Papers by Andjela Gavrilovic
ВИЗАНТИЈСКО-СЛОВЕНСКА ЧТЕНИЈА VI, 2023
Други спрат жичке куле (сл. 1), осликан фрескама за живота
Светог Саве Српског (1169/1175–1236),... more Други спрат жичке куле (сл. 1), осликан фрескама за живота
Светог Саве Српског (1169/1175–1236), представља једну од изузетно значајних и најстаријих очуваних програмских целина српског средњовековног монументалног живописа (настале до 1223–1227). У раду је понуђено тумачење фантастичних мотива
монохромно изведених антропоморфних глава приказаних у профилу, које се налазе у зони сокла на другом спрату жичке куле (сл. 2–6). Осим тога што живопис носи велику вредност због своје старине и везаности за Светог Саву Српског, подстрек више овом
истраживању представља чињеница да је проблематика представа у соклу у српској средњовековној, и шире, правовославној, односно византијској уметности веома слабо обрађена, што оставља могућности за даља истраживања. Проучавање наведених
детаља је од значаја и због тога што они никада раније нису представљали предмет научних истраживања. Такође, у раду се анализира идејна веза између фрескe Распећа и стиха исписаног на Христовом кодексу, а разматрају се и аналогије у сликаном програму између простора на другом спрату жичке куле и јужног параклиса Радослављеве припрате, чиме се указује на могућност да је и студенички параклис, као и просторија на другом спрату жичке куле, служио као простор где се Свети Сава Српски бавио
непрестаном молитвом.
Седам векова од упокојења српског краља Милутина - тематски зборник-, 2022
Тема овог рада је фреска „Исцељења раслабљеног у бањи
Витезди“ (сл. 2, 3) у католикону манастира... more Тема овог рада је фреска „Исцељења раслабљеног у бањи
Витезди“ (сл. 2, 3) у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (сл.
1). Насликана у време обнове манастира под краљем Милутином око 1315.
године, она је, као и живопис храма у целини, пресликана крајем XV века
(1488/1489). Фреска се данас налази у оквиру олтара, а у време обнове под
краљем Милутином око 1315. године представљала је прву сцену јужног зида
наоса до олтарске преграде (сл. 2, 3). У раду је примећено да се фреска налази
над улазом у просторију са гробом Светог Прохора Пчињског и да у складу са
својим местом у сликаном програму храма носи снажну васкрсну односно фунерарну и есхатолошку симболику.
Muzikologija
This article examines the sacral meaning of the chordophone musical instruments in the scenes of ... more This article examines the sacral meaning of the chordophone musical instruments in the scenes of the Mocking of Christ in Serbian medieval art (1166-1459), preserved only in two monumental ensembles - in the church of Christ Pantokrator in Decani Monastery (1338-1339) and in the church of the Holy Archangels Gabriel and Michael in Lesnovo (1346-1347). The instruments in question are one cithara (Byzantine lyre) and one psaltery. Selected examples of the comparative material, as well as the written sources, prove that these musical instruments symbolically point to Christ?s suffering.
Muzikologija, 2019
The Old Testament prophet David was known in sacred history as the King of Jews, as a prophet, th... more The Old Testament prophet David was known in sacred history as the King of Jews, as a prophet, the compiler of the Psalter, but also as a musician. Therefore, he is usually depicted with certain musical instruments in his hands in Eastern Christian art that illustrates sacred history or the biblical narrative. Although the representations of musical instruments in the art of the lands under the Byzantine cultural and spiritual influence have been minutely analysed, the existing art still provides opportunities for further research. Until present day most attention was given to the organographic analysis of the musical instruments (M. Velimirovic, D. Devic, R. Pejovic), while their meaning and the role in the scenes have remained insufficiently addressed. The scene analysed in this paper allows for both types of analysis. What is interesting from the iconographic and organographic point of view is the fact that the musical instruments with which Emperor David is portrayed in the scen...
The Middle Ages in Serbian Science, History, Literature And Arts XI : Six Centuries of the Manasija Monastery, 2021
This paper deals with the rare and valuable mention of China in the life of
Despot Stefan Lazarev... more This paper deals with the rare and valuable mention of China in the life of
Despot Stefan Lazarević authored by Konstantin Filozof (ca. 1431). The word probably goes on the earliest known Serbian historical source mentioning China. The paper deals with the name that Konstantin Filozof uses to address the country of China – „Htai“ („Cathay“ that is “Cathay”) and the reasons of such a use. In other words, the origin(s) of the particular name of China are analyzed in the paper, its
meaning, the sources that Konstantin Filozof used in addressing China in such a
way.
Describing the life and exploits of the first son of Lazar Hrebeljanović, the
second and the last ruler of the Lazarević dynasty – despot Stefan, Konstantin Filozof also gives an account of the story of Tatar emir Temerlan – Temur Lenka (1336–1405), who, in addition to numerous military campaigns and conquests, began military campaigns against China in 1404/1405. While encamped he suffered illness and died, before reaching China border. The first, introductory part of the paper, is thus devoted to investigating the reasons of Timur’s aspirations to conquer
China. The second part of the paper is devoted to the study of the European names of China, present in different historical sources frоm ancient Greek period till the middle of the 15th century. The term “Cathay” is particularly analyzed in the paper, due to the fact that Konstantin Filozof uses it while describing the life of Despot Stefan.
It is concluded that by using this particular toponym and etnonym for the historical appellation of China Konstantin Filozof does not rely on the classical Greco-Roman heritage, but rather on the contemporaneous Turkish and European language tendencies, which are firmly rooted to its Turco-Mongol roots and tradition.
Историјски записи год. 90, 3/4, 2019
The paper deals with the iconography and meaning of the motif of three fish with one head, depict... more The paper deals with the iconography and meaning of the motif of three fish with one head, depicted on a small fragment of the floor mosaic (9 dm 2) of an ancient villa, and found in 1902, in the olive yard of Marko Gregović in Petrovac at Sea (fig. 1). The paper concludes that the presence of this particular motif at the Montenegro Coast represents the continuation of a long-lasting iconographic tradition. The author concludes that in the case of Petrovac this motif has a Christian meaning, representing a symbolic image of the Holy Trinity-the Father, the Son and the Holy Ghost and that the head represents the Creator, or the universal Cosmic knowledge on the way of the Creator. Considering the meaning of the motif of three fish with one head, the author expresses the opinion that the building in which the motif was present once served to the Christian cult, that its owner was a Christian and that the mosaic was done in the second half of the 4 th century. KEY wORDS: three fish with one head, second half of the 4 th century, late antique floor mosaic, Petrovac at Sea, Montenegro, symbol of the Holy Trinity, Creator, Cosmic knowledge on the way of the Creator, Christian cult.
Books by Andjela Gavrilovic
Црква Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији, 2018
Ставропигијална Лавра Манастир Пећка патријаршија ову књигу - на писану са циљем да расветли и од... more Ставропигијална Лавра Манастир Пећка патријаршија ову књигу - на писану са циљем да расветли и одговори на многа пренебрегнута питања у вези са црквом Богородице Одигитри је у Пећкој патријаршији у целини а посебно са њеним живописом - објављује с надом да ће она указати на велики значај ове српске средњовековне светиње, као и да ће стручне читаоце и ширу јавност приближити овој великој, не много истицаној, и често доста неправедно занемареној цркви коју је Организација за образовање, науку и културу уједињених нација с правом прогласила местом светске културне баштине 2006. године. По себи се подразумева да објављивање књиге др Анђеле Гавриловић о једном од најзначајнијих српских пра во славних храмова на Косову и Метохији поред научног има и други, дубљи, значај. Оно спада у ред идентитетских феномена јер нам на многоструке начине говори о пореклу, високим идеалима и прегнућу наших светих предака а преко њих и нас самих што је, без сваке сумње, у тешким и одговорним временима попут овога у коме се налаз мо, од пресудног значаја за све нас.
Uploads
Papers by Andjela Gavrilovic
Светог Саве Српског (1169/1175–1236), представља једну од изузетно значајних и најстаријих очуваних програмских целина српског средњовековног монументалног живописа (настале до 1223–1227). У раду је понуђено тумачење фантастичних мотива
монохромно изведених антропоморфних глава приказаних у профилу, које се налазе у зони сокла на другом спрату жичке куле (сл. 2–6). Осим тога што живопис носи велику вредност због своје старине и везаности за Светог Саву Српског, подстрек више овом
истраживању представља чињеница да је проблематика представа у соклу у српској средњовековној, и шире, правовославној, односно византијској уметности веома слабо обрађена, што оставља могућности за даља истраживања. Проучавање наведених
детаља је од значаја и због тога што они никада раније нису представљали предмет научних истраживања. Такође, у раду се анализира идејна веза између фрескe Распећа и стиха исписаног на Христовом кодексу, а разматрају се и аналогије у сликаном програму између простора на другом спрату жичке куле и јужног параклиса Радослављеве припрате, чиме се указује на могућност да је и студенички параклис, као и просторија на другом спрату жичке куле, служио као простор где се Свети Сава Српски бавио
непрестаном молитвом.
Витезди“ (сл. 2, 3) у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (сл.
1). Насликана у време обнове манастира под краљем Милутином око 1315.
године, она је, као и живопис храма у целини, пресликана крајем XV века
(1488/1489). Фреска се данас налази у оквиру олтара, а у време обнове под
краљем Милутином око 1315. године представљала је прву сцену јужног зида
наоса до олтарске преграде (сл. 2, 3). У раду је примећено да се фреска налази
над улазом у просторију са гробом Светог Прохора Пчињског и да у складу са
својим местом у сликаном програму храма носи снажну васкрсну односно фунерарну и есхатолошку симболику.
Despot Stefan Lazarević authored by Konstantin Filozof (ca. 1431). The word probably goes on the earliest known Serbian historical source mentioning China. The paper deals with the name that Konstantin Filozof uses to address the country of China – „Htai“ („Cathay“ that is “Cathay”) and the reasons of such a use. In other words, the origin(s) of the particular name of China are analyzed in the paper, its
meaning, the sources that Konstantin Filozof used in addressing China in such a
way.
Describing the life and exploits of the first son of Lazar Hrebeljanović, the
second and the last ruler of the Lazarević dynasty – despot Stefan, Konstantin Filozof also gives an account of the story of Tatar emir Temerlan – Temur Lenka (1336–1405), who, in addition to numerous military campaigns and conquests, began military campaigns against China in 1404/1405. While encamped he suffered illness and died, before reaching China border. The first, introductory part of the paper, is thus devoted to investigating the reasons of Timur’s aspirations to conquer
China. The second part of the paper is devoted to the study of the European names of China, present in different historical sources frоm ancient Greek period till the middle of the 15th century. The term “Cathay” is particularly analyzed in the paper, due to the fact that Konstantin Filozof uses it while describing the life of Despot Stefan.
It is concluded that by using this particular toponym and etnonym for the historical appellation of China Konstantin Filozof does not rely on the classical Greco-Roman heritage, but rather on the contemporaneous Turkish and European language tendencies, which are firmly rooted to its Turco-Mongol roots and tradition.
Books by Andjela Gavrilovic
Светог Саве Српског (1169/1175–1236), представља једну од изузетно значајних и најстаријих очуваних програмских целина српског средњовековног монументалног живописа (настале до 1223–1227). У раду је понуђено тумачење фантастичних мотива
монохромно изведених антропоморфних глава приказаних у профилу, које се налазе у зони сокла на другом спрату жичке куле (сл. 2–6). Осим тога што живопис носи велику вредност због своје старине и везаности за Светог Саву Српског, подстрек више овом
истраживању представља чињеница да је проблематика представа у соклу у српској средњовековној, и шире, правовославној, односно византијској уметности веома слабо обрађена, што оставља могућности за даља истраживања. Проучавање наведених
детаља је од значаја и због тога што они никада раније нису представљали предмет научних истраживања. Такође, у раду се анализира идејна веза између фрескe Распећа и стиха исписаног на Христовом кодексу, а разматрају се и аналогије у сликаном програму између простора на другом спрату жичке куле и јужног параклиса Радослављеве припрате, чиме се указује на могућност да је и студенички параклис, као и просторија на другом спрату жичке куле, служио као простор где се Свети Сава Српски бавио
непрестаном молитвом.
Витезди“ (сл. 2, 3) у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (сл.
1). Насликана у време обнове манастира под краљем Милутином око 1315.
године, она је, као и живопис храма у целини, пресликана крајем XV века
(1488/1489). Фреска се данас налази у оквиру олтара, а у време обнове под
краљем Милутином око 1315. године представљала је прву сцену јужног зида
наоса до олтарске преграде (сл. 2, 3). У раду је примећено да се фреска налази
над улазом у просторију са гробом Светог Прохора Пчињског и да у складу са
својим местом у сликаном програму храма носи снажну васкрсну односно фунерарну и есхатолошку симболику.
Despot Stefan Lazarević authored by Konstantin Filozof (ca. 1431). The word probably goes on the earliest known Serbian historical source mentioning China. The paper deals with the name that Konstantin Filozof uses to address the country of China – „Htai“ („Cathay“ that is “Cathay”) and the reasons of such a use. In other words, the origin(s) of the particular name of China are analyzed in the paper, its
meaning, the sources that Konstantin Filozof used in addressing China in such a
way.
Describing the life and exploits of the first son of Lazar Hrebeljanović, the
second and the last ruler of the Lazarević dynasty – despot Stefan, Konstantin Filozof also gives an account of the story of Tatar emir Temerlan – Temur Lenka (1336–1405), who, in addition to numerous military campaigns and conquests, began military campaigns against China in 1404/1405. While encamped he suffered illness and died, before reaching China border. The first, introductory part of the paper, is thus devoted to investigating the reasons of Timur’s aspirations to conquer
China. The second part of the paper is devoted to the study of the European names of China, present in different historical sources frоm ancient Greek period till the middle of the 15th century. The term “Cathay” is particularly analyzed in the paper, due to the fact that Konstantin Filozof uses it while describing the life of Despot Stefan.
It is concluded that by using this particular toponym and etnonym for the historical appellation of China Konstantin Filozof does not rely on the classical Greco-Roman heritage, but rather on the contemporaneous Turkish and European language tendencies, which are firmly rooted to its Turco-Mongol roots and tradition.