Žan Batist Lamark

Žan-Batist Lamark
Lamark između 1802. i 1803. godine
Лични подаци
Датум рођења	(1744-08-01)1. август 1744.
Место рођења	Bezanten, Francuska
Датум смрти	18. decembar 1829.(1829-12-18) (85 god.)
Место смрти	Pariz, Francuska

Žan-Batist Lamark (фр. Jean-Baptiste Lamarck; Bezanten, 1. avgust 1744 — 18. decembar 1829) bio je francuski botaničar i prirodnjak koji je dao ranu teoriju evolucije 1809. godine u delu Filozofija zoologije. Prvi je napisao delo o teoriji evolucije po kojoj su se sve vrste životinja razvijale od drugih vrsta koje su postojale ranije. Kao biolog primljen je u Francusku akademiju 1779. godine.

Biografija

Žan-Batist Lamark je rođen 1. avgusta 1744. u Bezentenu, malom gradu na severu Francuske.Živeo je u aristokratskoj porodici sa 10 braće i sestara, od kojih je on bio najmlađi. Učestvovao je u Sedmogodišnjem ratu nakon čega je dobio odlikovanje za hrabrost i bio је unapređen u čin poručnika, ali posle povrede napustio je vojsku.

Medicinu i botaniku učio je kod Bernarda de Žisijea. 1778. napisao je delo „Flora Francuske”, nakon toga počinje da radi u Botaničkoj bašti u Parizu (fr. Jardin des Plantes). Lamark je bio primljen u Francusku akademiju 1779. godine.

Bavio se proučavanjem beskičmenjaka, izneo je razliku između kičmenjaka i beskičmenjaka i uveo termin invertebrata. Radio je kao profesor zoologije u Nacionalnom muzeju prirodne istorije u Parizu .

Umro je 18. decembra 1829. godine.

Lamarkova teorija evolucije

Lamarkovo objašnjenje produženja vrata žirafe kroz generacije.

Lamark je bio pristalica teorije spontane generacije. Žan Batist Lamark je doprineo pojavi novovekovne teorije o evoluciji života i živih vrsta na Zemlji.

Na Lamarkov naučni rad uticalo je i poznanstvo sa Žoržom-Lujom Leklerkom de Bufonom od koga je preuzeo zamisao da su se brojne vrste domaćih četvoronožnih životinja razvile od divljih. Lamark je objavio 1801. 1801. godine „Sistem životinja bez kičme“, u kojem je prvi put izneo ideju o zajedničkom poreklu živih organizama i njihovom postupnom razvoju, а do 1809. godine i objavljivanja poznatog dela Filozofija zoologije razradio je u prvu celovitu evolucionu teoriju.

Svoju teoriju evolucije predstavio je kroz dva pravila. Prvo pravilo govori o tome da promene u spoljašnjoj sredini dovode do promena kod organizama (na primer manje se koriste određene strukture odnosno organi što dovodi do njihovog smanjenja ili iščezavanja, ili obratno više se koriste i dodatno se razvijaju). Drugo pravilo govori o naslednosti ovih promena, to jest o prenosu promena kroz generacije (ideja poznata kao lamarkizam). U krajnjoj liniji Lamark je pisao da je u tom „usložnjavajućem uređivanju” živih bića nastao i čovek od čovekolikog majmuna.

U to njegovo vreme većina istraživača živog sveta, biologa, odbacivala je Lamarkovu evolucionu teoriju i on je ostao malo čitan, ali posle, sam Čarls Darvin je uviđao koliko njegovo objašnjenje evolucije živih vrsta liči na pisanje Ž. B. Lamarka i strahovao je da će biti optužen za neoriginalnost.

Vidi još

• Lamarkizam

Literatura

• De Lamarck, Jean Baptiste (1914). Zoological philosophy; an exposition with regard to the natural history of animals ... London. 
• Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли: увод у потрагу за истином, 2. измењено издање. Београд. 
• Bange, Raphaël; Corsi, Pietro (n.d). „Chronologie de la vie de Jean-Baptiste Lamarck” (на језику: француски). Centre national de la recherche scientifique. Архивирано из оригинала 12. 4. 2013. г. Приступљено 10. 7. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bowler, Peter (1989). Evolution : the history of an idea (Revised изд.). University of California Press. ISBN 978-0-520-06386-0. OCLC 17841313. 
• Bowler, Peter J. (2003). Evolution: the History of an Idea (3rd изд.). California: University of California Press. ISBN 978-0-520-23693-6. 
• Burkhardt, Richard W., Jr. (1970). „Lamarck, evolution, and the politics of science”. Journal of the History of Biology. 3 (2): 275—298. JSTOR 4330543. PMID 11609655. doi:10.1007/bf00137355. 
• Coleman, William L. (1977). Biology in the Nineteenth Century: problems of form, function, and transformation. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29293-1. 
• Curtis, Caitlin; Millar, Craig; Lambert, David (септембар 2018). „The Sacred Ibis debate: The first test of evolution”. PLOS Biology. 16 (9): e2005558. PMC 6159855 . PMID 30260949. doi:10.1371/journal.pbio.2005558. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cuvier, Georges (јануар 1836). „Elegy of Lamarck”. Edinburgh New Philosophical Journal. 20: 1—22. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Damkaer, David M. (2002). The Copepodologist's Cabinet: a Biographical and Bibliographical History. Philadelphia: American Philosophical Society. ISBN 978-0-87169-240-5. 
• Darwin, Charles (1861—1882). „Historical sketch”. On the Origin of Species (3rd–6th изд.). London: John Murray. 
• Darwin, Charles (2001). Appleman, Philip, ур. Darwin: Texts, Commentary. Norton critical editions in the history of ideas (3rd изд.). Norton. ISBN 978-0-393-95849-2. 
• Delange, Yves (1984). Lamarck, sa vie, son œuvre. Arles: Actes Sud. ISBN 978-2-903098-97-1. 
• Dudenredaktion; Kleiner, Stefan; Knöbl, Ralf (2015) [First published 1962]. Das Aussprachewörterbuch [The Pronunciation Dictionary] (на језику: немачки) (7th изд.). Berlin: Dudenverlag. ISBN 978-3-411-04067-4. 
• Fitzpatrick, Tony (2006). „Researcher gives hard thoughts on soft inheritance: above and beyond the gene”. Washington University in St. Louis. Архивирано из оригинала 08. 01. 2016. г. Приступљено 8. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gillispie, Charles Coulston (1960). The Edge of Objectivity: An Essay in the History of Scientific Ideas. Princeton University Press. ISBN 0-691-02350-6. 
• Gould, Stephen Jay (1993). „Foreword”. Ур.: Jean Chandler Smith. Georges Cuvier: an annotated bibliography of his published works. Washington, DC: Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-199-2. 
• ——— (2001). The lying stones of Marrakech : penultimate reflections in natural history. Vintage. ISBN 978-0-09-928583-0. 
• ——— (2002). The Structure of Evolutionary Theory. Harvard: Belknap Harvard. ISBN 978-0-674-00613-3. 
• Haig, David (2007). „Weismann Rules! OK? Epigenetics and the Lamarckian temptation”. Biology and Philosophy. 22 (3): 415—428. S2CID 16322990. doi:10.1007/s10539-006-9033-y. 
• Jablonka, Eva; Lamb, Marion J.; Avital, Eytan (1998). „'Lamarckian' mechanisms in darwinian evolution”. Trends in Ecology & Evolution. 13 (5): 206—210. PMID 21238269. doi:10.1016/s0169-5347(98)01344-5. 
• Jablonka, Eva (2006). Evolution in Four Dimensions: Genetic, Epigenetic, Behavioral, and Symbolic Variation in the History of Life. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-60069-9. 
• Jordanova, Ludmilla (1984). Lamarck, past master. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-287587-7. 
• Jurmain, Robert; Lynn Kilgore; Wenda Trevathan; Russell L. Ciochon (2011). Introduction to Physical Anthropology (13th изд.). Wadsworth Publishing. ISBN 978-1-111-29793-0. 
• Larson, Edward J (мај 2004). „"A Growing sense of progress”. Evolution: The remarkable history of a Scientific Theory. New York: Modern Library. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Mantoy, Bernard (1968). Lamarck. Savants du monde entier. 36. Paris: Seghers. 
• Mayr, Ernst (1964) [1859]. „Introduction”. Ур.: Charles Darwin. On the Origin of Species: a Facsimile of the First Edition. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-63752-8. 
• Mitchell, Peter Chalmers (1911). „Evolution”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 10 (11 изд.). Cambridge University Press. 
• Moore, James R. (1981). The Post-Darwinian Controversies: A Study of the Protestant Struggle to Come to Terms with Darwin in Great Britain and America 1870–1900. Cambridge University Press. 
• Osborn, Henry Fairfield (1894). From the Greeks to Darwin. Macmillan and Company. 
• Osborn, Henry Fairfield (1905). From the Greeks to Darwin: an outline of the development of the evolution idea (2nd изд.). New York: Macmillan. 
• Packard, Alpheus Spring (1901). Lamarck, the founder of Evolution: his life and work with translations of his writing on organic evolution. New York: Longmans, Green. 
• Packard, Alpheus Spring (2008) [1901]. Lamarck, The Founder of Evolution. Wildhern Press. 
• Roger, Jacques (1986). „The Mechanist Conception of Life”. Ур.: Lindberg, David C.; Numbers, Ronald L. God and Nature: Historical Essays on the Encounter Between Christianity and Science. University of California Press. 
• Rudwick, Martin J. S. (1998). Georges Cuvier, Fossil Bones, and Geological Catastrophes: New Translations and Interpretations of the Primary Texts. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-73107-0. 
• Ruse, Michael (1999). The Darwinian Revolution: Science Red in Tooth and Claw. University of Chicago Press. 
• Szyfman, Léon (1982). Jean-Baptiste Lamarck et son époque. Paris: Masson. ISBN 978-2-225-76087-7. 
• Junko A. Arai; Shaomin Li; Dean M. Hartley; Larry A. Feig (2009). „Transgenerational rescue of a genetic defect in long-term potentiation and memory formation by juvenile enrichment”. The Journal of Neuroscience. 29 (5): 1496—1502. PMC 3408235 . PMID 19193896. doi:10.1523/JNEUROSCI.5057-08.2009. 
• Ross Honeywill (2008). Lamarck's Evolution: Two Centuries of Genius and Jealousy. Pier 9. ISBN 978-1-921208-60-7. 
• Waggoner, Ben; Speer, B. R. (2. 9. 1998). „Jean-Baptiste Lamarck (1744-1829)”. UCMP Berkeley. Приступљено 16. 12. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Weber, A. S. (2000). Nineteenth-Century Science: An Anthology. Broadview Press. ISBN 978-1-55111-165-0. 

Spoljašnje veze

• Jean-Baptiste Lamarck
• Understanding Evolution. Early Concepts of Evolution: Jean Baptiste Lamarck
• The Imaginary Lamarck: A Look at Bogus "History" in Schoolbooks by Michael Ghiselin
• Žan Batist Lamark на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Žan Batist Lamark на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Epigenetics: Genome, Meet Your Environment
• Science Revolution Followers of Lamarck
• Encyclopédie Méthodique: Botanique At: Biodiversity Heritage Library
• Jean-Baptiste Lamarck: works and heritage, online materials about Lamarck (23,000 files of Lamarck's herbarium, 11,000 manuscripts, books, etc.) edited online by Pietro Corsi (Oxford University) and realised by CRHST-CNRS in France.
• Biography of Lamarck at University of California Museum of Paleontology
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Lamarck, Jean Baptiste Pierre Antoine de Monet, chevalier de”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
• Memoir of Lamarck by James Duncan
• Lamarck's writings are available in facsimile (PDF) and in Word format (in French) at www.lamarck.cnrs.fr. The search engine allows full text search.
• Recherches sur l'organisation des corps vivans Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2020) (1801) – fully digitized facsimile from Linda Hall Library.
• Hydrogéologie Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2020) (1802) – digitized facsimile from Linda Hall Library
• Lamarck and Natural Selection, BBC Radio 4 discussion with Sandy Knapp, Steve Jones and Simon Conway Morris (In Our Time, 26 December 2003)