Prekursor
Prekursor je jedinjenje koji učestvuje u hemijskoj reakciji kojom se proizvodi neko drugo jedinjenje. U biohemiji se termin prekursor specifično koristi za hemijsko jedinjenje koje prethodi drugom jedinjenju u metaboličkom putu, kao što je proteinski prekursor.
Prekursori nedozvoljenih droga
[уреди | уреди извор]Godine 1988, Konvencija Ujedinjenih nacija protiv ilegalnog prometa narkoticima i psihotropnim supstancama uvela je detaljne odredbe i zahteve koji se odnose na kontrolu prekursora koji se koriste za proizvodnju droga koje izazivaju zloupotrebu.
U Evropi Uredba (EC) br. 273/2004 Evropskog parlamenta i Saveta o prekursorima droga je usvojena 11. februara 2004. (Evropski zakon o prekursorima droga)
Nedozvoljeni prekursori eksploziva
[уреди | уреди извор]Dana 15. januara 2013. godine usvojena je Uredba (EU) br. 98/2013 Evropskog parlamenta i Saveta o marketingu i upotrebi prekursora eksploziva. Uredba harmonizuje pravila širom Evrope o stavljanju na raspolaganje, uvođenju, posedovanju i upotrebi određenih supstanci ili smeša koje bi se mogle zloupotrebiti za nedozvoljenu proizvodnju eksploziva.[1]
Detekcija
[уреди | уреди извор]Prenosivi, napredni senzor zasnovan na infracrvenoj spektroskopiji u šupljem vlaknu koji je uparen sa kolonom za brzu gasnu hromatografiju obrađenu silicijumom, može analizirati ilegalne stimulante i prekursore sa osetljivošću na nivou nanograma.[2]
Ramanova spektroskopija je uspešno testirana za otkrivanje eksploziva i njihovih prekursora.[3]
Tehnologije koje mogu da otkriju prekursore u životnoj sredini mogle bi da doprinesu ranom lociranju lokacija na kojima se proizvode ilegalne supstance (i eksplozivi i droge).[4][5][6]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Regulation (EU) No 98/2013 of the European Parliament and of the Council of 15 January 2013 on the marketing and use of explosives precursors Text with EEA relevance”. Архивирано из оригинала 2017-09-13. г. Приступљено 2017-09-13.
- ^ S. Mengali; D. Luciani; R. Viola; N. Liberatore; S. Zampolli; I. Elmi; G. Cardinali; A. Poggi; E. Dalcanale; E. Biavardi; P. Esseiva; O. Delemont; F. Bonadio; F.S. Romolo (30. 1. 2013). „Toward street detection of amphetamines”. SPIE Newsroom. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-08-19. г.
- ^ Trace detection of explosives and their precursors by surface enhanced Raman spectroscopy. S. Almaviva, S. Botti, L. Cantarini, A. Palucci, A. Puiu, A. Rufoloni, L. Landstrom, F.S. Romolo. Proceedings of SPIE - The International Society for Optical Engineering, Article number 854602, Optics and Photonics for Counterterrorism, Crime Fighting, and Defence VIII; Edinburgh; United Kingdom (2012) Code 96354.
- ^ Desmet, Cloé; Degiuli, Agnes; Ferrari, Carlotta; Romolo, Francesco; Blum, Loïc; Marquette, Christophe (2017). „Electrochemical Sensor for Explosives Precursors' Detection in Water”. Challenges. 8: 10. doi:10.3390/challe8010010
. hdl:10446/137736 .
- ^ Ferrari, Carlotta; Ulrici, Alessandro; Romolo, Francesco (2017). „Expert System for Bomb Factory Detection by Networks of Advance Sensors”. Challenges. 8: 1. doi:10.3390/challe8010001 . hdl:10446/137738 .
- ^ Romolo, Francesco Saverio; Connell, Samantha; Ferrari, Carlotta; Suarez, Guillaume; Sauvain, Jean-Jacques; Hopf, Nancy B. (2016). „Locating bomb factories by detecting hydrogen peroxide” (PDF). Talanta. 160: 15—20. PMID 27591582. doi:10.1016/j.talanta.2016.06.033.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
