The fact that popular culture and music, as part of the mainstream, continuously change and adapt... more The fact that popular culture and music, as part of the mainstream, continuously change and adapt, places them within the framework of contemporary critical theory. In this paper popular music is analyzed through the adaptation of the production of meaning to the dominant ideology and thus enables the understanding of the connection between socio-cultural parameters, language system, political, economic factors, and art. As a reflection of socio-political references, in Serbia, in the last three decades, musical ideas that grew out of the folk and street culture of the city have become intertwined. This paper represents a sociolinguistic analysis of the new musical thought of the singer-songwriter Ana Đurić, who goes by the artistic name Konstrakta, who, within the campaign for the Eurovision Song Contest in May 2022 in Turin, extended her artistic influence beyond the national borders of Serbia. In the analyzed musical content, socio-political and economic concepts of reality in Se...
Usled pojave pandemije virusne bolesti korona (COVID-19) obrazovni sistem u Srbiji je u kratkom v... more Usled pojave pandemije virusne bolesti korona (COVID-19) obrazovni sistem u Srbiji je u kratkom vremenskom roku morao u potpunosti da pređe na onlajn nastavu. Ovaj rad predstavlja prikaz učenja stranog jezika na daljinu na univerzitetskom nivou. Reč je o nastavi španskog kao izbornog jezika (nivo A1) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (FFUNS) u asinhronom onlajn obliku tokom akademske 2019/2020. i 2020/2021. godine putem platforme Mudl. Isprobani su različiti tipovi vežbi koji imaju za cilj usvajanje i uvežbavanje jezičkih veština putem pomenute platforme. Cilj ovog rada je da prikaže uspešnost asinhronog oblika u učenju stranog jezika, kao i njegove nedostatke, te da pokaže mogućnosti koje Mudl platforma može ponuditi u ove svrhe. U rad su uključeni i rezultati anketa koje su sprovedene na kraju obe akademske godine, a koje su imale za cilj da ispitaju stavove studenata o nastavi izvedenoj na ovoj način.
Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komu... more Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komunikativne kompetencije. Premda već nekoliko decenija predstavljaju predmet mnogih lingvističkih proučavanja u španskom jeziku, istraživanja ovih izuzetno kompleksnih lingvističkih jedinica u području učenja stranog jezika ne daju konkretne odgovore na koji način se DM usvajaju kao ni rešenja kako ih treba podučavati i na kom nivou učenja stranog jezika. Cilj ovog rada je da istraži da li su, kada i na koji način DM uvedeni u nastavu španskog kao stranog jezika i da pokaže koliko uspešno se mogu podučavati. Shvatajući važnost nastave DM u učenju stranog jezika da bi se postigla adekvatna komunikativna kompetencija na ciljnom jeziku, predmet istraživanja ovog rada je analiza prisustva konverzacionih diskursnih markera, reči i izraza poput bueno, claro, pues, venga, vamos, hombre i sl. u udžbenicima za španski kao strani jezik izdavačke kuće Difusión: Aula Internacional 1 (nivo A1), Aula Internacional 2 (nivo A2), Aula Internacional 3 (nivo B1), Aula Internacional 4 (nivo B2.1) i Aula Internacional 5 (nivo B2.2) koji se koriste u nastavi španskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Polazeći od pretpostavke da DM nije posvećeno dovoljno pažnje u nastavi španskog kao L2, očekuje se da će u korpusu biti pronađen mali broj eksplicitno obrađenih DM. Rezultati analize korpusa prevashodno pokazuju nekoherentnost u terminološkoj upotrebi kao i u klasifikaciji ovih jezičkih sredstava. Iako je mali broj DM sistematizovano obrađen u ovim udžbenicima, čime je naša početna hipoteza potvrđena, rezultati ovog istraživanja su pokazali da se implicitno pojavljuje veliki broj prvenstveno konverzacionih diskursnih markera koji su uvek kontekstualizovani što nastavnik može da iskoristi kako bi u okviru nastave usmeravao učenike i skretao im pažnju na pravilnu upotrebu ne bi li oni razvijali i usavršavali svoju komunikativnu kompetenciju.
Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон диск... more Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон дискурса који у томе помажу. Оно што је за нас значајно јесте неоспорна веза између дискурсних вештина које настају у детињству и оних које се развијају током школовања. Имајући у виду комуникацију у разним ситуацијама као главни циљ наставе, развој ових вештина је неопходан и приликом учења страног језика. Циљ овог рада је да се објасни и укаже на важност употребе визуелних помагала у току наставе и да се истакне значај оваквог вида наставе која пружа велику подршку и утиче на развој дискурсних вештина код деце. Чини се да је корист многострука и да је ефектност оваквог материјала незаменљива када је реч о визуализацији одређених контекста. Нагласак се ставља на комуникативну наставу у сврху постизања што бољих резултата. У овом раду ћемо понудити практичне савете за рад са визуелним материјалом, као и теоријски оквир у којем ћемо дати објашњење развоја дискурсних вештина уз помоћ визуелног.
Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti st... more Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, te da nastavu stranog jezika ne treba odvajati od nastave strane kulture, smatramo da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od samog početka povećava motivaciju studenata. Kako interkulturalnost obuhvata saznanje o načinu na koji neka zajednica vidi drugu, a to se „obično javlja u obliku stereotipnih predstava“ (ZEO 2003: 117) polazimo od pretpostavke da prisustvo stereotipa može pozitivno uticati na motivaciju studenata. Zastupamo stav da nastavnik na početnim nivoima treba da potencira pozitivne stereotipe u cilju pojačavanja motivacije za učenje španskog jezika. U ovom radu se bavimo prisustvom stereotipnih predstava o španskom jeziku i kulturi kod studenata u Srbiji u vidu analize anketnog ispitivanja.
Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u... more Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u skladu sa savremenim tendencijama u nastavi stranih jezika koje fokus stavljaju na razvoj interkulturne kompetencije kod učenika, skrenu pažnju na temu smrti i mogućnost uključivanja ove teme u nastavu španskog kao stranog jezika. Polazi se od ideje da obrada fenomena smrti iz perspektive različitih kultura omogućava da gradimo interkulturni dijalog i, posledično, interkulturnu kompetenciju. Hipoteza rada je da će ova tema, imajući u vidu činjenicu da smrt predstavlja univerzalni fenomen, ali i jedan od dominantnijih tabua u savremenim zapadnim društvima – biti veoma malo zastupljena u udžbenicima za španski kao strani jezik, i da će uglavnom biti obrađena kroz praznik el Día de Muertos, najmanje na početnim nivoima učenja zbog kompleksnosti i specifičnosti leksike. Autorke najpre nude sažet prikaz prisustva i obrade teme smrti u udžbenicima za španski kao L2 koje izdaju neke od najznač...
Svojim filmom Los amantes pasajeros (Slučajni ljubavnici) Pedro Almodovar je filmu dao direktnu k... more Svojim filmom Los amantes pasajeros (Slučajni ljubavnici) Pedro Almodovar je filmu dao direktnu kritičku ulogu. Obilatim korišćenjem reči koje daju legitimitet izgovorenim lažima, Almodovarov film nam pruža korpus za analizu jezičkih sredstava kojima je u španskom jeziku moguće ostvariti komunikaciju zasnovanu na lažima. Imajući u vidu da ljudi prvenstveno i dominantno lažu koristeći jezik, sa lingvističke tačke gledišta, laž se može uzeti u analizu kao vrsta govornog čina. Budući da se laž obično posmatra iz ugla etike, naš rad se ovom pojavom bavi iz lingvističke perspektive i uzima u analizu laž kao vrstu govornog čina. Laganje se posmatra kao govorni čin neiskrenog ophođenja. Ovaj govorni čin direktno krši Grajsovu maksimu istinitosti (engl. maxim of quality). Da bi određeni govorni čin (obećanje, pretnja, kompliment) bio uspešan, sagovornik mora da prepozna nameru govornika. Međutim, da bi se govorni čin laži smatrao uspešnim neophodno je da sagovornik ne prepozna nameru govornika.
Ključne reči: španski film, govorni čin, laž, Pedro Almodovar, komunikacija
THE IDENTITy OF A SEPHARDIC WOMAN IN ROSA NISSAN’S NOVELS
Summary
This paper represents an attemp... more THE IDENTITy OF A SEPHARDIC WOMAN IN ROSA NISSAN’S NOVELS Summary This paper represents an attempt to research the power of ladino, a dying language, in the novels written by a Mexican writer Rosa Nissán based on a fact that this language is used primarily by the female characters of the older generation (mothers and grandmothers). We will investigate how much the author istrying to distance herself from the Jewish community she is a part of and if these novels represent a rebellion of a female gender against the patriarchal tradition of the Sephardi. The ones who read these novels are privileged to get to know the people that while speaking mix their ladino with a contemporary Spanish language just as the tradition of the Jewish heritage in the lives of its members mixes with the elements of Mexican modern society.
L’APPRENTISSAGE DE LA LANGUE ÉTRANGÈRE À TRAVERS LA BANDE DESSINÉE : L’ANALYSE ET LA PRÉSENCE DE ... more L’APPRENTISSAGE DE LA LANGUE ÉTRANGÈRE À TRAVERS LA BANDE DESSINÉE : L’ANALYSE ET LA PRÉSENCE DE CETTE FORME DANS LES MANUELS DE FRANÇAIS ET D’ESPAGNOL LANGUE ÉTRANGÈRE Cet article porte sur l’utilisation de la bande dessinée en classe de langue étrangère. À travers l’analyse de cette forme dans plusieurs méthodes pour l’enseignement du français et de l’espagnol langue étrangère destinées à des apprenants adultes ou grands adolescents, nous montrons les possibilités de son exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons son apport au développement des compétences lexicale, grammaticale, pragmatique et socioculturelle, mais aussi à celui de la réception et de la production orales et écrites. L’analyse du corpus a confirmé le grand potentiel didactique de la bande dessinée. Elle est utilisée avant tout dans le but de développer les compétences grammaticale et lexicale des apprenants, particulièrement aux niveaux A1 et A2 selon le CECR. Pour ce qui est de la compétence pragmatique, nous avons relevé très peu d’exemples, surtout au niveau A1. La compétence socioculturelle est la moins présente dans le corpus, ce qui est probablement dû au fait que le nombre de bandes dessinées connues et populaires n’est pas élevé. À la différence des manuels de français, dans les manuels d’espagnol nous n’avons relevé aucun exemple de bandes dessinées connues. Pratiquement tous les exemples de l’utilisation de la bande dessinée donnent des possibilités de développer la production langagière, écrite, tout comme orale. Mots-clés: bande dessinée, compétences langagières, verbo-iconique, espagnol, français.
LE SPOT PUBLICITAIRE EN TANT QUE DOCUMENT AUTHENTIQUE EN CLASSE DE LANGUE ÉTRANGÈRE
Résumé
Cet ar... more LE SPOT PUBLICITAIRE EN TANT QUE DOCUMENT AUTHENTIQUE EN CLASSE DE LANGUE ÉTRANGÈRE Résumé Cet article porte sur l’utilisation des spots publicitaires en classe de langue étrangère. À travers l’analyse d’une vingtaine de spots publicitaires français et espagnols, nous montrons les possibilités de leur exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons leur apport au développement de la compétence (inter)culturelle mais aussi à celui de la réception, production et interaction langagières. Les publicités françaises recourent le plus souvent aux images stéréotypées représentant le luxe et l’élégance, tandis que les publicités espagnoles sont plus proches de la vie des gens ordinaires et présentent souvent leur vie quotidienne. Un des motifs fréquents de ces dernières est le football, ce qui s’explique par le fait que c’est un aspect incontournable de la culture espagnole. Nous avons également remarqué que, d’un côté, dans les publicités espagnoles, le support verbal de l’image est plus important que dans les publicités françaises ; ainsi elles peuvent plus contribuer au développement de la compréhension orale. D’un autre côté, les publicités françaises sont beaucoup plus pauvres du point de vue du lexique car c’est la musique, les images qui sont mises au premier plan. Pour ce qui est de la production et de l’interaction langagières, ce qui est commun pour les spots publicitaires français et espagnols, c’est le fait qu’ils peuvent contribuer de manière égale à la pratique de ces compétences. Motsclés: spot publicitaire, interculturalité, compétences langagières, français, serbe.
EL INSULTO COMO EL ACTO DE HABLA. LOS ELEMENTOS DE ANTICORTESÍA VERBAL EN LA NOVELA HISTORIAS DEL... more EL INSULTO COMO EL ACTO DE HABLA. LOS ELEMENTOS DE ANTICORTESÍA VERBAL EN LA NOVELA HISTORIAS DEL KRONEN. Resumen Garcia Meseguer (1984: 80) considera que el análisis de los insultos en cualquier cultura es fecundísimo para conocerlos valores sociales convenidos. Segun la teoria desarollada por Brown y Levinson (1987) sobre la cortesía, los insultos están marcados dentro de los actos amenazadores de la imagen positiva de los interlocutores. Estos actos de habla rompen el proceso comunicativo puesto que deberían ser evitados. El insulto es un acto de habla con el cual se intenta agredir, atacar y humillar a una persona en un momento determinado. Sin embargo, se nota que los insultos son usados corrientemente por los jóvenes españoles. Zimmerman (2005: 249) demuestra que existen isultos cuya función en ciertos contextos no es ofender y los denomina actos anticortesés. En sus interacciones comunicativas cotidianas, los jóvenes no usan los insultos como elementos de ataque verbal sino como saludo entre iguales, para mostrar cercanía y familiaridad o camadería.En este trabajo usamos el mismo tratamiento que Zimmermanutiliza para identificar y describir los insultos. Consideramos que una palabra, frase o enunciado es un insulto cuando tienelas mismas características lingüísticas estructurales que los insultos. No obstante, su valor funcional, es decir si es descortés o anticortés depende del contexto de enunciación. Plabras clave: el acto de habla amenazador de la imagen positiva, el insulto, la descortesía, la anticortesía, el lenguaje juvenil, Historias del Kronen.
This paper was based on the idea that the classification of idioms connected with certain themes ... more This paper was based on the idea that the classification of idioms connected with certain themes expressing negative meaning is possible. In addition, idioms given in this work are not only related by the fact they‘re describing people‘s character in a negative context, but also they‘re all used with the Spanish verb to be (ser). Along with the given classification of idioms taken from the corpus, this paper provides examples and their translation equivalents. The aim is to reach the relevant and applicable classification with respect to both source language (Spanish) and target language (English).
Apstrakt Budući da nastavu stranog jezika ne bi trebalo odvajati od nastave strane kulture, te da... more Apstrakt Budući da nastavu stranog jezika ne bi trebalo odvajati od nastave strane kulture, te da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, ovim radom želimo da ukažemo na značaj integrisanja elemenata kulture u nastavu španskog kao stranog jezika. Smatramo da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od sa-mog početka povećava motivaciju studenata. U radu se bavimo prisustvom ele-menata španske kulture u udžbenicima za španski kao strani jezik, dok elementi hispanoameričke kulture ovom prilikom nisu uzeti u obzir. Korpus čine udžbenici za nivoe A1 i A2 koji se koriste u nastavi na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ključne reči: španska kultura, (inter)kulturna kompetencija, udžbenik, španski kao strani jezik. 1. Uvod Stav da jezik i kultura predstavljaju dve neodvojive komponente je opštepri-hvaćen. Proces učenja stranog jezika ne podrazumeva samo sticanje gramatičke i leksičke kompetencije, već obuhvata i znanja vezana za drugu kulturu i svest o kul-turi drugog, razumevanje vizije sveta izvornih govornika, poznavanje njihovih obi-čaja, tradicije, ponašanja u određenoj komunikativnoj situaciji. U ranijim radovima smo isticali da je uloga nastavnika da bude vodič svojim učenicima u razumevanju strane kulture, čime se omogućava bolje razumevanje kulturoloških razlika i razvi
Partiendo de la idea de que la transformación con sus múltiples matices es el uno de los aspectos... more Partiendo de la idea de que la transformación con sus múltiples matices es el uno de los aspectos más importantes de nuestra existencia y basándonos en el hecho de que en español, a diferencia de los de demás lenguas, existen verbos de cambo o devenir en construcción copulativa (ponerse, hacerse, volverse, quedarse, convertirse/transformarse en, llegar a ser ) que constituyen el procedimiento gramatical más frecuente para expresar la adquisición de una cualidad o un estado a través de un cambio, en este trabajo nos concentraremos en su clasifi cación que viene determinada por los matices del cambio que son capaces de expresar en relación con los conceptos de cualidad, estado, duración, voluntariedad, etc. También analizaremos el hecho de que estos verbos presentan los mayores problemas para su aprendizaje a los estudiantes serbios dado que en serbio carecemos de las expresiones parecidas así que los traductores utilizan tanto el verbo serbio постати, остати en combinación con el adjetivo, el sustantivo correspondiente como el aspecto perfectivo del verbo adecuado.
The fact that popular culture and music, as part of the mainstream, continuously change and adapt... more The fact that popular culture and music, as part of the mainstream, continuously change and adapt, places them within the framework of contemporary critical theory. In this paper popular music is analyzed through the adaptation of the production of meaning to the dominant ideology and thus enables the understanding of the connection between socio-cultural parameters, language system, political, economic factors, and art. As a reflection of socio-political references, in Serbia, in the last three decades, musical ideas that grew out of the folk and street culture of the city have become intertwined. This paper represents a sociolinguistic analysis of the new musical thought of the singer-songwriter Ana Đurić, who goes by the artistic name Konstrakta, who, within the campaign for the Eurovision Song Contest in May 2022 in Turin, extended her artistic influence beyond the national borders of Serbia. In the analyzed musical content, socio-political and economic concepts of reality in Se...
Usled pojave pandemije virusne bolesti korona (COVID-19) obrazovni sistem u Srbiji je u kratkom v... more Usled pojave pandemije virusne bolesti korona (COVID-19) obrazovni sistem u Srbiji je u kratkom vremenskom roku morao u potpunosti da pređe na onlajn nastavu. Ovaj rad predstavlja prikaz učenja stranog jezika na daljinu na univerzitetskom nivou. Reč je o nastavi španskog kao izbornog jezika (nivo A1) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (FFUNS) u asinhronom onlajn obliku tokom akademske 2019/2020. i 2020/2021. godine putem platforme Mudl. Isprobani su različiti tipovi vežbi koji imaju za cilj usvajanje i uvežbavanje jezičkih veština putem pomenute platforme. Cilj ovog rada je da prikaže uspešnost asinhronog oblika u učenju stranog jezika, kao i njegove nedostatke, te da pokaže mogućnosti koje Mudl platforma može ponuditi u ove svrhe. U rad su uključeni i rezultati anketa koje su sprovedene na kraju obe akademske godine, a koje su imale za cilj da ispitaju stavove studenata o nastavi izvedenoj na ovoj način.
Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komu... more Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komunikativne kompetencije. Premda već nekoliko decenija predstavljaju predmet mnogih lingvističkih proučavanja u španskom jeziku, istraživanja ovih izuzetno kompleksnih lingvističkih jedinica u području učenja stranog jezika ne daju konkretne odgovore na koji način se DM usvajaju kao ni rešenja kako ih treba podučavati i na kom nivou učenja stranog jezika. Cilj ovog rada je da istraži da li su, kada i na koji način DM uvedeni u nastavu španskog kao stranog jezika i da pokaže koliko uspešno se mogu podučavati. Shvatajući važnost nastave DM u učenju stranog jezika da bi se postigla adekvatna komunikativna kompetencija na ciljnom jeziku, predmet istraživanja ovog rada je analiza prisustva konverzacionih diskursnih markera, reči i izraza poput bueno, claro, pues, venga, vamos, hombre i sl. u udžbenicima za španski kao strani jezik izdavačke kuće Difusión: Aula Internacional 1 (nivo A1), Aula Internacional 2 (nivo A2), Aula Internacional 3 (nivo B1), Aula Internacional 4 (nivo B2.1) i Aula Internacional 5 (nivo B2.2) koji se koriste u nastavi španskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Polazeći od pretpostavke da DM nije posvećeno dovoljno pažnje u nastavi španskog kao L2, očekuje se da će u korpusu biti pronađen mali broj eksplicitno obrađenih DM. Rezultati analize korpusa prevashodno pokazuju nekoherentnost u terminološkoj upotrebi kao i u klasifikaciji ovih jezičkih sredstava. Iako je mali broj DM sistematizovano obrađen u ovim udžbenicima, čime je naša početna hipoteza potvrđena, rezultati ovog istraživanja su pokazali da se implicitno pojavljuje veliki broj prvenstveno konverzacionih diskursnih markera koji su uvek kontekstualizovani što nastavnik može da iskoristi kako bi u okviru nastave usmeravao učenike i skretao im pažnju na pravilnu upotrebu ne bi li oni razvijali i usavršavali svoju komunikativnu kompetenciju.
Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон диск... more Дискурсне вештине се развијају током целог живота, међутим, школовање нуди најшири дијапазон дискурса који у томе помажу. Оно што је за нас значајно јесте неоспорна веза између дискурсних вештина које настају у детињству и оних које се развијају током школовања. Имајући у виду комуникацију у разним ситуацијама као главни циљ наставе, развој ових вештина је неопходан и приликом учења страног језика. Циљ овог рада је да се објасни и укаже на важност употребе визуелних помагала у току наставе и да се истакне значај оваквог вида наставе која пружа велику подршку и утиче на развој дискурсних вештина код деце. Чини се да је корист многострука и да је ефектност оваквог материјала незаменљива када је реч о визуализацији одређених контекста. Нагласак се ставља на комуникативну наставу у сврху постизања што бољих резултата. У овом раду ћемо понудити практичне савете за рад са визуелним материјалом, као и теоријски оквир у којем ћемо дати објашњење развоја дискурсних вештина уз помоћ визуелног.
Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti st... more Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, te da nastavu stranog jezika ne treba odvajati od nastave strane kulture, smatramo da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od samog početka povećava motivaciju studenata. Kako interkulturalnost obuhvata saznanje o načinu na koji neka zajednica vidi drugu, a to se „obično javlja u obliku stereotipnih predstava“ (ZEO 2003: 117) polazimo od pretpostavke da prisustvo stereotipa može pozitivno uticati na motivaciju studenata. Zastupamo stav da nastavnik na početnim nivoima treba da potencira pozitivne stereotipe u cilju pojačavanja motivacije za učenje španskog jezika. U ovom radu se bavimo prisustvom stereotipnih predstava o španskom jeziku i kulturi kod studenata u Srbiji u vidu analize anketnog ispitivanja.
Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u... more Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u skladu sa savremenim tendencijama u nastavi stranih jezika koje fokus stavljaju na razvoj interkulturne kompetencije kod učenika, skrenu pažnju na temu smrti i mogućnost uključivanja ove teme u nastavu španskog kao stranog jezika. Polazi se od ideje da obrada fenomena smrti iz perspektive različitih kultura omogućava da gradimo interkulturni dijalog i, posledično, interkulturnu kompetenciju. Hipoteza rada je da će ova tema, imajući u vidu činjenicu da smrt predstavlja univerzalni fenomen, ali i jedan od dominantnijih tabua u savremenim zapadnim društvima – biti veoma malo zastupljena u udžbenicima za španski kao strani jezik, i da će uglavnom biti obrađena kroz praznik el Día de Muertos, najmanje na početnim nivoima učenja zbog kompleksnosti i specifičnosti leksike. Autorke najpre nude sažet prikaz prisustva i obrade teme smrti u udžbenicima za španski kao L2 koje izdaju neke od najznač...
Svojim filmom Los amantes pasajeros (Slučajni ljubavnici) Pedro Almodovar je filmu dao direktnu k... more Svojim filmom Los amantes pasajeros (Slučajni ljubavnici) Pedro Almodovar je filmu dao direktnu kritičku ulogu. Obilatim korišćenjem reči koje daju legitimitet izgovorenim lažima, Almodovarov film nam pruža korpus za analizu jezičkih sredstava kojima je u španskom jeziku moguće ostvariti komunikaciju zasnovanu na lažima. Imajući u vidu da ljudi prvenstveno i dominantno lažu koristeći jezik, sa lingvističke tačke gledišta, laž se može uzeti u analizu kao vrsta govornog čina. Budući da se laž obično posmatra iz ugla etike, naš rad se ovom pojavom bavi iz lingvističke perspektive i uzima u analizu laž kao vrstu govornog čina. Laganje se posmatra kao govorni čin neiskrenog ophođenja. Ovaj govorni čin direktno krši Grajsovu maksimu istinitosti (engl. maxim of quality). Da bi određeni govorni čin (obećanje, pretnja, kompliment) bio uspešan, sagovornik mora da prepozna nameru govornika. Međutim, da bi se govorni čin laži smatrao uspešnim neophodno je da sagovornik ne prepozna nameru govornika.
Ključne reči: španski film, govorni čin, laž, Pedro Almodovar, komunikacija
THE IDENTITy OF A SEPHARDIC WOMAN IN ROSA NISSAN’S NOVELS
Summary
This paper represents an attemp... more THE IDENTITy OF A SEPHARDIC WOMAN IN ROSA NISSAN’S NOVELS Summary This paper represents an attempt to research the power of ladino, a dying language, in the novels written by a Mexican writer Rosa Nissán based on a fact that this language is used primarily by the female characters of the older generation (mothers and grandmothers). We will investigate how much the author istrying to distance herself from the Jewish community she is a part of and if these novels represent a rebellion of a female gender against the patriarchal tradition of the Sephardi. The ones who read these novels are privileged to get to know the people that while speaking mix their ladino with a contemporary Spanish language just as the tradition of the Jewish heritage in the lives of its members mixes with the elements of Mexican modern society.
L’APPRENTISSAGE DE LA LANGUE ÉTRANGÈRE À TRAVERS LA BANDE DESSINÉE : L’ANALYSE ET LA PRÉSENCE DE ... more L’APPRENTISSAGE DE LA LANGUE ÉTRANGÈRE À TRAVERS LA BANDE DESSINÉE : L’ANALYSE ET LA PRÉSENCE DE CETTE FORME DANS LES MANUELS DE FRANÇAIS ET D’ESPAGNOL LANGUE ÉTRANGÈRE Cet article porte sur l’utilisation de la bande dessinée en classe de langue étrangère. À travers l’analyse de cette forme dans plusieurs méthodes pour l’enseignement du français et de l’espagnol langue étrangère destinées à des apprenants adultes ou grands adolescents, nous montrons les possibilités de son exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons son apport au développement des compétences lexicale, grammaticale, pragmatique et socioculturelle, mais aussi à celui de la réception et de la production orales et écrites. L’analyse du corpus a confirmé le grand potentiel didactique de la bande dessinée. Elle est utilisée avant tout dans le but de développer les compétences grammaticale et lexicale des apprenants, particulièrement aux niveaux A1 et A2 selon le CECR. Pour ce qui est de la compétence pragmatique, nous avons relevé très peu d’exemples, surtout au niveau A1. La compétence socioculturelle est la moins présente dans le corpus, ce qui est probablement dû au fait que le nombre de bandes dessinées connues et populaires n’est pas élevé. À la différence des manuels de français, dans les manuels d’espagnol nous n’avons relevé aucun exemple de bandes dessinées connues. Pratiquement tous les exemples de l’utilisation de la bande dessinée donnent des possibilités de développer la production langagière, écrite, tout comme orale. Mots-clés: bande dessinée, compétences langagières, verbo-iconique, espagnol, français.
LE SPOT PUBLICITAIRE EN TANT QUE DOCUMENT AUTHENTIQUE EN CLASSE DE LANGUE ÉTRANGÈRE
Résumé
Cet ar... more LE SPOT PUBLICITAIRE EN TANT QUE DOCUMENT AUTHENTIQUE EN CLASSE DE LANGUE ÉTRANGÈRE Résumé Cet article porte sur l’utilisation des spots publicitaires en classe de langue étrangère. À travers l’analyse d’une vingtaine de spots publicitaires français et espagnols, nous montrons les possibilités de leur exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons leur apport au développement de la compétence (inter)culturelle mais aussi à celui de la réception, production et interaction langagières. Les publicités françaises recourent le plus souvent aux images stéréotypées représentant le luxe et l’élégance, tandis que les publicités espagnoles sont plus proches de la vie des gens ordinaires et présentent souvent leur vie quotidienne. Un des motifs fréquents de ces dernières est le football, ce qui s’explique par le fait que c’est un aspect incontournable de la culture espagnole. Nous avons également remarqué que, d’un côté, dans les publicités espagnoles, le support verbal de l’image est plus important que dans les publicités françaises ; ainsi elles peuvent plus contribuer au développement de la compréhension orale. D’un autre côté, les publicités françaises sont beaucoup plus pauvres du point de vue du lexique car c’est la musique, les images qui sont mises au premier plan. Pour ce qui est de la production et de l’interaction langagières, ce qui est commun pour les spots publicitaires français et espagnols, c’est le fait qu’ils peuvent contribuer de manière égale à la pratique de ces compétences. Motsclés: spot publicitaire, interculturalité, compétences langagières, français, serbe.
EL INSULTO COMO EL ACTO DE HABLA. LOS ELEMENTOS DE ANTICORTESÍA VERBAL EN LA NOVELA HISTORIAS DEL... more EL INSULTO COMO EL ACTO DE HABLA. LOS ELEMENTOS DE ANTICORTESÍA VERBAL EN LA NOVELA HISTORIAS DEL KRONEN. Resumen Garcia Meseguer (1984: 80) considera que el análisis de los insultos en cualquier cultura es fecundísimo para conocerlos valores sociales convenidos. Segun la teoria desarollada por Brown y Levinson (1987) sobre la cortesía, los insultos están marcados dentro de los actos amenazadores de la imagen positiva de los interlocutores. Estos actos de habla rompen el proceso comunicativo puesto que deberían ser evitados. El insulto es un acto de habla con el cual se intenta agredir, atacar y humillar a una persona en un momento determinado. Sin embargo, se nota que los insultos son usados corrientemente por los jóvenes españoles. Zimmerman (2005: 249) demuestra que existen isultos cuya función en ciertos contextos no es ofender y los denomina actos anticortesés. En sus interacciones comunicativas cotidianas, los jóvenes no usan los insultos como elementos de ataque verbal sino como saludo entre iguales, para mostrar cercanía y familiaridad o camadería.En este trabajo usamos el mismo tratamiento que Zimmermanutiliza para identificar y describir los insultos. Consideramos que una palabra, frase o enunciado es un insulto cuando tienelas mismas características lingüísticas estructurales que los insultos. No obstante, su valor funcional, es decir si es descortés o anticortés depende del contexto de enunciación. Plabras clave: el acto de habla amenazador de la imagen positiva, el insulto, la descortesía, la anticortesía, el lenguaje juvenil, Historias del Kronen.
This paper was based on the idea that the classification of idioms connected with certain themes ... more This paper was based on the idea that the classification of idioms connected with certain themes expressing negative meaning is possible. In addition, idioms given in this work are not only related by the fact they‘re describing people‘s character in a negative context, but also they‘re all used with the Spanish verb to be (ser). Along with the given classification of idioms taken from the corpus, this paper provides examples and their translation equivalents. The aim is to reach the relevant and applicable classification with respect to both source language (Spanish) and target language (English).
Apstrakt Budući da nastavu stranog jezika ne bi trebalo odvajati od nastave strane kulture, te da... more Apstrakt Budući da nastavu stranog jezika ne bi trebalo odvajati od nastave strane kulture, te da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, ovim radom želimo da ukažemo na značaj integrisanja elemenata kulture u nastavu španskog kao stranog jezika. Smatramo da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od sa-mog početka povećava motivaciju studenata. U radu se bavimo prisustvom ele-menata španske kulture u udžbenicima za španski kao strani jezik, dok elementi hispanoameričke kulture ovom prilikom nisu uzeti u obzir. Korpus čine udžbenici za nivoe A1 i A2 koji se koriste u nastavi na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ključne reči: španska kultura, (inter)kulturna kompetencija, udžbenik, španski kao strani jezik. 1. Uvod Stav da jezik i kultura predstavljaju dve neodvojive komponente je opštepri-hvaćen. Proces učenja stranog jezika ne podrazumeva samo sticanje gramatičke i leksičke kompetencije, već obuhvata i znanja vezana za drugu kulturu i svest o kul-turi drugog, razumevanje vizije sveta izvornih govornika, poznavanje njihovih obi-čaja, tradicije, ponašanja u određenoj komunikativnoj situaciji. U ranijim radovima smo isticali da je uloga nastavnika da bude vodič svojim učenicima u razumevanju strane kulture, čime se omogućava bolje razumevanje kulturoloških razlika i razvi
Partiendo de la idea de que la transformación con sus múltiples matices es el uno de los aspectos... more Partiendo de la idea de que la transformación con sus múltiples matices es el uno de los aspectos más importantes de nuestra existencia y basándonos en el hecho de que en español, a diferencia de los de demás lenguas, existen verbos de cambo o devenir en construcción copulativa (ponerse, hacerse, volverse, quedarse, convertirse/transformarse en, llegar a ser ) que constituyen el procedimiento gramatical más frecuente para expresar la adquisición de una cualidad o un estado a través de un cambio, en este trabajo nos concentraremos en su clasifi cación que viene determinada por los matices del cambio que son capaces de expresar en relación con los conceptos de cualidad, estado, duración, voluntariedad, etc. También analizaremos el hecho de que estos verbos presentan los mayores problemas para su aprendizaje a los estudiantes serbios dado que en serbio carecemos de las expresiones parecidas así que los traductores utilizan tanto el verbo serbio постати, остати en combinación con el adjetivo, el sustantivo correspondiente como el aspecto perfectivo del verbo adecuado.
Uploads
Papers by Sanja Maričić Mesarović
Ključne reči: španski film, govorni čin, laž, Pedro Almodovar, komunikacija
Summary
This paper represents an attempt to research the power of ladino, a dying language, in the novels written by a Mexican writer Rosa Nissán based on a fact that this language is used primarily by the female characters of the older generation (mothers and grandmothers). We will investigate how much the author istrying to distance herself from the Jewish community she is a part of and if these novels represent a rebellion of a female gender against the patriarchal tradition of the Sephardi. The ones who read these novels are privileged to get to know the people that while speaking mix their ladino with a contemporary Spanish language just as the tradition of the Jewish heritage in the lives of its members mixes with the elements of Mexican modern society.
Cet article porte sur l’utilisation de la bande dessinée en classe de langue étrangère. À travers l’analyse de cette forme dans plusieurs méthodes pour l’enseignement du français et de l’espagnol langue étrangère destinées à des apprenants adultes ou grands adolescents, nous montrons les possibilités de son exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons son apport au développement des compétences lexicale, grammaticale, pragmatique et socioculturelle, mais aussi à celui de la réception et de la production orales et écrites. L’analyse du corpus a confirmé le grand potentiel didactique de la bande dessinée. Elle est utilisée avant tout dans le but de développer les compétences grammaticale et lexicale des apprenants, particulièrement aux niveaux A1 et A2 selon le CECR. Pour ce qui est de la compétence pragmatique, nous avons relevé très peu d’exemples, surtout au niveau A1. La compétence socioculturelle est la moins présente dans le corpus, ce qui est probablement dû au fait que le nombre de bandes dessinées connues et populaires n’est pas élevé. À la différence des manuels de français, dans les manuels d’espagnol nous n’avons relevé aucun exemple de bandes dessinées connues. Pratiquement tous les exemples de l’utilisation de la bande dessinée donnent des possibilités de développer la production langagière, écrite, tout comme orale. Mots-clés: bande dessinée, compétences langagières, verbo-iconique, espagnol, français.
Résumé
Cet article porte sur l’utilisation des spots publicitaires en classe de langue étrangère. À travers l’analyse d’une vingtaine de spots publicitaires français et espagnols, nous montrons les possibilités de leur exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons leur apport au développement de la compétence (inter)culturelle mais aussi à celui de la réception, production et interaction langagières. Les publicités françaises recourent le plus souvent aux images stéréotypées représentant le luxe et l’élégance, tandis que les publicités espagnoles sont plus proches de la vie des gens ordinaires et présentent souvent leur vie quotidienne. Un des motifs fréquents de ces dernières est le football, ce qui s’explique par le fait que c’est un aspect incontournable de la culture espagnole. Nous avons également remarqué que, d’un côté, dans les publicités espagnoles, le support verbal de l’image est plus important que dans les publicités françaises ; ainsi elles peuvent plus contribuer au développement de la compréhension orale. D’un autre côté, les publicités françaises sont beaucoup plus pauvres du point de vue du lexique car c’est la musique, les images qui sont mises au premier plan. Pour ce qui est de la production et de l’interaction langagières, ce qui est commun pour les spots publicitaires français et espagnols, c’est le fait qu’ils peuvent contribuer de manière égale à la pratique de ces compétences.
Motsclés: spot publicitaire, interculturalité, compétences langagières, français, serbe.
Resumen
Garcia Meseguer (1984: 80) considera que el análisis de los insultos en cualquier cultura es fecundísimo para conocerlos valores sociales convenidos. Segun la teoria desarollada por Brown y Levinson (1987) sobre la cortesía, los insultos están marcados dentro de los actos amenazadores de la imagen positiva de los interlocutores. Estos actos de habla rompen el proceso comunicativo puesto que deberían ser evitados. El insulto es un acto de habla con el cual se intenta agredir, atacar y humillar a una persona en un momento determinado. Sin embargo, se nota que los insultos son usados corrientemente por los jóvenes españoles. Zimmerman (2005: 249) demuestra que existen isultos cuya función en ciertos contextos no es ofender y los denomina actos anticortesés. En sus interacciones comunicativas cotidianas, los jóvenes no usan los insultos como elementos de ataque verbal sino como saludo entre iguales, para mostrar cercanía y familiaridad o camadería.En este trabajo usamos el mismo tratamiento que Zimmermanutiliza para identificar y describir los insultos. Consideramos que una palabra, frase o enunciado es un insulto cuando tienelas mismas características lingüísticas estructurales que los insultos. No obstante, su valor funcional, es decir si es descortés o anticortés depende del contexto de enunciación.
Plabras clave: el acto de habla amenazador de la imagen positiva, el insulto, la descortesía, la anticortesía, el lenguaje juvenil, Historias del Kronen.
Ključne reči: španski film, govorni čin, laž, Pedro Almodovar, komunikacija
Summary
This paper represents an attempt to research the power of ladino, a dying language, in the novels written by a Mexican writer Rosa Nissán based on a fact that this language is used primarily by the female characters of the older generation (mothers and grandmothers). We will investigate how much the author istrying to distance herself from the Jewish community she is a part of and if these novels represent a rebellion of a female gender against the patriarchal tradition of the Sephardi. The ones who read these novels are privileged to get to know the people that while speaking mix their ladino with a contemporary Spanish language just as the tradition of the Jewish heritage in the lives of its members mixes with the elements of Mexican modern society.
Cet article porte sur l’utilisation de la bande dessinée en classe de langue étrangère. À travers l’analyse de cette forme dans plusieurs méthodes pour l’enseignement du français et de l’espagnol langue étrangère destinées à des apprenants adultes ou grands adolescents, nous montrons les possibilités de son exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons son apport au développement des compétences lexicale, grammaticale, pragmatique et socioculturelle, mais aussi à celui de la réception et de la production orales et écrites. L’analyse du corpus a confirmé le grand potentiel didactique de la bande dessinée. Elle est utilisée avant tout dans le but de développer les compétences grammaticale et lexicale des apprenants, particulièrement aux niveaux A1 et A2 selon le CECR. Pour ce qui est de la compétence pragmatique, nous avons relevé très peu d’exemples, surtout au niveau A1. La compétence socioculturelle est la moins présente dans le corpus, ce qui est probablement dû au fait que le nombre de bandes dessinées connues et populaires n’est pas élevé. À la différence des manuels de français, dans les manuels d’espagnol nous n’avons relevé aucun exemple de bandes dessinées connues. Pratiquement tous les exemples de l’utilisation de la bande dessinée donnent des possibilités de développer la production langagière, écrite, tout comme orale. Mots-clés: bande dessinée, compétences langagières, verbo-iconique, espagnol, français.
Résumé
Cet article porte sur l’utilisation des spots publicitaires en classe de langue étrangère. À travers l’analyse d’une vingtaine de spots publicitaires français et espagnols, nous montrons les possibilités de leur exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons leur apport au développement de la compétence (inter)culturelle mais aussi à celui de la réception, production et interaction langagières. Les publicités françaises recourent le plus souvent aux images stéréotypées représentant le luxe et l’élégance, tandis que les publicités espagnoles sont plus proches de la vie des gens ordinaires et présentent souvent leur vie quotidienne. Un des motifs fréquents de ces dernières est le football, ce qui s’explique par le fait que c’est un aspect incontournable de la culture espagnole. Nous avons également remarqué que, d’un côté, dans les publicités espagnoles, le support verbal de l’image est plus important que dans les publicités françaises ; ainsi elles peuvent plus contribuer au développement de la compréhension orale. D’un autre côté, les publicités françaises sont beaucoup plus pauvres du point de vue du lexique car c’est la musique, les images qui sont mises au premier plan. Pour ce qui est de la production et de l’interaction langagières, ce qui est commun pour les spots publicitaires français et espagnols, c’est le fait qu’ils peuvent contribuer de manière égale à la pratique de ces compétences.
Motsclés: spot publicitaire, interculturalité, compétences langagières, français, serbe.
Resumen
Garcia Meseguer (1984: 80) considera que el análisis de los insultos en cualquier cultura es fecundísimo para conocerlos valores sociales convenidos. Segun la teoria desarollada por Brown y Levinson (1987) sobre la cortesía, los insultos están marcados dentro de los actos amenazadores de la imagen positiva de los interlocutores. Estos actos de habla rompen el proceso comunicativo puesto que deberían ser evitados. El insulto es un acto de habla con el cual se intenta agredir, atacar y humillar a una persona en un momento determinado. Sin embargo, se nota que los insultos son usados corrientemente por los jóvenes españoles. Zimmerman (2005: 249) demuestra que existen isultos cuya función en ciertos contextos no es ofender y los denomina actos anticortesés. En sus interacciones comunicativas cotidianas, los jóvenes no usan los insultos como elementos de ataque verbal sino como saludo entre iguales, para mostrar cercanía y familiaridad o camadería.En este trabajo usamos el mismo tratamiento que Zimmermanutiliza para identificar y describir los insultos. Consideramos que una palabra, frase o enunciado es un insulto cuando tienelas mismas características lingüísticas estructurales que los insultos. No obstante, su valor funcional, es decir si es descortés o anticortés depende del contexto de enunciación.
Plabras clave: el acto de habla amenazador de la imagen positiva, el insulto, la descortesía, la anticortesía, el lenguaje juvenil, Historias del Kronen.