berranger, Danièle; Cabanes, Pierre; Berranger-Auserve, Danièle (2007). Épire, Illyrie, Macédoine: Mélanges offerts au Professeur Pierre Cabanes. Presses Universitaire Blaise Pascal. ISBN 978-2-84516-351-5.