Луња пужар
| Луња пужар | |
|---|---|
| |
| Одрасли мужјак | |
_female.jpg)
| |
| Одрасла женка у Панами | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Accipitriformes |
| Породица: | Accipitridae |
| Род: | Rostrhamus Lesson, 1830 |
| Врста: | R. sociabilis
|
| Биномно име | |
| Rostrhamus sociabilis (Vieillot, 1817)
| |
| Подврсте | |
| |
| |
| Распрострањеност луње пужара: у току целе године само у време сезоне гнежђења област гнежђења и прелетања
| |
Луња пужар (Rostrhamus sociabilis) је птица грабљивица из породице јастребова. Најближи сродник танкокљуна луња поново је смештен у род Helicolestes, због чега је род Rostrhamus монотипски (укључује само једну врсту). Оба ова рода смештена су у потпородицу Milvinae.
Опис
[уреди | уреди извор]
Дужина тела луње пужара је 36 − 48 cm, распон крила 99 − 120 cm, а тежина 300 − 570 g.[2][3] Полни диморфизам није значајно изражен, јер је женка у просеку само 3% већа од мужјака. Има дуга, широка и заобљена крила. Реп је дуг 16 − 21 cm, перје на задњици је бело, као и покровна пера испод репа. Кљун је таман, прилично закривљен и дуг 2,9 − 4 cm, што је последица прилагођавања исхрани пужевима. Кости ножја (Ossa tarsi) су такође релативно дуге 3,6 − 5,7 cm.[3]
Одрасли мужјак има тамноплаво-сивкасто перје, с тим што је летно перје тамније. Ноге и восковица су наранџасте или црвенкасте. Одрасла женка има тамно смеђе перје на горњем и пругасто светло смеђе и бело перје на доњем делу тела. Има беличасто лице са тамнијим деловима иза и изнад ока. Ноге и восковица су жуте или наранџасте. Младунци су изгледом слични одраслој женки, разликују се по перју темена које је пругасто. Одрасле птице имају црвене или наранџасто-смеђе шаренице, док су шаренице младунаца тамно смеђе.[4]
Полако лети главе окренуте надоле, тражећи главну храну, велике пужеве из породице Ampullariidae. Из тог разлога се сматра мекушцоједом.
Распрострањеност и понашање
[уреди | уреди извор]Луња пужар се гнезди у тропској Јужној Америци, на Карибима и у централној и јужној Флориди у Сједињеним Америчким Државама. У већини свог подручја обитава током целе године, али најјужнија популација мигрира на север зими, а карипска популација се ван сезоне гнежђења такође сели.
Гнезди се у шипражју или на земљи, полаже 3-4 јаја.
Луња пужар је локално угрожена врста у Еверглејдзу на Флориди, са популацијом мањом од 400 гнездећих парова. Истраживања су показала да контрола нивоа воде у Еверглејдзу смањује популацију пужева из породице Ampullariidae.[5] Међутим, ова врста није угрожена у већем делу свог опсега.
Штавише, можда се бројност неких локалних популација повећава, на пример у Централној Америци. У Ел Салвадору је први пут забележен 1996. Од тада је стално присутан, укључујући младе птице, што указује на то да у тој земљи већ постоји гнездећа популација. С друге стране, већина забележених виђења је ван сезоне гнежђења, што указује на сеобу из других области након ње. У Ел Салвадору, врста се може видети током зимских месеци у вештачком језеру Серон-Гранде, лагуни Ел Јокотал, а посебно језеру Гвиџа. Врста пужева Pomacea flagellata гајена је у Ел Салвадору између 1982. и 1986. године као храна за рибе, што је утицало на појаву и бројност луња пужара.[6]
Ово је друштвена птица влажних подручја, која зими формира велика јата. Њена исхрана се састоји готово искључиво од пужева из породице Ampullariidae.
На Флориди је примећено да се луње пужари хране и другим пленом, укључујући ракове из рода Procambarus и врстом рибе Pomoxis nigromaculatus. Верује се да се луње пужари тим алтернативама окрећу тек када пужева из породице Ampullariidae постану малобројни, на пример током суше,[7] али је потребно додатно истраживање. Посматрач птица је 14. маја 2007. фотографисао је луњу пужара како се храни на фарми мочварних ракова (врстом Procambarus clarkii) у округу Клерендон у Јужној Каролини.[8][9]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2020). „Rostrhamus sociabilis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ Gill F, D Donsker & P Rasmussen (Eds). 2020. IOC World Bird List (v10.2). doi : 10.14344/IOC.ML.10.2.
- ^ а б Ferguson-Lees, J.; Christie, David A. (2001). Raptors of the world: Snail Kite. Houghton Mifflin. стр. 363—365. ISBN 978-0618127627.
- ^ „All About Snail Kites”. Sharp-Eatman Nature Photography (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2021.
- ^ „Lake Okeechobee Low Lake Stage Restoration Projects”. Архивирано из оригинала 4. 6. 2010. г.
- ^ Herrera, Néstor; Rivera, Roberto; Ibarra Portillo, Ricardo; Rodríguez, Wilfredo (2006). „Nuevos registros para la avifauna de El Salvador” [New records for the avifauna of El Salvador] (PDF). Boletín de la Sociedad Antioqueña de Ornitología (на језику: Spanish и енглески). 16 (2): 1—19. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2007. г. Приступљено 10. 04. 2021.
- ^ Davis, Steven M.; Ogden, John C. (1994). Everglades: The Ecosystem and its Restoration. CRC Press. стр. 508. ISBN 978-0-9634030-2-5.
- ^ Pogatchnik, Shawn (12. 6. 2007). „Bird watcher spots snail kite in S.C.”. News Room Media. Associated Press. Архивирано из оригинала 23. 5. 2007. г. Приступљено 30. 7. 2009.
- ^ „Everglade Snail Kite discovered near Rimini, SC”. Cape Romain Bird Observatory. Архивирано из оригинала 27. 08. 2008. г. Приступљено 30. 7. 2009.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Snail Kite Information at Great Florida Birding & Wildlife Trail
- Rostrhamus sociabilis на BirdLife.org (језик: енглески)
- „Rostrhamus sociabilis”. Avibase.
- „Snail kite”. Internet Bird Collection.
- Луња пужар фото галерија на VIREO (Drexel University)
- Интерактивна мапа на IUCN Red List maps
- Аудио запис на Xeno-canto.
