Nukleobaza
Nukleobaze (ili nukleotidne baze/azotne baze) su delovi DNK i RNK koji mogu da učestvuju u uparivanju (vidi: bazni parovi).[1][2] Primarne nukleobaze su citozin, guanin, adenin (DNK i RNK), timin (DNK) i uracil (RNK), što je u skraćenom obliku C, G, A, T, i U, respektivno. One se obično jednostavno zovu baze u genetici. Zato što se A, G, C, i T javljaju u DNK, ti molekuli se zovu DNK-baze; A, G, C, i U se zovu RNK-baze.
Strukture
[уреди | уреди извор]- "Kostur" adenina i guanina je purin, iz kog razloga su one purinske-baze.
- "Kostur" citozina, uracila, i timina je pirimidin, otuda pirimidinske-baze.
Primarne baze
[уреди | уреди извор]Ove baze su inkorporisane u rastući lanac tokom RNK i/ili DNK sinteze.
| Nukleobaza |  Adenin |
 Guanin |
 Timin |
 Citozin |
 Uracil |
| Nukleozid |  Adenozin A |
 Guanozin G |
 Timidin T |
 Citidin C |
 Uridin U |
Modifikovane purinske baze
[уреди | уреди извор]Ovo su primeri modifikovanog adenozina ili guanozina.
| Nukleobaza |  Hipoksantin |
 Ksantin |
 7-Metilguanin |
| Nukleozid |  Inozin I |
 Ksantozin X |
 7-Metilguanozin m7G |
Modifikovane pirimidinske baze
[уреди | уреди извор]Ovo su primeri modifikovanih citidina, timidina ili uridina.
| Nukleobaza |  5,6-Dihidrouracil |
 5-Metilcitozin |
| Nukleozid |  Dihidrouridin D |
 5-Metilcitidin m5C |
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
