ре̏н
ре̏н
Именица
[уреди]ре̏н, м
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Вишегодишња зељаста биљка са дебелим кореном веома љутог, оштрог мириса и укуса који се употребљава у исхрани Armoracia lapathifolia. [1]
- Порцеланска посуда у којој се служи рен, сос од рена. Бачинци Сусек Свилош[1]
Примери:
- Корен рена се узима са медом на празан стомак, као лек за болести плућа. [2] Остојићево [1]
- Ка̀ка ми је жѐна, нѐ треба ми рѐна. Бачинци [1]
- Да̀нас ћу вам ре̏н пра̏вити. Стари Сланкамен [1]
- И̏ч се ти̑ не цикѝрај. Ма́лко ће да на̀париш но̏ге, да је̑ш рѐна, да ти ма́лко шти̑па но̑с, се ѝзнојиш и ѝма да те пре̑ђе тро́ња. [3] [4] [5] Јаша Томић Сусек Лаћарак Свилош Сремска Митровица Буђановци Суботица Стапар Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Иђош Српска Црња Башаид Меленци Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Вршац Ловра [1]
Изрази:
- турити комеренапод нос ("рећи некоме врло неугодне ствари"; "А нек си му турио рена под нос"). Јасеново [1]
- Ѝматирѐна ("љутити се на некога"). Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.