3-Metilbutanska kiselina

3-Metilbutanska kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv 3-Metilbutanska kiselina
	Drugi nazivi Delfinska kiselina; 3-Metilbuterna kiselina; Izopentanska kiselina
Identifikacija
CAS broj	503-74-2 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:28484 ;
ChemSpider	10001 ;
DrugBank	DB03750 ;
ECHA InfoCard	100.007.251
KEGG	C08262 ;
PubChem C ID	10430;
UNII	1BR7X184L5 ;
	SMILES O=C(O)CC(C)C; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C5H10O2
Molarna masa	102,13 g/mol
Gustina	0,925 g/cm3
Tačka topljenja	−29 °C (−20 °F; 244 K)
Tačka ključanja	175–177 °C
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

3-Metilbutanska kiselina (izovalerinska kiselina, delfinska kiselina, 3-metilbuterna kiselina, izopentanska kiselina) je prirodna masna kiselina, koja je prisutna u širokom nizu različitih biljki i esencijalnih ulja. Ona je prozirna, bezbojna tečnost, koja je umereno rastvorna u vodi, i ekstremno rastvorna u organskim rastvaračima.

Izovalerinska kiselina ima jak oporni miris sira ili znoja, dok njeni isparljivi estri imaju prijatne mirise i u širokoj su upotrebi u proizvodnji perfema. Po jednoj hipotezi ona je antikonvulzivni agens iz odoljena.^[4] Ona je glavna komponenta neprijatnog mirisa stopala^[5] koji formiraju bakterije kože kao proizvod metabolizma leucina. Izovalerinska daje ustajalom hmelju njegovu karakterističnu aromu i ukus.

Reference

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Eadie, Mervyn J (01. 11. 2004). „Could Valerian Have Been the First Anticonvulsant?”. Epilepsia. 45 (11): 1338—1343. ISSN 1528-1167. doi:10.1111/j.0013-9580.2004.27904.x. Приступљено 09. 05. 2012.
^ Ara, Katsutoshi; Masakatsu Hama; Syunichi Akiba; Kenzo Koike; Koichi Okisaka; Toyoki Hagura; Tetsuro Kamiya; Fusao Tomita (2006). „Foot odor due to microbial metabolism and its control”. Canadian Journal of Microbiology. 52 (4): 357—364. ISSN 0008-4166. PMID 16699586. doi:10.1139/w05-130. Приступљено 09. 05. 2012.

Vidi još

Izovalerinska acidemija

Spoljašnje veze

PubChem 10430

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Eadie, Mervyn J (01. 11. 2004). „Could Valerian Have Been the First Anticonvulsant?”. Epilepsia. 45 (11): 1338—1343. ISSN 1528-1167. doi:10.1111/j.0013-9580.2004.27904.x. Приступљено 09. 05. 2012.

[5] Ara, Katsutoshi; Masakatsu Hama; Syunichi Akiba; Kenzo Koike; Koichi Okisaka; Toyoki Hagura; Tetsuro Kamiya; Fusao Tomita (2006). „Foot odor due to microbial metabolism and its control”. Canadian Journal of Microbiology. 52 (4): 357—364. ISSN 0008-4166. PMID 16699586. doi:10.1139/w05-130. Приступљено 09. 05. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]