Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Prijeđi na sadržaj

Silikati

Izvor: Wikipedija

Silikati su najveći razred minerala. Poznato ih je približno 800. Zajedno s kvarcom i opalom te različitim modifikacijama SiO2, čine približno 87 % Zemljine kore.[1] Udio u ukupnom broju minerala im je 26 %. Razlog je velika zastupljenost silicija u Zemljinoj kori te njegov afinitet prema kisiku. Nalaze se gotovo u svim tipovima stijena. Većinom su izgrađeni od silicija i kisika, s dodacima iona poput aluminija, magnezija, željeza i kalcija.

Neki važni minerali iz ove grupe, a koji čine stijene jesu feldspati, kvarc, olivini, pirokseni, amfiboli, granati i tinjci.

Silikate klasificiramo prema strukturi njihove silikatne anionske grupe u nezosilikate, sorosilikate, ciklosilikate, inosilikate, filosilikate i tektosilikate.

Mogućnost polimerizacije silikatnih tetraedara ([SiO4]), koji čine osnovnu strukturu svih silikata (i nekih oksida) razlog je što postoji velik broj mineralnih vrsta unutar ovog razreda.

Najpoznatiji silikati

[uredi | uredi kôd]

Nezosilikati

[uredi | uredi kôd]

Nezosilikati (grč. nésos - otok) imaju svoje SiO42- tetraedre izolirane kao otoke u moru kationa. Svaki kisik vezan je jednom kovalentnom vezom za silicij, a preostalim negativnim nabojem za neki kation. Nezosilikati imaju heterodezmičnu otočnu reštku.

Silikati s dodatnim anionom (= nezosubsilikati):

Sorosilikati

[uredi | uredi kôd]

Sorosilikati (grč. sorós - gomila, skupina) imaju dva tetraedra međusobno povezana preko zajedničkoga kisika. Kompleksni anion je [Si2O7]6- u kojemu je omjer silicija i kisika 2:7. Sorosilikati imaju heterodezmičnu otočnu rešetku.

Ciklosilikati

[uredi | uredi kôd]

Ciklosilikati imaju prstenastu strukturu vezivanja tetraedara, u kojima je omjer silicija i kisika 1:3 (SixO3x). Prstene može činiti 3, 4 ili 6 (SiO4)-tetraedara. Ciklosilikati imaju heterodezmičnu otočnu rešetku.

Inosilikati

[uredi | uredi kôd]

Inosilikate čine jednostruki ili dvostruki lanci silikatnih tetraedara u kojima je odnos silicija i kisika 1:3 kod jednostrukih, odnosno 4:11 kod dvostrukih lanaca. Inosilikati imaju heterodezmičnu lančanu rešetku.

Inosilikati s jednostrukim lancima tetraedara

[uredi | uredi kôd]

Inosilikati s dvostrukim lancima tetraedara

[uredi | uredi kôd]

Mg, Fe, Mn, Li amfiboli:

Ca amfiboli:

Na amfiboli:

Monoklinski amfiboli:

Filosilikati

[uredi | uredi kôd]

Kod filosilikata silikatni tetraedarski anioni tvore niz paralelnih slojeva, a u tetraedrima je omjer silicija i kisika 2:5. Filosilikati imjau heterodezmičnu slojeviti rešetku.

Tektosilikati

[uredi | uredi kôd]

Tektosilikati imaju trodimenzionalne okvire silikatnih tetraedarskih aniona u kojima je omjer silicija i kisika 1:2. Tektosilikati imaju heterodezmičnu skelastu rešetku. Ovo je najveća grupa silikata, a njeni minerali čine gotovo 75 % kore Zemlje.

Vidi još:

[uredi | uredi kôd]

Izvori

[uredi | uredi kôd]
  1. Vrkljan, Maja; Babić, Vera; Takšić, Jasenka. 1998. Mineralogija. Školska knjiga. Zagreb. ISBN 953-0-21302-6