САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет – Одсек за романистику, Нови Сад; Удружење књижевника Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1650176M УДК 791.221.4 оригиналан научни рад ЛАЖ­У­ФИЛ­МУ­ СЛУ­ЧАЈ­НИ­ЉУ­БАВ­НИ­ЦИ ПЕ­ДРА­АЛ­МО­ДО­ВА­РА Са­же­так:­ Сво­јим­ фил­мом­ Los­ aman­tes­ pa­sa­je­ros­ (Слу­чај­ни­ љубавни­ци)­Пе­дро­Ал­мо­до­вар­(Pe­dro­Almódovar)­је­фил­му­дао­ди­ рект­ну­кри­тич­ку­уло­гу.­Оби­ла­тим­ко­ри­шће­њем­ре­чи­ко­је­да­ју­ле­ ги­ти­ми­тет­из­го­во­ре­ним­ла­жи­ма,­Ал­мо­до­ва­ров­филм­нам­пру­жа­ кор­пус­за­ана­ли­зу­је­зич­ких­сред­ста­ва­ко­ји­ма­је­у­шпан­ском­је­зи­ку­ мо­гу­ће­оства­ри­ти­ко­му­ни­ка­ци­ју­за­сно­ва­ну­на­ла­жи­ма.­Има­ју­ћи­у­ ви­ду­ да­ љу­ди­ пр­вен­стве­но­ и­ до­ми­нант­но­ ла­жу­ ко­ри­сте­ћи­ је­зик,­ са­ лин­гви­стич­ке­тач­ке­гле­ди­шта,­ лаж­ се­ мо­же­узе­ти­ у­ана­ли­зу­ као­ вр­ста­го­вор­ног­чи­на.­ Бу­ду­ћи­да­ се­лаж­обич­но­ по­сма­тра­из­ угла­ети­ке,­наш­рад­се­овом­по­ја­вом­ба­ви­из­лин­гви­стич­ке­пер­спек­ ти­ве­и­узи­ма­у­ана­ли­зу­лаж­као­вр­сту­го­вор­ног­чи­на.­Ла­га­ње­се­ по­сма­тра­као­го­вор­ни­чин­не­ис­кре­ног­оп­хо­ђе­ња.­Овај­го­вор­ни­чин­ ди­рект­но­кр­ши­Грај­со­ву­(Gri­ce)­мак­си­му­исти­ни­то­сти.­Да­би­од­ ре­ђе­ни­го­вор­ни­чин­(обе­ћа­ње,­прет­ња,­ком­пли­мент)­био­успе­шан,­ са­го­вор­ник­мо­ра­да­пре­по­зна­на­ме­ру­го­вор­ни­ка.­Ме­ђу­тим,­да­би­се­ го­вор­ни­чин­ла­жи­сма­трао­успе­шним­нео­п­ход­но­је­да­са­го­вор­ник­ не­пре­по­зна­на­ме­ру­го­вор­ни­ка.­ Кључ­не­ре­чи:­шпан­ски­филм,­го­вор­ни­чин,­лаж,­Пе­дро­Ал­модовар,­ ко­му­ни­ка­ци­ја Бу­ди­искрен­пре­ма­се­би­ка­ко­не­би­био­ла­жан­пре­ма­дру­ги­ма. Фран­сис­Беј­кон 176 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Увод Пр­ви­је­Све­ти­Ав­гу­стин­(Au­gu­stin)­у­сво­јој­рас­пра­ви­Про­ тив­ла­жи1­још­око­395.­го­ди­не­лаж­учи­нио­пред­ме­том­фи­ ло­зоф­ског­и­те­о­ло­шког­раз­ми­шља­ња.­На­во­де­ћи­да­љу­ди­ма­ је­зик­ ни­је­ дат­ да­ би­ се­ ме­ђу­соб­но­ ва­ра­ли,­ већ­ да­ би­ са­оп­ шта­ва­ли­ сво­је­ ми­сли­ јед­ни­ дру­ги­ма,­ он­ је­ уо­чио­ њен­ лин­ гви­стич­ки­аспект.­Да­ље­је­То­ма­Аквин­ски­(Tom­ma­so­d’Aqu­ i­no)­по­сма­трао­лаж­као­из­вр­та­ње­зна­ков­не­функ­ци­је­је­зи­ка.­ Спо­соб­ност­ ла­га­ња­ је­ свој­стве­на­ је­ди­но­ чо­ве­ку­ и­ ти­ме­ се­ он­раз­ли­ку­је­од­жи­во­ти­ња.­Вајн­рих­(Wеin­rich)­сма­тра­да­ко­ ли­ко­је­људ­ско­би­ће­спо­соб­но­да­ми­сли,­го­во­ри­и­сме­је­се,­ то­ли­ко­ је­ спо­соб­но­ и­ да­ ла­же2.­ Ка­ко­ љу­ди­ нај­че­шће­ ла­жу­ слу­же­ћи­се­је­зич­ким­сред­стви­ма,­лаж­би­се,­са­лин­гви­стич­ ке­тач­ке­гле­ди­шта­мо­гла­по­сма­тра­ти­као­го­вор­ни­чин.­Аме­ рич­ки­про­фе­сор­пси­хи­ја­три­је­Чарлс­Форд­(Char­les­V.­Ford)­ је­1996.­го­ди­не­на­чи­нио­кла­си­фи­ка­ци­ју­го­вор­ног­чи­на­ла­жи­ пре­ма­мо­ти­ву­и­на­ме­ри­го­вор­ни­ка. Ор­те­га­ Гон­са­лес3­ (Or­te­ga­ Gon­za­les)­ на­во­ди­ да­ се,­ из­ пер­ спек­ти­ве­ пси­хо­ло­ги­је,­ ла­га­ње­ сма­тра­ све­сним­ и­ на­мер­ним­ мен­тал­ним­чи­ном­бу­ду­ћи­да­два­основ­на­еле­мен­та­го­вор­ног­ чи­на­ла­жи­пред­ста­вља­ју­на­ме­ра­и­свест­оно­га­ко­ји­лаж­фор­ му­ли­ше­и­из­го­ва­ра.­По­ме­ну­ти­чин­го­вор­ник­све­сно­ре­а­ли­зу­ је­са­на­ме­ром­да­сво­јим­ис­ка­зом­по­стиг­не­од­ре­ђе­ни­ре­зул­тат­ код­са­го­вор­ни­ка. Ка­ко­је­лаж­тра­ди­ци­о­нал­но­по­сма­тра­на­као­при­мар­но­етич­ка­ ка­те­го­ри­ја,­наш­рад­се­ба­ви­ана­ли­зом­ове­по­ја­ве­из­лин­гви­ стич­ке­пер­спек­ти­ве,­те­ис­тра­жу­је­ла­жне­ис­ка­зе­као­го­вор­не­ чи­но­ве­укло­пље­не­у­ко­му­ни­ка­циј­ски­кон­текст.­При­ме­ри­за­ овај­рад­су­екс­цер­пи­ра­ни­из­филм­ског­оства­ре­ња­Los­aman­ tes­pa­sa­je­ros­(,,Слу­чај­ни­љу­бав­ни­ци”)­из­2013.­го­ди­не,­про­ сла­вље­ног­ре­жи­се­ра­Пе­дра­Ал­мо­до­ва­ра­(Pe­dro­Almódovar),­ а­на­во­ђе­ни­и­ана­ли­зи­ра­ни­хро­но­ло­шким­ре­дом. Пре­ва­ре­на­пу­бли­ка­–­­ лаж­као­дра­ма­тур­шки­прин­цип Осе­ћај­ кри­ви­це­ игра­ зна­чај­ну,­ ако­ не­ и­ пре­суд­ну­ уло­гу­ у­ раз­во­ју­ци­ви­ли­за­ци­је,­сма­тра­још­Сиг­мунд­Фројд­(Sig­mund­ 1­ De­men­da­cio. 2­ We­in­rich,­H.­(2005)­Lin­gvi­sti­ka­la­ži.­Mo­že­li­je­zik­sa­kri­ti­mi­sli?,­pre­vod­sa­ ne­mač­kog­Jel­čić,­A.,­Za­greb:­Al­go­ri­tam,­str.­5­6. 3­ Or­te­ga­Gon­za­les,­M.­(2010)­Com­por­ta­mi­en­to­men­ti­ro­so:­un­análisis­con­cep­ tual­des­de­una­per­spec­ti­va­in­ter­con­duc­tal.­p.­82 177 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Freud)4.­Ал­мо­до­ва­ро­ви­ли­ко­ви­су­у­том­сми­слу­ва­жни­за­раз­ у­ме­ва­ње­ уло­га­ у­ дру­штве­ном­ ан­га­жма­ну­ ко­ји­ се­ оства­ру­је­ осе­ћа­јем­кри­ви­це­иза­зва­ном­ла­жи­ма,­ко­ји­ма­се­они­оби­ла­ то­ ко­ри­сте,­ по­себ­но­ у­ јед­ном­ од­ по­след­њих­ фил­мо­ва­ овог­ ау­то­ра­–­„Слу­чај­ни­љу­бав­ни­ци”.­Основ­ни­на­гон­ли­ко­ва­је­ сте­љу­бав,­али­исто­вре­ме­но,­у­си­ту­ац ­ и­ји­ко­ја­их­је­за­де­си­ла,­ при­су­тан­је­и­страх­од­смр­ти. Њи­хо­во­ од­ри­ца­ње­ исти­не­ та­ко­ је­ ви­ши­ иде­ал.­ Од­ри­ца­ње­ вла­сти­је,­пре­све­га,­над­при­ро­дом,­бу­ду­ћи­да­су­се­сви­на­ шли­у­ави­о­ну­ко­ји­мо­жда­ни­ка­да­не­ће­про­пи­сно­сле­те­ти,­а­ та­ко­су­им­и­жи­во­ти­до­ве­де­ни­у­пи­та­ње,­што­под­вла­чи­не­ моћ­ликова­пред­тех­но­ло­ги­јом.­Су­пер­и­ор­ност­при­ро­де­њи­ хо­вог­по­сто­ја­ња­огле­да­се­у­ди­рект­ној­не­мо­ћи­ликова­да­јој­ аси­сти­ра­ју.­ Ави­он­ је­ ре­пре­зент­ тех­но­ло­ги­је,­ ко­ји­ упр­кос­ сво­јој­ над­мо­ћи,­ јер­ им­ иста­ та­ тех­но­ло­ги­ја­ слу­жи,­ ре­ме­ти­­ постављен­по­ре­дак­до­ми­на­ци­је.­ Та­ко­се,­сце­ну­по­сце­ну­фил­ма,­њи­хо­ва­ин­ди­ви­ду­ал­ност­ру­ ши,­у­оном­об­ли­ку­у­ком­нам­је­би­ла­пред­ста­вље­на,­а­по­ста­ је­ви­ши­об­лик­исти­не,­оне­ко­ја­је­си­ли­ном­си­ту­ац ­ и­је­на­ста­ ла,­а­са­ми­је­се­би­ли­ко­ви­не­би­ра­до­от­кри­ли.­Лаж­је­са­ма­ рас­крин­ка­на,­ а­ ра­ци­он ­ ал­ност­ на­прет­ка­ је­ по­ста­ла­ иро­нич­ на­сли­ка­у­ко­јој­до­ми­ни­ра­ира­ци­о­нал­ност­ор­га­ни­за­ци­је­тог­ на­прет­ка.­У­јед­ном­су­тре­нут­ку­сви­за­гле­да­ни­у­стју­ар­де­су,­ не­до­ми­нант­ни­лик­до­тада,­јер­она­је­у­та­квој­ор­га­ни­за­ци­ји­ тех­но­ло­шки­раз­ви­је­ног­све­та­ве­сник,­у­сми­слу­ве­сни­ка­ко­ји­ у­грч­ким­тра­ге­ди­ја­ма­до­но­си­ди­рект­ну,­не­у­ви­је­ну­и­исти­ни­ ту­вест,­ко­ју­да­ље­не­мо­ра­ни­ко­да­про­ве­ра­ва.­Осим­тог­мо­ мен­та,­ма­ло­то­га­у­Ал­мо­до­ва­ро­вој­ави­он­ској­ара­бе­ски­ни­је­ за­пре­и­спи­ти­ва­ње­ка­да­је­у­пи­та­њу­од­нос­сна­га­исти­на­лаж.­ За­пра­во,­ лаж­ је­ до­ми­нант­ни­ дра­ма­тур­шки­ прин­цип­ от­кри­ ва­ња­ли­ко­ва,­што­у­ова­квој­струк­ту­ри­до­но­си­ви­ше­нео­че­ ки­ва­них­обр­та.­У­фил­му­„Слу­чај­ни­љу­бав­ни­ци”­сва­ко­ла­же­ сва­ко­га,­а­по­себ­но­се­ла­же­гле­да­лац.­И­шта­ви­ше,­гле­да­лац­ ужи­ва­у­том­свом­по­ло­жа­ју.­ Си­му­ли­ра­њем­ ствар­но­сти,­ ства­ра­ се­ но­ви­ про­стор,­ хи­пер­ ре­ал­ност,­ ко­ја­ се­ на­ ре­ал­ност­ за­пра­во­ са­мо­ бла­го­ на­сла­ ња,­ бу­ду­ћи­ да­ је­ на­ њој­ са­свим­ са­мо­свој­но,­ а­ под­ број­ним­ утицаји­ма,­на­ста­ла. Жи­вот­и­смрт­пут­ни­ка­ави­о­на Док­его­пут­ни­ка­пре­и­спи­ту­је­кроз­при­че­ко­је­јед­ни­дру­ги­ ма­при­ча­ју,­ли­ко­ви­пут­ни­ка­ис­ку­ша­ва­ју­соп­стве­не­лич­но­сти,­ 4­ Freud,­ S.­ (1946­ [1930])­ Ci­vi­li­za­tion­ and­ Its­ Di­sco­nents,­ Lon­don:­ Ho­garth­ Press,­p.­123 178 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА су­о­че­ни­са­бор­бом­за­жи­вот­и­смрт.­Смрт­је­оно­што­их­све­ јед­на­чи,­а­страх­од­смр­ти­их­јед­на­чи­у­то­ме­да­су­спрем­ни­ да­ ла­жу­ да­ је­ не­ би­ осе­ћа­ли.­ Ипак,­ све­ до­ та­да­ из­го­во­ре­ не­ла­жи­у­пре­суд­ном­тре­нут­ку­су­спрем­ни­да­при­зна­ју­јер­ је­ди­но­та­ко­њи­хов­жи­вот,­ко­ји­је­ста­вљен­на­коц­ку,­јед­ном­ на­из­глед­обич­ном­си­ту­ац ­ и­јом,­пу­то­ва­њем­ави­о­ном,­мо­же­да­ до­ђе­до­сло­бо­де.­И­окре­та­ње­ре­ли­ги­ји­мо­гло­би­се­у­овом­ фил­му­ту­ма­чи­ти­у­скла­ду­са­Фрој­до­вим­од­но­сом­пре­ма­њој,­ као­пре­ма­исто­риј­ском­об­ли­ку­„илу­зи­је”5.­Ли­ко­ви­и­ка­да­се­ окре­ћу­ ре­ли­ги­ји,­ мо­же­мо­ ре­ћи,­ окре­ћу­ се­ јед­ној­ ла­жи­ ко­ја­ је­дру­штве­но­при­хва­тљи­ва,­а­та­ко­ђе­су­је­ра­ди­при­хва­ти­ти­ у­ сво­јој­ ри­зич­ној­ си­ту­ац ­ и­ји­ јер­ она­ не­ мо­же­ да­ им­ шко­ди.­ Њи­хо­ва­ са­ња­ре­ња­ та­ко­ пре­ра­ста­ју­ из­ ла­жи,­ као­ ви­да­ игре,­ не­че­га­од­де­тињ­ства­има­нент­ног­чо­ве­ко­вом­ин­ди­ви­ду­ал­ном­ раз­во­ју,­у­фан­та­зи­ју­ко­ја­је­и­да­ље­са­мо­иста­та­игра.­Фан­та­ зи­ја­их­та­ко­одва­ја­од­при­си­ле­ми­са­о­них­про­це­са,­а­да­ље­их­ во­ди­сло­бо­ди­и­при­бли­жа­ва­њу­при­ро­ди,­ко­ја­ће­им­сва­ка­ко­ да­ти­ко­нач­ни­од­го­вор­на­пи­та­ња­о­њи­хо­вом­по­сто­ја­њу.­ Ка­да­ по­ку­пе­ тор­бе­ из­ ави­о­на,­ а­ он­да­ спу­сте­ сво­ја­ умор­на­ и­пи­ја­на­те­ла­на­ави­он­ску­пи­сту,­ли­ко­ви­фил­ма­„Слу­чај­ни­ љу­бав­ни­ци”­ви­ше­ни­су­исти.­Си­ту­ац ­ и­ја­у­ко­јој­су­се­на­шли,­ но­ва­ по­знан­ства,­ но­ве­ при­че,­ ко­је­ су­ оне­ ста­ре­ ис­при­ча­не­ на­дру­ги­на­чин,­а­пре­све­га­ла­жи­ко­је­су­из­го­во­ри­ли,­за­у­век­ су­их­про­ме­ни­ле.­Њи­хо­ве­су­ла­жи­има­ле­те­ра­пе­ут­ску­уло­гу­ у­схва­та­њу­смр­ти­и­су­о­ча­ва­њу­са­смр­ћу,­али­и­њи­хо­вим­до­ та­да­шњим­жи­во­том.­Рас­крин­ка­ва­њем­се­бе­са­мих­до­шли­су­ до­оно­га­што­ни­на­ка­у­чу­пси­хо­те­ра­пе­у­та­не­би­мо­гли­да­им­ из­ву­ку,­до­шли­су­до­исти­не­о­са­ми­ма­се­би.­ У­ том­ сми­слу,­ Ал­мо­до­вар­ је­ овим­ сво­јим­ де­лом­ филм­ској­ умет­но­сти,­са­свим­естет­ским­за­пе­та­ма,­дао­кри­тич­ку­функ­ ци­ју.­Са­мом­слич­но­шћу­са­исти­ни­тим,­умет­ност­се­у­овом­ фил­му­пре­тва­ра­у­не­га­ци­ју­сло­бо­де.­Слич­ност­са­исти­ни­тим­ је­са­мо­при­вид,­а­та­ко­је­и­чи­тав­филм­пред­очи­ма­гле­да­ла­ца­ из­вор­на­ лаж,­ при­вид­ ствар­но­сти,­ па­ та­ко­ у­ де­таљ­ној­ ана­ ли­зи,­и­при­вид­исти­не­ли­ко­ва,­јер­све­оно­што­са­зна­је­мо­о­ њи­ма­у­пр­вом­де­лу­фил­ма,­у­дру­гом­де­лу­по­ста­је­лаж.­Ипак,­ све­сни­да­је­и­пред­на­ма­јед­на­сми­шље­на­фан­та­зи­ја­екс­цен­ трич­не­умет­нич­ке­има­ги­на­ци­је,­при­ста­је­мо­на­то­да­исти­ни­ тост­не­мо­ра­да­бу­де­основ­ни­прин­цип,­ба­рем­не­на­фил­му­ и­умет­но­сти.­За­пра­во,­упра­во­због­то­га­и­во­ли­мо­да­гле­да­ мо­фил­мо­ве­овог­ау­то­ра,­због­то­га­што­тај­ни­во­ла­жи,­иа­ко­ га­ сва­ко­днев­но­ до­жи­вља­ва­мо,­ че­сто­ и­ не­све­сно,­ у­ нашим­ живо­ти­ма­те­шко­да­би­смо­мо­гли­да­под­не­се­мо. 5­ Freud,­ S.­ (1949­ [1928])­ The­ Fu­tu­re­ of­ the­ Il­lu­sion,­ New­ York:­ Live­right­ Publis­hing­Corp.,­p.­81 179 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Умет­нич­ка­по­став­ка­пре­ба­цу­је­истин­ске­мо­гућ­но­сти­на­зе­ мљу­ко­ја­не­при­па­да­ни­ко­ме,­а­сви­ма­по­ма­ло,­на­по­ље­илу­ зи­ја­ и­ уто­пи­је,­ ко­ја­ је­ по­треб­на­ и­ ли­ко­ви­ма­ у­ ави­о­ну,­ али­ и­гле­да­о­цу­ко­ји­је­већ­за­си­ћен­сит­ним­не­и­сти­ни­ма,­ко­је­му­ сва­ко­днев­но­пла­си­ра­ју­као­исти­не.­У­Ал­мо­до­ва­ро­вом­фил­ му­ он­ их­ до­би­ја­ не­у­ви­је­не,­ као­ ор­то­док­сне­ ла­жи,­ ко­ји­ма­ мо­же­ да­ се­ сме­је,­ а­ по­што­ су­ то­ ту­ђе­ ла­жи,­ оне­ ко­је­ ње­га­ не­угро­жа­ва­ју,­не­го­се­суп­тил­но,­на­лик­го­ли­ца­њу,­игра­ју­са­ њего­вим­умом,­он­им­се­сме­је­гро­хо­том­и­од­ср­ца. О­ла­жи­као­го­вор­ном­чи­ну Кор­пус­овог­ра­да­чи­не­при­ме­ри­екс­цер­пи­ра­ни­из­филм­ског­ оства­ре­ња­ Los­ aman­tes­ pa­sa­je­ros­ (,,Слу­чај­ни­ љу­бав­ни­ци”)­ култ­ног­шпан­ског­ре­жи­се­ра­Пе­дра­Ал­мо­до­ва­ра­из­2013.­го­ ди­не.­Реч­је­о­си­ту­ац ­ и­ја­ма­и­ди­ја­ло­зи­ма­у­ко­ји­ма­се­ла­же,­на­ раз­ли­чи­те­на­чи­не­ме­ња,­убла­жа­ва­или­пак­из­бе­га­ва­исти­на.­ У­Реч­ни­ку­срп­ско­га­је­зи­ка6­се­лаж­де­фи­ни­ше­као­,,на­мер­но,­ све­сно­ из­ре­че­на,­ из­не­та­ не­тач­ност,­ не­и­сти­на;­ из­ми­шљо­ти­ на,­ об­ма­на”­ док­ ,,ла­га­ти­ под­ра­зу­ме­ва­ го­во­ри­ти­ не­и­сти­не,­ ла­жи,­ обич­но­ све­сно,­ с­ од­ре­ђе­ним­ ци­љем”.­ Циљ­ овог­ по­ гла­вља­је­да­бли­же­ис­тра­жи­сам­го­вор­ни­чин­ла­га­ња,­од­но­ сно­ об­ја­сни­ на­ ко­ји­ на­чин­ и­ ко­јим­ је­зич­ким­ сред­стви­ма­ је­ мо­гу­ће­вер­бал­но­фор­му­ли­са­ти­и­ис­ка­зи­ва­ти­ла­жне­тврд­ње­у­ шпан­ском­је­зи­ку.­При­ме­ри­су­на­ве­де­ни­хро­но­ло­шки. У­ го­вор­ним­ чи­но­ви­ма­ су­ при­сут­ни­ сле­де­ћи­ еле­мен­ти:­ го­ вор­ник,­са­го­вор­ник,­је­зик,­кон­текст­и­ис­каз.­Остин­(Au­stin)7­ уо­ча­ва­ три­ ни­воа­ го­вор­не­ ак­тив­но­сти,­ те­ из­два­ја­ ло­ку­ци­о­ ни­чин­(из­го­во­ре­ни­са­др­жај),­ило­ку­ци­о­ни­чин­(го­вор­ни­ко­ву­ на­ме­ру)­и­пер­ло­ку­ци­о­ни­чин­(де­ло­ва­ње­ко­је­се­по­сти­же­код­ са­го­вор­ни­ка).­ Из­пер­спек­ти­ве­те­о­ри­је­Џо­на­Сер­ла­(Jon­Se­ar­le)8,­лаж­би­се­ мо­гла­де­фи­ни­са­ти­као­не­ис­кре­ност­го­вор­ни­ка­чи­ји­ло­ку­ци­ о­ни­ чин­ опи­су­је­ ста­ње­ ства­ри­ ко­је­ је­ су­прот­но­ од­ ње­го­ве­ на­ме­ре.9­Го­вор­ни­чин­ла­га­ња­се­не­ис­ка­зу­је­по­мо­ћу­пер­фор­ ма­тив­ног­гла­го­ла.­Ни­ка­да­се­не­го­во­ри:­,,ла­жем­те­да…”­јер­ су­прот­но­ од­ оста­лих­ го­вор­них­ чи­но­ва,­ на­ме­ра­ го­вор­ни­ка­ мо­ра­ би­ти­ скри­ве­на­ да­ би­ се­ овај­ чин­ сма­трао­ успе­шним,­ 6­ Ву­ја­нић,­М.­et­al.­(2011)­Реч­ник­срп­ско­га­је­зи­ка,­Но­ви­Сад:­Ма­ти­ца­Срп­ ска­(Бу­дућ­ност),­стр.­623. 7­ Ostin,­Dž.­L.­(1994­[1962])­Ka­ko­de­lo­va­ti­re­či­ma,­ur.­Ar­mson,­Dž.­O.­i­Zbi­sa,­ M.,­pre­vod­sa­en­gle­skog­Ra­do­va­no­vić,­M.,­No­vi­Sad:­Ma­ti­ca­srp­ska,­str.­197. 8­ Serl,­ Dž.­ (1991­ [1970])­ Go­vor­ni­ či­no­vi,­ pre­vod­ sa­ en­gle­skog­ Đu­kić,­ M.,­ Beograd:­No­lit,­str.­294. 9­ Estra­da,­ A.­ (2004)­ Acer­ca­mi­en­to­ pragmático­ al­ estu­dio­ de­ la­ men­ti­ra,­ in:­ Actas­del­I­con­gre­so­In­ter­na­ci­o­nal­Educación,­Len­gu­aj­e­u­So­ci­ed­ ad.­Ten­si­o­ nes­edu­ca­ti­vas­en­Améri­ca­La­ti­na.­La­Pam­pa.­UNLP.­P.­2 180 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА а­бу­ду­ћи­да­је,­ка­ко­сма­тра­ју­Бах­и­Хар­ниш­(Bach­and­Har­ nish)10,­ не­мо­гу­ће­ да­ са­го­вор­ник­ сва­ки­ пут­ пре­по­зна­ го­вор­ ни­ко­ву­на­ме­ру,­го­вор­ни­чин­ла­га­ња­је­сте­оства­рив.­На­и­ме,­ да­би­се­го­вор­ни­чин­ла­жи­сма­трао­успе­шним,­нео­п­ход­но­је­ да­са­го­вор­ник­не­пре­по­зна­на­ме­ру­го­вор­ни­ка.­Си­мон­(Si­mo­ ne)11­под­се­ћа­да­у­скла­ду­са­Ости­но­вом­те­ор­ и­јом,­лаж­пред­ ста­вља­не­у­спе­шан­го­вор­ни­чин­јер­не­по­се­ду­је­ило­ку­тив­ну­ сна­гу. Је­зич­ко­ де­ло­ва­ње­ је­ у­ су­шти­ни­ ко­о­пе­ра­тив­но­ и­ пред­ста­ вља­ ин­тер­ак­ци­ју.­ Си­мон12­ за­кљу­чу­је­ да­ лаж­ не­ма­ не­ке­ ве­ ли­ке­ ве­зе­ са­ је­зич­ким­ си­сте­мом,­ већ­ са­ упо­тре­бом­ је­зи­ка.­ Грајсов­ (Gri­ce)13­ прин­цип­ ко­о­пе­ра­тив­но­сти­ пред­ста­вља­ је­ дан­од­основ­них­на­чи­на­ре­гу­ли­са­ња­ме­ђу­људ­ске­ко­му­ни­ка­ ци­је,­ али­ под­ прет­по­став­ком­ да­ го­вор­ник­ има­ ис­кре­не­ на­ ме­ре­ пре­ма­ свом­ са­го­вор­ни­ку,­ од­но­сно­ да­ не­ма­ на­ме­ру­ да­ га­сла­же­или­об­ма­не.­Јед­на­од­мак­си­ма­овог­прин­ци­па­је­сте­ мак­си­ма­исти­ни­то­сти­или­ква­ли­те­та14­пре­ма­ко­јој­го­вор­ник­ да­је­исти­ни­те­ин­фор­ма­ци­је­или­бар­оне­за­ко­је­ве­ру­је­да­су­ исти­ни­те,­да­кле­да­не­об­ма­њу­је­са­го­вор­ни­ка­на­мер­но.15­Лаж­ ову­мак­си­му­на­ру­ша­ва­ди­рект­но. Ана­ли­за­кор­пу­са Већ­у­увод­ном­та­блоу­се­су­сре­ће­мо­са­пре­по­зна­тљи­вом­Ал­ мо­до­ва­ро­вом­ ани­ми­ра­ном­ шпи­цом­ ко­ја­ нас­ оба­ве­шта­ва­ о­ сле­де­ћем: ­­To­do­lo­que­ocur­re­en­esta­película­es­ficción­y­fantasía­ y­no­gu­ar­da­nin­gu­na­relación­con­la­re­a­li­dad. ­­ Све­ што­ се­ до­га­ђа­ у­ овом­ фил­му­ је­ фик­ци­ја­ и­ фантази­ја­и­не­ма­ни­ка­кве­ве­зе­са­ствар­но­шћу. У­фил­му­се­пр­ви­пут­по­ја­вљу­је­реч­ver­ad­(исти­на)­у­из­ра­зу­ de­ve­ra­da­(за­и­ста,­ствар­но)­у­сце­ни­ди­ја­ло­га­Ле­о­на­(Lеón)­и­ Џе­си­ке­(Јеssicа),­а­ве­за­но­за­ње­ну­муч­ни­ну: 10­Bach,­K.­and­Har­nish,­R.­M.­(1979)­Lin­gu­is­ tic­com­mu­ni­ca­tion­and­spe­ech­ acts,­Cam­brid­ge,­Mass.­and­Lon­don:­MIT­Press,­p.­15 11­Si­mo­ne,­C.­The­lin­gu­is­ tics­of­lying.­The­sta­te­of­the­art,­in:­Cul­tu­res­of­lying:­ the­o­ri­es­ and­ prac­ti­ce­ of­ lying­ in­ so­ci­ety,­ li­te­ra­tu­re­ and­ film­ ed.­ Mec­ke,­ J.­­ (2007),­Mas­sac­hus­setts­&­Ber­lin:­Gal­da­and­Wilch­Ver­lag,­p.­126 12­Исто,­стр.­126 13­Gri­ce,­P.­Lo­gic­and­con­ver­sa­tion,­in:­Syntax­and­se­man­tics.­3:­Spe­ech­acts,­ eds.­Co­le,­P.­and­Mor­gan,­J.­(1975),­New­York:­Aca­de­mic­Press,­p.­406 14­Енгл.­ ma­xim­ of­ qu­al­ity.­ Пре­вод­ тер­ми­на­ је­ дат­ пре­ма­ пред­ло­гу­ проф.­ Тврт­ка­Пр­ћи­ћа­у­де­лу:­Pr­ćić,­T.­(1997)­Se­man­ti­ka­i­prag­ma­ti­ka­re­či,­Srem­ ski­Kar­lov­ci,­No­vi­Sad:­Iz­da­vač­ka­knji­žar­ni­ca­Zo­ra­na­Sto­ja­no­vi­ća,­str.­88). 15­Sa­vić,­S.­(1993)­Dis­kurs­ana­li­za,­No­vi­Sad:­Fi­lo­zof­ski­fa­kul­tet,­str.­79. 181 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА ­­Últi­ma­men­te­me­ma­reo­por­na­da.­(3:10) ­­Jessy,­¿de­ver­dad? ­­У­по­след­ње­вре­ме­ми­је­му­ка­без­раз­ло­га.­ ­­Је­ли­то­исти­на,­Џе­си?­ Пр­ва­сце­на­у­ко­јој­се­су­сре­ће­мо­са­чи­ном­ла­га­ња­је­сте­сце­ на­ ал­ко­хо­ли­са­ња­ стју­ар­да­ Хо­се­ре­ (Hосеrа)­ ко­ји­ из­го­ва­ра­ неисти­ну: ­­Se­me­ha­esca­pa­do,­de­co­stum­bre.­(7:40) ­­Ома­кло­ми­се,­по­оби­ча­ју.­ Ка­да­го­во­ри­мо­о­је­зич­ким­сред­стви­ма­ко­ји­ма­је­мо­гу­ће­ис­ка­ зи­ва­ње­ла­жи,­пр­ви­се­по­ја­вљу­је­гла­гол­in­ven­tar­(из­ми­слити): ­­Si­te­pre­gun­tan,­invénta­te­cu­al­qu­ie­ r­co­sa.­(9:03) ­­Ако­те­пи­та­ју,­из­ми­сли­би­ло­шта. На­овај­на­чин,­пи­лот­и­ко­пи­лот­су­ге­ри­шу­стју­ар­ду­да­сми­ ри­ пут­ни­ке­ ко­ји­ се­ бу­не­ јер­ не­ мо­гу­ да­ ко­ри­сте­ мо­бил­не­ телефоне­и­ДВД.­ Гла­гол­ men­tir­ (ла­га­ти)­ је­ из­го­во­рен­ по­ пр­ви­ пут­ у­ де­се­том­ ми­ну­ту­фил­ма,­а­из­го­ва­ра­га­је­ди­ни­лик­ко­ји­за­и­ста­не­мо­же­ да­ла­же: ­­No­pu­e­do.­Sa­bes­de­so­bra­que­no­pu­ed­ o­men­tir.­(9:04) ­­Не­мо­гу.­До­бро­знаш­да­не­мо­гу­да­ла­жем. Он­сма­тра­да­га­тех­нич­ки­из­ра­зи­не­ће­учи­ни­ти­го­вор­ни­ком­ исти­не: ­­ No­ ha­ce­ fal­ta­ que­ en­tres­ en­ de­tal­les.­ Enróllate­ con­ cual­qu­ie­ r­tec­ni­ci­smo.­(9:10) ­­ Pa­ra­ mí,­ cu­al­qu­ie­ r­ tec­ni­ci­smo­ es­ una­ for­ma­ de­ mentira.­ ­­Не­мо­раш­ула­зи­ти­у­де­та­ље.­Из­ву­ци­се­би­ло­ка­квим­ тех­нич­ким­из­ра­зом. ­­За­ме­не­је­сва­ки­тех­нич­ки­из­раз­вр­ста­ла­жи. Осим­ди­ја­ло­зи­ма,­од­но­сно­вер­бал­но,­ла­жи­се­у­овом­фил­му­ че­сто­ис­ка­зу­ју­ми­ми­ком,­ге­сто­ви­ма­ко­ји­пред­ста­вља­ју­пра­ ти­о­це­ ис­ка­за.­ При­мер­ за­ то­ је­ сце­на­ ко­ја­ се­ де­ша­ва­ у­ пи­ лот­ској­ка­би­ни,­ у­ко­јој­пи­лот­об­ја­шња­ва­да­и­да­ље­не­ма­ју­ но­во­сти­о­ле­ту,­а­при­том­гле­да­па­жљи­во­и­са­у­че­снич­ки­свог­ ко­пи­ло­та­ко­ји­зна­да­је­овај­пр­ви­сла­гао: ­­Si­gue­sin­no­ti­ci­as.­(9:53) 182 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА ­­И­да­ље­не­ма­но­во­сти. Лаж­је­та­ко­ђе­уте­ме­ље­на­у­мо­ти­ва­ци­ји­ли­ко­ва.­Ре­ци­мо,­Бру­ на­ (Bru­na),­ ко­ја­ твр­ди­ да­ је­ ви­до­ви­та­ и­ „осе­ћа”­ да­ ће­ сви­ сти­ћи­„на­не­ко­ме­сто,­бе­ло­као­облак,­ме­сто­на­ком­ће­мо­сви­ би­ти­бо­љи­и­где­не­ће­по­сто­ја­ти­лаж.” ­­Si­en­to­que­llegábamos­a­un­lu­gar­blan­co­co­mo­la­nu­ be,­un­lu­gar­don­de­to­dos­seríamos­me­jo­res­y­no­exi­stía­ la­men­ti­ra.­(11:50) Пут­ни­ци­сум­ња­ју­да­их­по­са­да­ла­же,­па­од­лу­чу­ју­да­про­ва­ле­ у­пи­лот­ску­ка­би­ну­где­зах­те­ва­ју­да­им­се­ка­же­исти­на.­Јед­ на­од­пут­ни­ца­се­су­че­ља­ва­са­по­са­дом­упо­тре­бив­ши­гла­гол­ ocul­tar­(кри­ти):­ ­­¿Qué­está­pa­san­do?­Cre­o­que­nos­ocul­tan­al­go.­(15:32) ­­Шта­се­де­ша­ва?­Ми­слим­да­не­што­кри­је­те­од­нас. И­ та­ко­ док­ пи­лот­ Алекс­ (Álеx)­ сма­тра­ да­ је­ исти­на­ (о­ ње­ го­вом­ из­ла­ску­ из­ ор­ма­ра­ /­ sa­lir­ del­ ar­ma­rio,­ 16:12)­ по­вер­ љи­ва­ ин­фор­ма­ци­ја­ (Per­do­nen,­ an­te­ to­do­ esto­ es­ información­ con­fid­ en­cial,­por­su­pu­es­ to,­eh,­16:02),­ко­пи­лот­Бе­ни­то­(Be­ni­to)­ из­ја­вљу­је­да­би­„ра­до­фин­ги­рао­/­фо­ли­рао­да­се­сму­вао­са­ му­шкар­цем”­јер­би­је­ди­но­та­ко­мо­гао­да­успе­да­се­раз­ве­де­ и­иза­ђе­из­не­срећ­ног­бра­ка: ­­De­sgra­ci­a­da­men­te­ca­sa­do.­Lle­vo­años­in­ten­tan­do­se­ pa­rar­me­ pe­ro­ no­ hay­ mo­do.­ Estoy­ pen­san­do­ en­ ha­cer­ pa­sar­co­mo­que­me­en­rol­lo­con­un­ti­po.­(16:20) Ка­да­Нор­ма­(Norma)­ка­же­Ри­кар­ду­Га­ла­ну­(Ri­car­do­Galán),­ чо­ве­ку­за­ко­га­ка­сни­је­са­зна­је­мо­да­је­пла­ћен­да­је­пра­ти­и­ уби­је,­да­јој­де­лу­је­по­зна­то,­Га­лан­од­го­ва­ра­од­рич­но­и­то­још­ до­дат­но­об­ја­шња­ва­и­за­чи­ња­ва­лаж­ју:­ ­­Pu­es­tu­ca­ra­me­su­en­ a.­(19:37) ­­De­bo­te­ner­una­ca­ra­común­por­que­me­pa­sa­se­gu­id­ o. ­­Тво­је­ли­це­ми­де­лу­је­по­зна­то. ­­Мо­ра­да­имам­уо­би­ча­је­но­ли­це­јер­ми­се­то­стал­но­ де­ша­ва. Ме­ђу­тим,­баш­та­да­стју­ард­Хо­се­ра,­исти­онај­ко­ји­због­пре­ жи­вље­не­тра­у­ме­не­мо­же­да­ла­же,­из­ла­зи­озбиљ­но­пи­јан­и­ оба­ве­шта­ва­пут­ни­ке­у­би­знис­кла­си­о­пра­вом­ста­њу­ства­ри: ­­ Tal­ vez­ nun­ca­ ater­ri­ce­mos­ a­ Méxi­co.­ Aho­ra­ mi­smo­ esta­mos­dan­do­vu­el­tas­por­la­zo­na­de­To­le­do.­(20:53) ­­Мо­жда­ни­ка­да­не­ће­мо­сле­те­ти­у­Мек­си­ко.­Упра­во­ кру­жи­мо­из­над­зо­не­То­ле­да. 183 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА А­упра­во­тра­ге­ди­ја­ко­ја­се­до­го­ди­ла­Хо­се­ри­мо­ти­ви­ше­ње­го­ ву­по­тре­бу­за­исти­ном.­На­и­ме,­на­јед­ном­од­ње­го­вих­ра­ни­ јих­ле­то­ва,­пут­ни­ци­су­се­пре­тва­ра­ли­(Si­mu­la­mos­que­había­ si­do­una­mu­er­te­na­tu­ral,­24:08)­да­је­пут­ник­ко­ји­је­у­па­ни­ци­ уле­тео­у­пи­лот­ску­ка­би­ну­умро­при­род­ном­смр­ћу,­а­за­пра­во­ су­ га­ дру­ги­ пут­ни­ци­ угу­ши­ли­ ја­сту­ком­ да­ би­ га­ за­у­ста­ви­ ли­ у­ на­па­ду­ па­ни­ке.­ То­ је­ лаж­ ко­ја­ је­ од­ Хо­се­ре­ на­чи­ни­ла­ истинољуп­ца:­ ­­…que­des­de­en­ton­ces­no­soy­ca­paz­de­men­tir­(24:27) ­­…од­та­да­ви­ше­ни­сам­у­ста­њу­да­ла­жем,­прав­да­се­ Хо­се­ра­док­при­ча­све­оно­што­не­би­тре­ба­ло­пут­ни­ ци­ма­ави­о­на­и­та­ко­кр­ши­пакт­ћу­та­ња­(el­pac­to­de­si­ len­cio­que­yo­estoy­tra­ic­ i­o­nan­do­en­estos­mo­men­tos­pe­ ro­no­me­im­por­ta,­por­que­no­lo­hi­ce­de­corazón,­24:14)­ ко­ји­је­уста­но­вио­са­осо­бљем­ави­о­на.­ Да­ље,­ још­ је­дан­ пут­ник­ је­ сла­гао­ сво­ју­ при­ја­те­љи­цу­ (La­ mentí,­25:50)­да­ће­до­ћи­да­узме­сво­је­ства­ри­из­ње­ног­ста­на­ у­Ма­дри­ду.­Ка­да­је­на­зо­ве­те­ле­фо­ном,­бива­рас­крин­кан­пред­ свим­пут­ни­ци­ма,­ко­ји­слу­ша­ју­раз­го­вор,­пи­та­Ал­бу­(Аlbа): ­­¿Te­pil­lo­en­mal­mo­men­to?­(27:30) ­­За­те­као­сам­те­у­по­гре­шном­тре­нут­ку?,­на­шта­она­ од­го­ва­ра­од­рич­но,­ла­жно,­иа­ко­је­ми­у­тој­сцени­ви­ ди­мо­ка­ко­сто­ји­на­иви­ци­мо­ста­са­ког­се­спре­ма­да­ ско­чи­на­пут­ко­јим­про­ла­зе­ау­то­мо­би­ли.­ ­­No,­que­va,­espe­ra­un­mo­men­to­(27:32) ­­Не,­ма­ка­кви,­са­че­кај­тре­ну­так. Ка­да­Рут­(Ruth)­до­ђе­у­Ал­бин­стан,­пре­тва­ра­ју­ћи­се­да­је­до­ шла­по­ко­фер,­а­све­да­би­ви­де­ла­стан­у­ком­је­њен­му­шка­рац­ био­са­дру­гом­же­ном,­до­мар­ка­је­пи­та­сум­њи­ча­во:­ ­¿O­sea,­que­ha­ve­ni­do­a­por­la­ma­le­ta?­(35:00) ­­Sí.­ ­­ La­ ayudo.­ ¿De­ ver­dad­ que­ no­ ti­en­ e­ na­da­ más­ que­ decir­me? ­­No. ­­Зна­чи,­до­шли­сте­по­ко­фер.­ ­­Да. ­­По­мо­ћи­ћу­Вам.­За­и­ста­не­ма­те­шта­да­ми­ка­же­те? ­­Не. 184 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Не­ду­го­по­том­се­у­ави­о­ну­од­и­гра­ва­дра­ма,­ко­ју­пом­но­пра­те­ стју­ар­ди.­Пут­ник­се­ку­не­у­те­ле­фон­ском­раз­го­во­ру: ­­ No­ te­ mi­en­to,­ créeme,­ aun­que­ so­lo­ sea­ por­ esta­ vez.­ (37:15) ­­Не­ла­жем­те.­Ве­руј­ми­ба­рем­овај­пут. ­­Pa­ra­una­vez­que­le­di­go­la­ver­dad­y­no­me­cree.­(37:30) ­­Је­ди­ни­пут­да­јој­го­во­рим­исти­ну­и­не­ве­ру­је­ми. А­на­пи­та­ње­стју­ар­да:­ ­­¿La­ha­men­ti­do­Ud.­muc­ho,­ver­dad?­(37:34) ­­Мно­го­сте­је­ла­га­ли,­зар­не?,­он­искре­но­по­твр­ђу­је:­ ­­Muc­ho.­(37:36) ­­Мно­го. Мла­до­же­њи,­ко­ји­се­бу­ди­у­овом­сег­мен­ту­фил­ма­и­рас­пи­ту­ је­о­де­ша­ва­њи­ма­у­ави­о­ну,­од­го­ва­ра­ју­лаж­ју: ­­¿Qué­pa­sa?­(42:49)­ ­­Шта­се­де­ша­ва? ­­Na­da. ­­Ни­шта. Ме­ђу­тим,­на­сце­ну­по­но­во­сту­па­исти­но­љу­би­ви­Хо­се­ра­ко­ји­ раз­го­ва­ра­са­мла­до­же­њом­из­би­знис­кла­се:­ ­­Re­su­mi­ne­do,­tú­tran­qu­il­o­que­si­em­pre­te­diré­la­verdad.­ (46:45)­ ­­ Све­ у­ све­му,­ бу­ди­ без­ бри­ге,­ увек­ ћу­ ти­ го­во­ри­ти­ исти­ну.­ Не­што­ка­сни­је­се­во­ди­раз­го­вор­о­сум­њи­вим­по­сло­ви­ма­ко­ је­оба­вља­Нор­ма,­ко­ја­у­јед­ном­тре­нут­ку­и­са­ма­схва­та­да­је­ пре­ви­ше­от­кри­ла­о­се­би­и­свом­жи­во­ту: ­­¿Cómo­he­po­di­do­con­fi­ar­en­vo­so­tros?­(54:55) ­­Ка­ко­сам­мо­гла­да­вам­ве­ру­јем? Нор­ма­ин­си­сти­ра­на­чи­ну­по­ве­ре­ња: ­­Sé­cu­an­do­fi­ar­me­de­un­hom­bre.­(1:00:55) ­­Знам­кад­му­шкар­цу­тре­ба­ве­ро­ва­ти.­ Да­ље,­на­пи­та­ње: ­­Álex,­¿de­ver­dad­no­te­pa­sa­na­da?­(1:02:00) 185 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА ­­Алекс,­за­и­ста­ти­се­ни­шта­ни­је­де­си­ло?,­од­го­вор­је­ по­но­во­ла­жан: ­­Nо. ­­Не. Још­ је­дан­ пут­ник­ до­жи­вља­ва­ тран­сфор­ма­ци­ју­ ка­ исти­ни.­ Го­спо­дин­Мас­(Señor­Mas)­тра­жи­од­ви­до­ви­те­Бру­не­да­му­ ка­же­исти­ну:­ ­­Di­me­la­ver­dad.­Me­van­a­me­ter­en­la­cárcel?­(1:06:22) ­­Ре­ци­ми­исти­ну.­Стр­па­ће­ме­у­за­твор? Ка­да­стју­ар­де­са­из­еко­ном­ске­кла­се­пи­та­Хо­се­ру­за­са­вет­ка­ ко­да­оста­лим­ко­ле­ги­ни­ца­ма­об­ја­сни­шта­се­де­ша­ва,­од­го­вор­ је­са­да­дру­га­чи­ји:­ ­­Qué­les­di­go? ­­La­ver­dad.­Que­las­habéis­dro­ga­do.­(1:07:33) ­­Шта­да­им­ка­жем? ­­Исти­ну.­Да­сте­их­над­ро­ги­ра­ле. Бру­ни­на­па­нич­на­из­ја­ва­да­осе­ћа­мно­го­смр­ти,­на­и­ла­зи­на­ од­го­вор­ у­ ко­јем­ Хо­се­ра­ ко­ри­сти­ гла­гол­ di­si­mu­lar­ (при­кри­ ва­ти): ­­Ya­está­bien.­To­dos­esta­mos­ca­ga­dos.­Lo­di­si­mu­la­mos­ co­mo­po­de­mos.­(1:08:09) ­­ До­ста­ је­ би­ло.­ Сви­ смо­ се­ усра­ли­ од­ стра­ха­ и­ прикри­ва­мо­то­ка­ко­зна­мо. Та­да­ се­ при­ча­ пре­ба­цу­је­ на­ Нор­му,­ ко­ја­ на­вод­но­ има­ не­ке­ сним­ке­ко­ји­ма­мо­же­уце­њи­ва­ти­моћ­не­љу­де: ­­Lástima,­por­que­esos­vídeos­no­exi­sten.­Es­ci­er­to­que­ me­he­aco­sta­do­con­qu­ie­ n­me­he­aco­sta­do...­pe­ro­no­he­ gra­ba­do­na­da.­Sólo­hi­ce­que­se­ex­ten­di­er­ a­el­ru­mor,­y­ con­eso­bastó.­(1:17:23) ­­Y­la­conversación­con­tu­asi­sten­ta?­¿Tam­bién­fue­una­ far­sa? ­­ No.­ Cree­ que­ exi­sten.­ Con­ el­ ti­em­po­ yo­ tam­bién­ he­ aca­ba­do­creyéndo­lo. ­­Ште­та­јер­ти­сним­ци­не­по­сто­је.­Тач­но­је­то­да­сам­ спа­ва­ла­са­ким­сам­спа­ва­ла,­али­ни­шта­ни­сам­сни­ма­ ла.­Са­мо­сам­пу­сти­ла­да­се­гла­си­на­про­ши­ри­и­то­је­ би­ло­до­вољ­но. 186 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА ­­А­раз­го­вор­са­тво­јом­аси­стент­ки­њом?­И­то­је­би­ла­ фар­са? ­­Не,­она­ве­ру­је­да­по­сто­ји.­Вре­ме­ном­сам­и­ја­по­че­ ла­да­ве­ру­јем­у­по­сто­ја­ње­сни­ма­ка,­го­во­ри­Нор­ма­о­ то­ме­ ка­ко­ јед­на­ лаж­ мо­же­ по­ста­ти­ исти­на,­ чак­ и­ за­ оно­га­ко­ји­ју­је­сми­слио.­ Су­срет­Рут­и­Ри­кар­да­на­ае­ро­дро­му­ука­зу­је­на­то­да­је­читава­ њи­хо­ва­ве­за­би­ла­ис­пу­ње­на­ла­жи­ма:­ ­­Esta­vez­no­te­mentí.­(1:18:30) ­­No,­esta­vez­no. ­­Овај­пут­те­ни­сам­сла­гао. ­­Не,­овај­пут­ни­си. Си­ту­ац ­ и­ја­је­уто­ли­ко­ком­пли­ко­ва­ни­ја,­ка­да­је­у­пи­та­њу­ме­ ђу­људ­ска­ ко­му­ни­ка­ци­ја,­ због­ то­га­ што­ и­ са­ми­ ли­ко­ви­ раз­ ли­ку­ју­свој­од­нос­пре­ма­ла­жи­и­исти­ни.­То­је­по­себ­но­очи­ глед­но­у­ди­ја­ло­гу­ко­ји­во­де­стју­ар­де­са­из­еко­ном­ске­кла­се­и­ је­дан­од­стју­ар­да­из­би­знис­кла­се. ­­Des­de­lu­eg­ o­no­tenéis­escrúpu­los.­Tú­por­lo­me­nos­lo­ sabías­pe­ro­no­so­tros­no.­(1:20:03) ­­ Ствар­но­ сте­ бес­кру­пу­ло­зни.­ Ти­ си­ ба­рем­ зна­ла­ за­ то,­ми­не­–­огра­ђу­је­се­стјуардеса­док­го­во­ри­о­деј­ ству­се­да­ти­ва­на­пут­ни­ке­и­део­по­са­де­о­че­му­са­ма­ ни­је­зна­ла.­ Та­ко­ђе­са­зна­је­мо­да­је­Кон­ћа­(Con­cha),­су­пру­га­пи­ло­та­Алек­ са,­све­вре­ме­зна­ла­за­ње­го­вог­љу­бав­ни­ка­Хо­се­ру,­а­та­ко­ђе­и­ са­ма­има­љу­бав­ни­цу.­ ­­¿Con­cha­y­Carmiña?­¿Qué­qu­ie­ r­ es­de­cir?­¿Qué­están­ li­a­das?­¿Eso­qu­ie­ r­ es­de­cir?­(1:21:15) ­­¿No­es­per­fec­to? ­­¿Y­to­do­a­mis­espal­das? ­­ Кон­ћа­ и­ Кар­ми­на?­ Шта­ хо­ћеш­ да­ ка­жеш?­ Да­ су­ зајед­но?­То­хо­ћеш­да­ка­жеш? ­­Зар­то­ни­је­са­вр­ше­но? ­­И­све­то­ме­ни­иза­ле­ђа!,­го­во­ри­пи­лот­Алекс­сво­ ме­љу­бав­ни­ку­Хо­се­ри­ко­ји­му­от­кри­ва­да­се­дру­жи­ са­ ње­го­вом­ же­ном­ и­ да­ јој­ је­ сам­ ре­као­ да­ су­ њих­ двојица­у­ве­зи. ­­Era­pa­ra­ha­cer­te­la­vi­da­más­fácil.­(1:21:23) 187 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА ­­ Me­ podías­ ha­ber­ co­men­ta­do­ al­go,­ me­ si­en­to­ un­ gi­li­ pol­las. ­­Nun­ca­me­has­pre­gun­ta­do.­Si­me­hu­bi­er­ as­pre­gun­ta­do,­ te­lo­hu­bi­er­ a­con­ta­do­to­do.­Yo­no­ten­go­sec­re­tos­con­ti­go.­ Bu­en­ o,­¡ni­con­ti­go­ni­con­na­die! ­­Све­је­то­да­те­би­олак­ша­мо­жи­вот. ­­Мо­гао­си­да­ми­ка­жеш,­осе­ћам­се­као­иди­от. ­­Ни­кад­ме­ни­си­ни­пи­тао.­Са­мо­да­си­пи­тао,­ја­бих­ ти­ре­као.­Ја­не­мам­тај­ни­пред­то­бом.­До­бро,­ни­пред­ то­бом,­ни­пред­би­ло­ким! Ко­му­ни­ка­тив­ни­мо­де­ли­–­ла­га­ње Ри­ту­ал­ни­ по­јам­ ко­му­ни­ка­ци­је,­ уз­ основ­ни,­ од­но­сно­ тран­ сми­си­о­ни,­ за­сно­ван­ је­ на­ за­јед­ни­штву,­ уче­ство­ва­њу,­ за­јед­ нич­ким­ уве­ре­њи­ма­ и­ дру­же­њу.­ Ал­мо­до­ва­ро­ве­ ли­ко­ве­ за­ ти­че­мо­ упра­во­ у­ та­квом­ уза­јам­ном­ од­но­су.­ Ова­ква­ вр­ста­ комуни­ка­ци­је­осла­ња­се­на­фор­му­ко­му­не.­ Ка­ко­ мо­ти­ва­ци­ја­ усме­ра­ва­ ко­му­ни­ка­ци­ју­ и­ од­ре­ђу­је­ ње­ну­ вр­сту,­мо­же­мо­са­гле­да­ти­на­при­ме­ру­овог­фил­ма.­Од­ула­ска­ у­ ави­он,­ да­кле­ на­ са­мом­ по­чет­ку­ фил­ма,­ мо­ти­ва­ци­ја­ ве­ћи­ не­пут­ни­ка­је­за­до­во­ље­ње­основ­них­фи­зи­о­ло­шких­по­тре­ба,­ евен­ту­ал­не­гла­ди­и­же­ђи,­а­за­тим­се­ја­вља­по­тре­ба­за­си­гур­ но­шћу,­по­себ­но­сход­но­си­ту­ац ­ и­ји­у­ко­јој­се­ли­ко­ви­на­ла­зе,­ на­пре­ко­о­ке­ан­ском­су­ави­он­ском­ле­ту.­Упра­во­од­по­чет­ка­ис­ по­ља­ва­ња­по­тре­бе­за­си­гур­но­шћу,­ли­ко­ви­ула­зе­у­ме­ђу­соб­не­ ди­ја­ло­ге,­па­чак­на­ла­зе­на­чи­на­да­оства­ре­ко­му­ни­ка­ци­ју­са­ пи­ло­том­ и­ ко­пи­ло­том,­ што­ де­лу­је­ као­ пот­пу­но­ не­за­ми­сли­ ва­ ствар,­ осим­ у­ Ал­мо­до­ва­ро­вим­ фил­мо­ви­ма.­ У­ њи­ма­ не­ ма­стра­ха­ау­то­ра­да­пред­ста­ви­сво­ју­ре­флек­си­ју­ствар­но­сти,­ али­не­за­чуд­но­сти­ра­ди,­не­го­упра­во­ра­ди­при­ча­ња­јед­не­за­ ни­мљи­ве­ при­че,­ ко­ја­ је­ увек­ са­мо­ де­ли­мич­но­ из­ми­шље­на,­ од­но­сно­са­мо­де­ли­мич­но­исти­ни­та.­Не­би­би­ло­за­хвал­но,­а­ де­лу­је­ и­ де­ми­сти­фи­ка­тор­ски­ у­ при­сту­пу,­ ула­зи­ти­ у­ ана­ли­ зу­оно­га­што­је­сте­у­овом­фил­му­исти­на,­од­но­сно­из­два­ја­ ти­ ко­је­ су­ чи­ње­ни­це­ ко­је­ је­ ау­тор­ по­не­где­ узео­ у­ њи­хо­вој­ ау­тен­тич­но­сти,­ства­ра­ју­ћи­ово­филм­ско­де­ло.­У­са­мој­ср­жи­ фил­ма,­као­умет­но­сти,­сва­ка­ко­је­илу­зи­о­ни­зам.­Од­ула­ска­у­ мрач­ну­ са­лу,­ при­ста­је­мо­ на­ то­ да­ смо­ дис­ло­ци­ра­ни,­ из­ме­ ште­ни­из­свог­ре­ал­ног­окру­же­ња,­не­кад­сво­је­зе­мље­и­кул­ ту­ре.­ Са­ га­ше­њем­ све­тла­ у­ би­о­ско­пу­ ми­ смо­ при­ста­ли­ на­ ау­тен­тич­ну­лаж.­ Да­ље,­ по­тре­ба­ Ал­мо­до­ва­ро­вих­ ли­ко­ва­ за­ ста­бил­но­шћу­ ра­ ђа­ко­му­ни­ка­ци­ју­ме­ђу­њи­ма,­а­ја­сно­је­да­не­ки­од­њих­во­ де­ ко­му­ни­ка­ци­ју­ у­ ко­јој­ је­ јед­но­ ли­це­ за­ви­сно­ од­ дру­гог,­ 188 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА разговори­и­од­но­си­по­ста­ју­све­сло­је­ви­ти­ји,­па­све­ви­ше­ис­ пу­ње­ни­ма­лим­бе­лим­ла­жи­ма,­али­и­та­квим­ла­жи­ма­ко­је­их­ пред­ста­вља­ју­дру­га­чи­је­од­оно­га­ка­кви­за­пра­во­је­су.­ Сле­де­ћи­ сте­пен­ гра­да­ци­је­ у­ овом­ Ал­мо­до­ва­ро­вом­ фил­му­ је­сте­страх­од­смр­ти­ко­ји­се­ја­вља­са­но­вим­ин­фор­ма­ци­ја­ ма­ ко­је­ ла­га­но­ цу­ре­ пре­ко­ до­тад­ из­го­во­ре­них­ ла­жи.­ Је­дан­ стју­ард­не­мо­же­да­ла­же,­али­мо­же­да­пи­је­у­ве­ли­ким­ко­ли­ чи­на­ма­што­му­ко­нач­но­да­је­сна­гу­да­из­го­во­ри­не­ке­ве­ли­ке­ исти­не.­Тра­жи­се­на­чин­да­се­ус­по­ста­ви­ред­у­ха­осу­ко­ји­је­ у­ави­о­ну­на­стао.­Тра­жи­се­моћ­ни­за­штит­ник,­а­сви­ко­ји­на­ то­ме­сто­пре­тен­ду­ју­кри­ју­се­иза­ве­ли­ких­ла­жи­о­свом­иден­ ти­те­ту.­ Је­ди­ни­ ко­ји­ је­ на­из­глед,­ а­ због­ по­сла­ ко­ји­ оба­вља,­ ап­со­лут­ни­ау­то­ри­тет,­пи­лот­ави­о­на,­на­са­мом­по­чет­ку­је­слу­ чај­но­рас­крин­кан­да­ва­ра­же­ну­и­има­деч­ка.­Онај­ко­ји­го­во­ри­ да­зна­не­што­ви­ше­о­ави­о­ни­ма,­Мас,­уства­ри­ни­је­тај­за­ко­га­ се­пред­ста­вља­и­јед­на­од­по­след­њих­ре­че­ни­ца­ко­је­у­фил­му­ из­го­ва­ра­је­упла­ше­ним­гла­сом:­„Ићи­­ћу­у­за­твор,­је­л’­да?”.­ Је­ди­но­што­љу­ди­ма­у­ави­о­ну,­у­би­знис­кла­си,­пре­о­ста­је­као­ оп­ци­ја,­је­сте­да­из­ме­ђу­се­бе­оства­ре­ду­бље­ве­зе.­Обрт­на­ста­ је­ка­да­Ри­кар­до­на­зо­ве­сво­ју­бив­шу­де­вој­ку­ко­ја­са­мо­што­ ни­је­ско­чи­ла­са­мо­ста.­Оста­ли­пут­ни­ци,­ко­ји­су­у­мо­гућ­но­ сти­да­чу­ју­ње­гов­раз­го­вор­ко­ји­во­ди­са­ави­он­ског­те­ле­фо­на­ за­хит­не­слу­ча­је­ве,­од­јед­ном­по­чи­њу­да­са­о­се­ћа­ју­са­њим.­ Ја­вља­ње­ ем­па­ти­је­ ов­де­ се­ до­во­ди­ у­ ве­зу­ са­ ви­шим­ ступ­ њем­ко­му­ни­ка­ци­је,­мо­ти­ви­са­ном­по­тре­бом­за­љу­ба­вљу,­на­ кло­но­шћу,­ при­па­да­њу,­ од­но­сно,­ те­жњом­ ка­ пре­по­зна­вању,­ поштова­њу…­ Циљ­ко­му­ни­ка­ци­је­пут­ни­ка­у­ави­о­ну­је­сте­јед­но­но­во­осми­ шља­ва­ње­све­та­ко­ји­се­пред­њи­хо­вим­очи­ма,­и­пред­на­шим,­ очи­ма­ гле­да­ла­ца,­ од­јед­ном­ ру­ши.­ Овај­ свет­ Ал­мо­до­ва­ро­ви­ ли­ко­ви­по­ку­ша­ва­ју­да­по­диг­ну,­не­на­сту­бо­ви­ма­ста­рог,­не­ го­упра­во­на­тран­сфор­ма­ци­ји­сво­јих­ста­рих­жи­во­та,­љу­ди­и­ уве­ре­ња­ко­је­су­са­њи­ма­де­ли­ли.­По­љу­ља­но­је­све­оно­у­шта­ ве­ру­ју,­ јер­ соп­стве­не­ су­ им­ ла­жи­ од­јед­ном­ бље­сну­ле­ пред­ очи­ма,­про­ме­ње­но­је­њи­хо­во­гле­да­ње­на­се­бе,­јер­су­се­ого­ ли­ли,­не­ки­мо­жда­и­по­пр­ви­пут,­а­то­су­о­ча­ва­ње­са­соп­ством,­ по­ја­ча­но­ је­ гри­жом­ са­ве­сти­ или­ про­стим­ осе­ћа­јем­ сти­да­ пред­ дру­ги­ма­ ко­ји­ су­ би­ли­ са­у­че­сни­ци­ на­ том­ пу­ту­ осло­ бо­ђе­ња,­на­пу­ту­исти­не.­Су­штин­ски­је­про­ме­ње­но­и­њи­хо­ во­гле­да­ње­на­ве­зе­ко­је­су­има­ли­са­дру­ги­ма,­се­би­бли­ским­ љу­ди­ма,­а­оно­што­је­нај­ва­жни­је,­про­ме­њен­је­њи­хов­од­нос­ пре­ма­оно­ме­што­су­не­ка­да­сма­тра­ли­да­је­ствар­но.­ 189 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Есте­ти­ка­ла­жи,­а­ни­ка­ко­ла­жна­есте­ти­ка Пе­дро­ Ал­мо­до­вар­ је,­ у­ по­гле­ду­ дра­ма­тур­ги­је,­ свр­стан­ од­ стра­не­ кри­ти­ке­ у­ онај­ џеп­ шпан­ске­ ли­те­рар­не­ тра­ди­ци­је­ спе­ци­фич­ног­ху­мо­ра­–­под­вр­сту­еспер­пен­та­ко­ји­је,­већ­на­ по­чет­ку­ка­ри­је­ре­овог­ре­ди­те­ља,­као­вр­ста­на­ра­ци­је­ушао­и­ у­ филм.­ Све­ ње­го­ве­ фил­мо­ве­ од­ли­ку­је­ сна­жан,­ ома­мљу­ју­ ћи­ху­мор­ко­ји­по­не­кад­слу­жи­као­ма­ска­или­про­те­за­не­ких­ бол­них­сце­на­ко­је­са­су­за­ма­гле­да­ју­љу­ди­ши­ром­пла­не­те.­О­ по­тре­би­ овог­ ау­то­ра­ да­ве­што­ за­ба­шу­ри­ исти­ну­ или­ по­ну­ ди­не­ко­дру­го­ли­це­ла­жи,­го­во­ре­и­ње­го­ви­по­че­ци­на­фил­ му.­ Још­ се­дам­де­се­тих­ го­ди­на­ је­ за­јед­но­ са­ сво­јим­ бра­том,­ Ау­гу­сти­ном­ Ал­мо­до­ва­ром­ (Augustín­ Almodóvar),­ и­ да­нас­ про­ду­цен­том­ ње­го­вих­ фил­мо­ва,­ пра­вио­ соп­стве­не­ про­јек­ ци­је­фил­мо­ва­ко­је­је­сни­мао­у­Ма­дри­ду­за­вре­ме­Фран­ко­ве­ вла­да­ви­не.­ Ове­ фил­мо­ве,­ ко­ји­ су­ сво­је­ про­јек­ци­је­ има­ли­ у­ кућ­ним­ ам­би­јен­ти­ма,­ на­ осам­ми­ли­ме­тар­ском­ про­јек­то­ру,­ сам­Ал­мо­до­вар­је­упот­пу­ња­вао­зву­ком­на­про­јек­ци­ји,­јер­су­ из­вор­но­би­ли­не­ми­фил­мо­ви.­На­сли­ку­ко­ја­се­про­јек­ту­је,­он­ ужи­во­до­да­је­звук,­им­про­ви­зу­ју­ћи­звуч­не­ефек­те­и­ди­ја­ло­ге­ пред­при­сут­ном­пу­бли­ком.­ Ка­да­ би­ га­ пи­та­ли­ за­ пр­ве­ ду­го­ме­тра­жне­ фил­мо­ве,­ Ал­мо­ до­вар­би­увек­од­био­да­их­свр­ста­у­жа­нр­тзв.­ма­дрид­ске­ко­ ме­ди­је,­ об­ја­шња­ва­ју­ћи­ да­ слич­ност­ не­ по­сто­ји,­ осим­ са­ме­ ге­о­граф­ске­иден­ти­фи­ка­ци­је.­„Ти­ау­то­ри­го­во­ре­о­истин­ском­ Ма­дри­ду,­а­ја­о­оном­дру­гом.”16 Го­ди­на­ма­ ће­ Ал­мо­до­вар­ сни­ма­ти­ фил­мо­ве­ о­ Ма­дри­ду,­ „оном­дру­гом”­(„не­и­ст­ ин­ском?”),­пру­жа­ју­ћи­мо­гућ­ност­љу­ ди­ма­ши­ром­све­та­да­се­иден­ти­фи­кују­са­љу­ди­ма­ко­ји­ап­со­ лут­но­не­би­од­го­ва­ра­ли­ари­сто­те­лов­ском­пра­ви­лу­о­„чо­ве­ку­ по­сре­ди­ни”,­иде­ал­ном­ли­ку­за­по­и­сто­ве­ћи­ва­ње­пу­бли­ке­и­ ства­ра­ња­ка­тар­зе,­сржи­ове­умет­но­сти.­ „При­род­ност­ је­ не­што­ нај­јед­но­став­ни­је­ на­ све­ту,­ са­мо­ се­ тре­ба­ при­ка­за­ти­ она­квим­ ка­кав­ је­си.­ То­ је­ ујед­но­ и­ нај­си­ гур­ни­је,­јер­та­да­ни­ко­не­мо­же­да­те­уло­ви­у­ла­жи.”17­Ово­ ни­је­ Ал­мо­до­ва­ров­ од­го­вор­ на­ пи­та­ње­ за­што­ то­ли­ко­ при­ род­но­сти,­те­ру­ше­ња­ла­жи­ко­је­са­со­бом­но­се­си­ту­ац ­ и­је­и­ ли­ко­ви­ње­го­вих­фил­мо­ва.­Ово­је­од­го­вор­на­про­во­ка­тив­но­ пи­та­ње­ Ми­ге­ла­ Ху­ан ­ а­ Па­ја­на­ (Mi­guel­ Juan­ Payan),­ ау­то­ра­ књи­ге­„Са­вре­ме­ни­шпан­ски­филм”,­а­ко­је­се­за­пра­во­ти­ца­ло­ Ал­модо­ва­ро­вог­ими­џа­и­ње­го­вог­по­на­ша­ња­у­јав­но­сти.­ 16­Pa­jan,­M.­H.­(2004)­Sa­vre­me­ni­špan­ski­film,­pre­vod­sa­špan­skog­Pe­tro­vić,­J.,­ Be­o­grad:­Clio,­str.­189 17­Исто,­стр.­189. 190 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Уо­ста­лом,­дав­но­је­би­ла­ера­ње­го­вих­не­мих­фил­мо­ва­ко­је­је­ сни­мао­у­тај­но­сти­од­Фран­ко­вог­ре­жи­ма.­Ни­оста­ли­шпан­ ски­ фил­мо­ви­ ви­ше­ не­ ин­си­сти­ра­ју­ на­ бол­ном­ при­се­ћа­њу­ и­кри­ти­ко­ва­њу­фран­ки­зма,­па­за­што­би­то­чи­нио­је­дан­та­ ко­ са­мо­свој­ни­ филм­ски­ ау­тор,­ ка­кав­ је­ Пе­дро­ Ал­мо­до­вар?­ Уо­ста­лом,­Кра­љев­ским­де­кре­том­је­уки­ну­та­цен­зу­ра­дав­не­ 1977.­ го­ди­не,­ а­ Ака­де­ми­ји­ за­ филм­ ни­шта­ не­ ду­гу­је­ јер­ је­ упра­во­би­ла­за­тво­ре­на,­као­је­ди­на­др­жав­на­филм­ска­шко­ла­у­ Шпа­ни­ји,­баш­он­да­ка­да­је­Ал­мо­до­вар­по­же­лео­да­бу­де­њен­ сту­дент.­За­то­Ал­мо­до­вар­мо­же­и­сме­да­спу­сти­сво­је­ли­ко­ ве,­пр­ља­ве­од­ла­жи­и­пре­тва­ра­ња­на­ме­ку­пе­ну­пи­сте­у­Ма­ дри­ду.­До­шли­су­упра­во­на­исто­ме­сто­са­ког­су­и­кре­ну­ли.­ Али,­опи­сан­је­чи­тав­је­дан­круг­и­њи­хо­ве­лич­но­сти­су­за­у­век­ про­ме­ње­не.­Њи­хо­ве­илу­зи­је­су­уто­ну­ле­у­ме­ку­пе­на­сту­са­пу­ ни­цу­на­ко­ју­су­се­спу­сти­ли­са­ави­он­ских­сте­пе­ни­ца.­Ни­су­ се­сру­ши­ли,­сви­су­пре­жи­ве­ли,­а­са­да­је­на­њи­ма­да­про­це­не­ ко­ли­ко­и­ка­да­ће­ко­ри­сти­ти­сво­је­спо­соб­но­сти­пре­тва­ра­ња­у­ бу­дућ­но­сти.­ Чи­ни­се­да­је­обра­зло­же­ње­Ал­мо­до­ва­ра­по­во­дом­фил­ма­„Све­ о­мо­јој­мај­ци”­пот­пу­но­при­ме­ре­но­ста­ви­ти­и­у­кон­текст­ње­ го­вог­ ка­сни­јег­ фил­ма,­ ов­де­ ана­ли­зи­ра­ног­ де­ла­ ,,Слу­чај­ни­ љу­бав­ни­ци”: „Мо­ја­је­иде­ја­у­по­чет­ку­би­ла­да­сни­мим­филм­о­спо­соб­но­ сти­не­ких­љу­ди­да­глу­ме,­иа­ко­ни­су­глум­ци.­Се­ћам­се­да­сам­ као­де­чак­при­ме­тио­ту­осо­би­ну­код­же­на­у­сво­јој­по­ро­ди­ци.­ Пре­тва­ра­ле­су­се­ви­ше­и­бо­ље­не­го­му­шкар­ци.­И­уз­по­моћ­ ла­жи,­успе­ва­ле­су­да­из­бег­ну­број­не­тра­ге­ди­је­(...)­Же­не­ко­ је­ се­ ис­по­ве­да­ју­ и­ ла­жу­ јед­на­ дру­гу.­ Три­че­ти­ри­ же­не­ ко­је­ раз­го­ва­ра­ју­ за­ ме­не­ пред­ста­вља­ју­ по­ре­кло­ жи­во­та,­ али­ та­ ко­ђе­по­ре­кло­фик­ци­је­и­при­по­ве­да­ња.”18­У­фил­му­„Слу­чај­ ни­љу­бав­ни­ци”­Ал­мо­до­вар­иде­да­ље,­од­мо­та­ва­ју­ћи­клуп­ко­ ла­жи­и­да­ју­ћи­исту­нит­при­по­ве­да­ња­му­шким­ли­ко­ви­ма.­И­ по­ка­зало­се,­Ал­мо­до­ва­ро­ви­му­шкар­ци­та­ко­ђе­од­лич­но­ла­жу.­ За­кљу­чак Ал­мо­до­вар­је­де­лом­„Слу­чај­ни­љу­бав­ни­ци”­филм­ској­умет­ но­сти­дао­ди­рект­ну­кри­тич­ку­функ­ци­ју.­Са­мом­слич­но­шћу­ са­исти­ни­тим,­у­фор­ми­ди­ја­ло­га­или­си­ту­ац ­ и­ја,­слич­ност­са­ исти­ни­тим­да­је­се­са­мо­као­при­вид,­а­та­ко­је­и­чи­тав­филм­ пред­очи­ма­гле­да­ла­ца­из­вор­на­лаж,­при­вид­ствар­но­сти,­па­и­ при­вид­исти­не­ли­ко­ва,­јер­све­оно­што­са­зна­је­мо­о­њи­ма­у­ пр­вом­де­лу­фил­ма,­у­дру­гом­де­лу­се­от­кри­ва­да­за­пра­во­је­сте­ лаж.­Ипак,­све­сни­да­је­и­пред­на­ма­јед­на­сми­шље­на­фан­та­ зи­ја­екс­цен­трич­не­умет­нич­ке­има­ги­на­ци­је,­при­ста­је­мо­на­то­ 18­Исто,­стр.­189. 191 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА да­исти­ни­тост­не­мо­ра­да­бу­де­основ­ни­прин­цип,­ба­рем­не­ на­фил­му­и­у­умет­но­сти.­За­пра­во,­упра­во­због­то­га­и­во­ли­мо­ да­гле­да­мо­фил­мо­ве­овог­ау­то­ра,­због­то­га­што­тај­ни­во­ла­ жи,­иа­ко­га­сва­ко­днев­но­до­жи­вља­ва­мо,­че­сто­и­не­све­сно,­у­ на­шим­жи­во­ти­ма­те­шко­да­би­смо­мо­гли­да­подне­се­мо.­ Бу­ду­ћи­да­се­лаж­обич­но­по­сма­тра­из­угла­ети­ке,­пси­хо­ло­ ги­је,­и­сл.­овај­рад­ана­ли­зи­ра­лаж­из­лин­гви­стич­ке­пер­спек­ ти­ве.­ Има­ју­ћи­ у­ ви­ду­ да­ љу­ди­ пр­вен­стве­но­ и­ до­ми­нант­но­ ла­жу­ко­ри­сте­ћи­је­зик,­са­лин­гви­стич­ке­тач­ке­гле­ди­шта,­лаж­ се­ мо­же­ узе­ти­ у­ ана­ли­зу­ као­ вр­ста­ го­вор­ног­ чи­на.­ Ла­га­ње­ се­по­сма­тра­као­го­вор­ни­чин­не­ис­кре­ног­оп­хо­ђе­ња.­Овај­го­ вор­ни­ чин­ ди­рект­но­ кр­ши­ Грај­со­ву­ мак­си­му­ исти­ни­то­сти.­ Го­вор­ни­чин­ла­га­ња­не­сме­би­ти­ис­ка­зан­по­мо­ћу­пер­фор­ма­ тив­ног­гла­го­ла,­а­бу­ду­ћи­да­не­по­се­ду­је­ило­ку­тив­ну­сна­гу,­ мо­же­се­ту­ма­чи­ти­као­не­у­спе­шан­го­вор­ни­чин.­Да­би­од­ре­ ђе­ни­го­вор­ни­чин­(обе­ћа­ње,­прет­ња,­ком­пли­мент)­био­успе­ шан,­ са­го­вор­ник­ мо­ра­ да­ пре­по­зна­ на­ме­ру­ го­вор­ни­ка.­ Па­ ра­док­сал­но,­да­би­се­го­вор­ни­чин­ла­жи­сма­трао­успе­шним,­ нео­п­ход­но­је­да­са­го­вор­ник­не­пре­по­зна­на­ме­ру­го­вор­ни­ка.­ На­овај­на­чин­го­вор­ни­чин­ла­га­ња­по­ста­је­оства­рив.­Оби­ла­ тим­ ко­ри­шће­њем­ ре­чи­ ко­је­ да­ју­ ле­ги­ти­ми­тет­ из­го­во­ре­ним­ ла­жи­ма,­ Ал­мо­до­вар­ нам­ је­ сво­јим­ де­лом­ омо­гу­ћио­ ко­ри­ шће­ње­кор­пу­са­за­ана­ли­зу­лин­гви­стич­ких­сред­ста­ва­ко­је­се­ ко­ри­сте­у­оп­ште­њу­за­сно­ва­ном­на­ла­жи.­Сма­тра­мо­да­лаж­ као­ фе­но­мен,­ ко­ји­ се­ ре­а­ли­зу­је­ пре­вас­ход­но­ пу­тем­ је­зи­ка,­ ите­ка­ко­за­слу­жу­је­да­му­лин­гви­сти­по­све­те­ви­ше­про­сто­ра­ у­сво­јим­ис­тра­жи­ва­њи­ма. Кор­пус Los­aman­tes­pa­sa­je­ros.­(,,Слу­чај­ни­љу­бав­ни­ци”),­Ред.­Пе­дро­ Ал­мо­до­вар.­[филм]­2013. ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА: Bach,­K.­and­Har­nish,­R.­M.­(1979)­Lin­gu­is­ tic­com­mu­ni­ca­tion­and­ spe­ech­acts,­Cam­brid­ge,­Mass.­and­Lon­don:­MIT­Press. Bo­dri­jar,­Ž.­(1991)­Si­mu­la­kru­mi­i­si­mu­la­ci­ja,­pre­vod­sa­fran­cu­skog­ Fi­li­po­vić,­F.,­No­vi­Sad:­Sve­to­vi.­ De­Pa­u­lo,­B.­et­al.­(1996)­Lying­in­everyday­li­fe,­Jo­ur­nal­of­­ Per­so­na­lity­and­So­cial­Psycho­logy­70. Estra­da,­A.­(2004)­Acer­ca­mi­en­to­pragmático­al­estu­dio­de­la­men­ti­ra,­ in:­Ac­tas­del­I­con­gre­so­In­ter­na­ci­o­nal­Educación,­Len­gu­a­je­u­So­ci­ e­dad.­Ten­si­o­nes­edu­ca­ti­vas­en­Améri­ca­La­ti­na.­La­Pam­pa.­Unlp­12.­ 3.­2016.­acer­ca­mi­en­to_prag­ma­ti­co_al_estu­dio_de_la_men­ti­ra_estra­ da_­An­drea_Fa­cul­tad_de­_Filosofía_y_Le­tras_Uni­ver­si­dad_de_Bu­e­ nos_Ai­res 192 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Ford,­C.­(1996)­Li­es!­Li­es!!­Li­es!!!,­Was­hing­ton­DC,­Lon­don,­­ En­gland:­Ame­ri­can­Psychi­at­ric­Press,­Inc. Freud,­S.­(1946­[1930])­Ci­vi­li­za­tion­and­Its­Di­sco­nents,­Lon­don:­­ Ho­garth­Press. Freud,­S.­(1949­[1928])­The­Fu­tu­re­of­the­Il­lu­sion,­New­York:­LI­ve­ right­Pu­blis­hing­Corp.­ Gri­ce,­P.­Lo­gic­and­con­ver­sa­tion,­in:­Syntax­and­se­man­tics.­3:­Spe­ech­ acts,­eds.­Co­le,­P.­and­Mor­gan,­J.­(1975),­New­York:­Aca­de­mic­Press. Gri­ma­li­tos,­T.­and­Ro­sell,­S.­Men­tir,­ha­cer­cre­er­y­engañar,­in:­Ac­tas­ I­con­gre­so­in­ter­na­ci­o­nal­de­la­red­española­de­Filosofía,­Vol.­X,­ed.­ Cor­re­dor,­C.­(2015). In­fan­te­Ar­ri­ag­ a­da,­P.­La­men­ti­ra­co­mo­fenómeno­lingüístico:­al­gu­nos­ aspec­tos­cen­tra­les­pa­ra­su­descripción,­in:­LL­jo­ur­nal,­(2015),­vol.­10,­ núm.­2. Je­ro­tić,­V.­(1988)­Psi­ho­a­na­li­za­i­kul­tu­ra,­če­tvr­to­iz­da­nje,­Be­o­grad:­ Bi­bli­o­te­ka­XX­vek.­ Kim­mi­nich,­E.­and­Pfänder,­S.­La­men­ti­ra­co­mo­estra­te­gia­con­ver­sa­ci­ o­nal,­in:­Los­re­cur­sos­de­la­men­ti­ra:­Len­gu­a­jes­y­tex­tos,­eds.­Tra­pas­si,­ L.­and­Mar­tos­Ra­mos,­J.­J.­(2008),­Bar­ce­lo­na:­An­thro­pos. Mar­cu­se,­H.­(1985)­Eros­i­ci­vi­li­za­ci­ja­–­Fi­lo­zof­sko­is­tra­ži­va­nje­­ Froj­da,­dru­go­iz­da­nje,­pre­vod­La­dan,­T.,­Za­greb:­Na­pri­jed. Ma­hon,­J.­E.­(2008)­Two­de­fi­ni­ti­ons­of­lying,­In­te­r­na­ti­o­nal­Jo­ur­nal­of­ Ap­plied­Phi­lo­sophy,­2,­22,­p.­211­230. Mar­tos­Ra­mos,­J.­J.­(2006)­Con­si­de­ra­ci­o­nes­acer­ca­de­una­lingüística­ de­la­men­ti­ra,­Fòrum,­12,­p.­449­459. Me­ib­ a­u­er,­J.­(2014)­Lying­at­the­Se­man­tics­Prag­ma­tics­In­ter­fa­ce,­­ Ber­lin,­Bo­ston:­De­Gruyter­Mo­u­ton. Ostin,­Dž.­L.­(1994­[1962])­Ka­ko­de­lo­va­ti­re­či­ma,­ur.­Ar­mson,­Dž.­O.­ i­Zbi­sa,­M.,­pre­vod­sa­en­gle­skog­Ra­do­va­no­vić,­M.,­No­vi­Sad:­Ma­ti­ca­ srp­ska. Or­te­ga­Gon­za­les,­M.­(2010)­Com­por­ta­mi­en­to­men­ti­ro­so:­un­análisis­ con­cep­tual­des­de­una­per­spec­ti­va­in­ter­con­duc­tal.­Re­vi­sta­electrónica­ de­psicología­Iz­ta­ca­la,­vol.­13,­núm.­1,­mar­zo­2010.­12.­3.­2016.­ http://www.re­vi­stas.unam.mx/in­dex.ph­p/re­pi/ar­tic­le/vi­ew/16910 Pa­jan,­M.­H.­(2004)­Sa­vre­me­ni­špan­ski­film,­pre­vod­sa­špan­skog­­ Pe­tro­vić,­J.],­Be­o­grad:­Clio. Pr­ćić,­T.­(1997)­Se­man­ti­ka­i­prag­ma­ti­ka­re­či,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­No­vi­ Sad:­Iz­da­vač­ka­knji­žar­ni­ca­Zo­ra­na­Sto­ja­no­vi­ća. Sa­vić,­S.­(1993)­Dis­kurs­ana­li­za,­No­vi­Sad:­Fi­lo­zof­ski­fa­kul­tet. Serl,­Dž.­(1991­[1970])­Go­vor­ni­či­no­vi,­pre­vod­sa­en­gle­skog­Đu­kić,­ M.,­Be­o­grad:­No­lit. 193 САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Si­mo­ne,­C.­The­lin­gu­is­ tics­of­lying.­The­sta­te­of­the­art,­in:­Cul­tu­res­of­ lying:­the­o­ri­es­and­prac­ti­ce­of­lying­in­so­ci­ety,­li­te­ra­tu­re­and­film,­ed.­ Mec­ke,­J.­(2007),­Mas­sac­hus­setts­&­Ber­lin:­Gal­da­and­Wilch­Ver­lag. To­mić,­Z.­(2003)­Ko­mu­ni­ko­lo­gi­ja,­Be­o­grad:­Či­go­ja. We­in­rich,­H.­(2005)­Lin­gvi­sti­ka­la­ži.­Mo­že­li­je­zik­sa­kri­ti­mi­sli?,­­ pre­vod­sa­ne­mač­kog­Jel­čić,­A.,­Za­greb:­Al­go­ri­tam. Ву­ја­нић,­М.­et­al.­(2011)­Реч­ник­срп­ско­га­је­зи­ка,­Но­ви­Сад:­­ Ма­ти­ца­Срп­ска­(Бу­дућ­ност). Sanja­Maričić­Mesarović­and­Gordana­Smuđa University­in­Novi­Sad,­Faculty­of­Philosophy­–­­ Department­of­Romance­Languages,­Novi­Sad­ Association­of­Serbian­Writers,­Belgrade LYING­IN­THE­FILM­LOS­AMANTES­PASAJEROS­­ BY­PEDRO­ALMODÓVAR Abstract In­ his­ film­ I’m­ So­ Excited­ (Los­ amantes­ pasajeros),­ Almodóvar­ assigned­direct­critical­function­to­his­movie.­Using­many­words­and­ expressions­to­legitimize­expressed­lies,­Almodóvar’s­movie­provides­ us­with­a­corpus­for­analysis­of­the­linguistic­means­that­are­used­in­ Spanish­ in­ a­ communication­ based­ on­ lies.­ Considering­ that­ people­ primarily­lie­using­language,­from­a­linguistic­point­of­view,­a­lie­could­ be­analyzed­as­an­act­of­speech.­Since­lying­was­traditionally­an­ethical­ issue,­this­paper­analyses­a­lie­from­a­linguistic­perspective­and­views­ their­false­assertions­as­acts­of­speech­within­a­conversational­context.­ Lying­is­viewed­as­a­speech­act­of­insincere­assertion.­Telling­a­lie­in­a­ performative­construction­would­destroy­it.­According­to­The­Oxford­ English­Dictionary,­a­lie­is­“a­false­statement­made­with­the­intent­to­ deceive“.­To­lie­is­to­make­a­believed­false­statement­with­the­intention­ that­ that­ statement­ be­ believed­ to­ be­ true­ by­ the­ other­ person.­ Grice­ (1975)­ concluded­ that­ when­ uttering­ a­ speech­ act,­ the­ speaker­ has­ certain­intentions.­To­understand­a­speech­act­is­to­uncover­speaker’s­ intention.­ In­ order­ for­ a­ lie­ to­ be­ considered­ a­ successful­ speech­ act,­ speaker’s­ intention­ must­ be­ concealed­ and­ since­ it­ is­ impossible­ for­ an­addressee­to­ recognize­these­intentions­every­time,­the­speech­act­ of­ lying­ can­ be­ accomplished.­ In­ terms­ of­ conversational­ maxims,­ we­ are­ interested­ in­ the­ maxim­ of­ quality:­ be­ truthful.­A­ speech­ act­ of­lying­directly­contradicts­this­maxim.­Examples­for­this­paper­were­ found­in­the­film­I’m­So­Excited­(Los­amantes­pasajeros,­2013)­by­a­ famous­Spanish­director,­Pedro­Almodóvar.­The­examples­are­cited­and­ analyzed­chronologically.­ Key­words:­Spanish­film,­Pedro­Almodóvar,­speech­act,­lie,­­ communication 194