Зборник радова Дванаестог конгреса историчара медицине "800 година српске медицине", 2024
Photographs from the legacy of Dr. Ivo Kuhn, which in 2019 found their way from resellers of old ... more Photographs from the legacy of Dr. Ivo Kuhn, which in 2019 found their way from resellers of old things in Belgrade to a museum and a private collection, were the starting point for research of life and professional activities of Dr. Kuhn, a physician about whom we know very little today. In the period between the two world wars, as a senior advisor to the Ministry of Social Policy and Public Health and a person trusted by the influential Andrija Štampar, Kuhn was one of the important figures in the Health service of the Kingdom of SCS / Yugoslavia. Apart from being used for compiling Kuhn’s biography, the photographs were also the basis for presenting and shedding light on certain facts and events from the history of the Health service, which, based on the new health policy after the First World War, achieved significant success in the interbellum period.
Зборник радова Дванаестог конгреса историчара медицине "800 година српске медицине", 2024
The article presents the biography of Ilija Šapšal, professor of anatomy at the universities of O... more The article presents the biography of Ilija Šapšal, professor of anatomy at the universities of Odessa, Belgrade and Sofia. Special attention is paid to the “Belgrade period” of his life and work, which was reconstructed on the basis of unpublished archival material. Ilija Šapšal came to Belgrade at the beginning of 1920, in one of the great waves of Russian refugees who left the Soviet Union after the October Revolution and the civil war. He taught Descriptive anatomy at the Faculty of Medicine and was the first professor
to publish a textbook for students. Immediately after being elected the (first) associate professor of Normal (entire) anatomy in Belgrade (1923), he accepted the position of Chair of the Department of Anatomy at the Medical Faculty in Sofia and moved to Bulgaria.
Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије, 2023
На основу службених извештаја, указа, расписа, прописа и популарних чланака објављених у часопису... more На основу службених извештаја, указа, расписа, прописа и популарних чланака објављених у часопису Народно здравље, у раду су анализирани и представљени организација и рад здравствене службе, стање здравља становника Србије и најзначајнији јавноздравствени проблеми у раздобљу његовог публиковања (1881–1885). Покренут у оквиру реформе здравствене службе, часо- пис је, по замисли и концепцији оснивача и првог уредника, доктора Владана Ђорђевића, начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела (1879–1884) и творца првог системског здравственог закона у Србији – Закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља (1881), истовремено био прво службено гласило Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела и први здравствено-просветни лист у Србији. Данас је вредан историјски извор за истраживања датог раздобља, посебно због нецеловитости архивског фонда Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела.
The aim of the article is to present, primarily to the medical world and also the general public,... more The aim of the article is to present, primarily to the medical world and also the general public, the personality and work of Maša Živanović (1890-1960), a pioneer in the health care of children and mothers in Bosnia and Herzegovina (BH), a health educator and one of the leaders of the Yugoslav Women's Rights Movement in the period between the two world wars. She was born in Croatia (then part of the Austro-Hungarian Empire) as Maria Skopszyński, in a family of Polish-Czech origin. After studying at the Temporary Women's Lyceum in Zagreb and passing the matriculation exam at the boy's High School (1909), she obtained the title of Doctor of Medicine in Vienna (1916). Her activity in the Women's Rights Movement has so far generally attracted more attention from researchers than her medical work. However, this work was very important because the general and health education of women, expectant mothers and mothers, after the two World Wars was very poor in BH, and the rates of child morbidity and mortality were high. Maša Živanović spent almost her entire working life in Sarajevo. For 30 years, she was the head of the Dispensary for Mothers and the Children, later the Institute for Maternal and Child Health Care, into which the previous institution grew in 1931. She was among the first followers of the new concept of "comprehensive paediatrics", which included social care for children, disease prevention and treatment of the sick. She successfully connected the medical mission with the mission of a women's rights activist, also trying to act as a health educator through articles published in the Women's Movement magazine (Ženski pokret). For a time, she was the president of the Society for the Education of Woman and Protection of her Rights, i.e. the Women's Movement, and a delegate at conferences of international feminist organizations. Conclusion. Maša Živanović was a physician, a pioneer in the health care of children and mothers in BH, a long-time director of the Institute for Health Care of Mothers and Children in Sarajevo, and one of the leaders of the Yugoslav Women's Rights Movement.
Циљ рада је да се на основу архивске грађе и прегледа предавања
представе страни професори чланов... more Циљ рада је да се на основу архивске грађе и прегледа предавања представе страни професори чланови колегијума Медицинског факултета у Београду у периоду између два светска рата. Њихов ангажман је сагледан у контексту оснивања Медицинског факул- тета и недостатка стручног наставног и научног кадра, који су оснивачи почетком двадесетих година 20. века превазилазили на различите начине. Посебна пажња је посвећена доласку руских професора белоемиграната у Краљевину СХС, ангажовању неко- лико њих на факултету, али и питању зашто њихов долазак није ис- коришћен у већој мери. Посвећена је пажња и доласку двојице јев- рејских научника из Немачке под притиском нацистичких власти током 1933. године. Укратко су дате биографије свих осам настав- ника, а потом је сагледана њихова структура према национално- сти, земљи из које су дошли, времену доласка и дужини боравка у Београду, а дат је и кратак приказ њиховог доприноса и значаја за Медицински факултет у Београду и медицинску науку уопште.
Doctor Svetislav Sp. Barjaktarovitsh (1893-1971), full professor of University School of Medicine... more Doctor Svetislav Sp. Barjaktarovitsh (1893-1971), full professor of University School of Medicine in Belgrade, Head of the Department of Gynaecology and Obstetrics since its foundation, Director of the University Teaching Hospital of Gynaecology and Obstetrics from 1937 to 1948, was dismissed from University for political reasons in December 1948. He was the author of classical gynaecological and obstetrics textbooks, popular books, as well as of fifty scientific papers published in domestic and foreign professional literature. While being the Director of the University Teaching Hospital of Gynaecology and Obstetrics he managed to raise money to start the building of a new hospital. He was engaged in experimental work and improved the diagnosis and therapy of genital tuberculosis, extrauterine pregnancy, adnexal inflammation, puerperal fever, etc. He was especially concerned with the determination of the child's sex before his/her birth. As a medical student he participated in t...
Dr. Karlo Kiko was one of the many doctors from the former Austrian empire living and working in ... more Dr. Karlo Kiko was one of the many doctors from the former Austrian empire living and working in the Principality of Serbia in the 19th century. He was born in Uhrovec, in Slovakia, which was then part of the Kingdom of Hungary - the part of the Austrian Empire. Kiko was promoted to the Doctor of Medicine in Pest in 1845. In his youth, he dealt with alternative ways of healing, he explored medicinal herbs and mineral waters and published several expert papers. He was a regular member of the Royal Hungarian Natural Science Society. As a physician in the troupe of General Mor Percel, he participated in the Hungarian Revolution of 1848/49. Kiko spent the last eleven years in Serbia working as a physician of the Knjazevac County, as a doctor of the Belgrade municipality and a military doctor - a surgeon of the Military Hospital in Belgrade. Although he is considered a respectable person in the Region of Trenin, from which he emerged, in Slovakia it is not known that he have lived and di...
Стеван Иванић је био српски лекар и руководилац
здравствене службе у Краљевини Југославији. У мла... more Стеван Иванић је био српски лекар и руководилац здравствене службе у Краљевини Југославији. У младости социјалиста, од 1934. се прикључио покрету Збор и заступао десничарске идеолошке ставове. Био је комесар социјалне политике и народног здравља 1941, а после рата је отишао у емиграцију, где је и преминуо 1948. године. Комунистичке власти су га осудиле као злочинца и издајника. Иванићева биографија је до сада представљана само у кратким енциклопедијским одредницама. Овај рад је покушај да се она употпуни подацима из доступне архивске грађе, периодике и литературе и тако омогући јасније сагледавање његовог стручног и идеолошко-политичког деловања и ставова.
Зборник радова Десетог конгреса историчара медицине 800 година српске медицине, 2020
The article discusses the emergence and spread of custom of bestowal votive offerings in the form... more The article discusses the emergence and spread of custom of bestowal votive offerings in the form of parts of the human body or organs (anatomical votives), objects of material culture that human has used long through the time to establish a connection with the gods, and later with saints. Votive offerings can be considered from different aspects such as mythological, religious, ethnographic, medical, museological, artistic-historical and others. The aim of this article is to present the phenomenon of anatomical votives in the medical and museological framework, with special reference to its appearance in the ancient period and the origin and development of customs among Orthodox Serbs at the turn of the 18th and 19th centuries.
САЖЕТАК Уочи Херцеговачког устанка (1875) и Првог српско-турског рата (1876-1877) у Србији су осн... more САЖЕТАК Уочи Херцеговачког устанка (1875) и Првог српско-турског рата (1876-1877) у Србији су основана два удружења са хуманим циљевима рада која ће у свим ратним сукобима у којима је учествовао српски народ пружати значајну помоћ здравственој служби. Прво од њих било је Женско друштво, основано маја 1875, а друго је било Српско друштво Црвеног крста, основано фебруара 1876. године. Уочи ратова заједнички су организовала курсеве за обуку добровољних болничара и болничарки, током ратова су установљавала резервне болнице, прикупљала новчане прилоге, санитетски материјал и одећу за рањенике и избеглице. У мирнодопском времену, поред осталих својих активности, радила су на подизању свести становништва о важности хигијене и правилне исхране. У Женском друштву су посебно биле активне лекарке и супруге лекара, чији пример су следиле жене из њиховог окру-жења. Рад чланица Женског друштва био је драгоцен нарочито у подружницама, јер су у културно заосталим сеоским срединама заједно са својим мужевима радиле на здравственом просвећивању.
Dr. Karlo Kiko was one of the many doctors from the former Austrian empire living and working in ... more Dr. Karlo Kiko was one of the many doctors from the former Austrian empire living and working in the Principality of Serbia in the 19th century. He was born in Uhrovec, in Slovakia, which was then part of the Kingdom of Hungary – the part of the Austrian Empire. Kiko was promoted to the Doctor of Medicine in Pest in 1845. In his youth, he dealt with alternative ways of healing, he explored medicinal herbs and mineral waters and published several expert papers. He was a regular member of the Royal Hungarian Natural Science Society. As a physician in the troupe of General Mor Percel, he participated in the Hungarian Revolution of 1848/49. Kiko spent the last eleven years in Serbia working as a physician of the Knjazevac County, as a doctor of the Belgrade municipality and a military doctor – a surgeon of the Military Hospital in Belgrade. Although he is considered a respectable person in the Region of Trenin, from which he emerged, in Slovakia it is not known that he have lived and died in Serbia. The goals of this paper are to round Kiko's biography with "Serbian period" and to present the personality of a worker in the Serbian health service in the past.
Methods of physical medicine, many of which have been empirically applied since the ancient times... more Methods of physical medicine, many of which have been empirically applied since the ancient times, have become particularly popular in 19th century Europe. The first examples of the works of Serbian doctors in this area originate from the same period. In 1838 and 1839 Dr. Konstantin Peičić wrote about Prissnitz's method of hydrotherapy In 1842, Dr. Dimitrije Radulović published his doctoral dissertation in Latin concerning medical gymnastics. In the middle of 19th century, in the Principality of Serbia, treatments of hydrotherapy (by Dr Andrija Ivanović, 1850) and electrotherapy (by Dr Jovan Valenta, 1857) wеre applied. Among the pioneers of physical medicine in Serbia, Dr Avram Farkić is a very important figure. In 1896, Farkić founded the first Serbian institute for physiotherapy in Belgrade, and two years later, the First Institute for Orthopedics, Swedish Gymnastics and Massage. These institutions were merged in 1899. After the death of Dr. Farkić in 1925, the Institute worked under his name until the German bombing of Belgrade on April 6, 1941. The diversity as well as the continuous introduction of modern therapeutic procedures were the main characteristics of the Institute during the 45 years of its existence. Dr Farkic was also the initiator of the establishment of the Joint Stock Company "Therapy", which founded the first institute for physical medicine in Vrnjačka Banja – the Institute for Treatment by Water and Electricity ‘Therapy’ in 1911. Until the First World War it was the most modern spa sanatorium in Serbia. During spa seasons of 1911, 1912, 1913 and 1924, Dr. Farkić himself was the manager and the main physician of the "Therapy".
Зборник радова Дванаестог конгреса историчара медицине "800 година српске медицине", 2024
Photographs from the legacy of Dr. Ivo Kuhn, which in 2019 found their way from resellers of old ... more Photographs from the legacy of Dr. Ivo Kuhn, which in 2019 found their way from resellers of old things in Belgrade to a museum and a private collection, were the starting point for research of life and professional activities of Dr. Kuhn, a physician about whom we know very little today. In the period between the two world wars, as a senior advisor to the Ministry of Social Policy and Public Health and a person trusted by the influential Andrija Štampar, Kuhn was one of the important figures in the Health service of the Kingdom of SCS / Yugoslavia. Apart from being used for compiling Kuhn’s biography, the photographs were also the basis for presenting and shedding light on certain facts and events from the history of the Health service, which, based on the new health policy after the First World War, achieved significant success in the interbellum period.
Зборник радова Дванаестог конгреса историчара медицине "800 година српске медицине", 2024
The article presents the biography of Ilija Šapšal, professor of anatomy at the universities of O... more The article presents the biography of Ilija Šapšal, professor of anatomy at the universities of Odessa, Belgrade and Sofia. Special attention is paid to the “Belgrade period” of his life and work, which was reconstructed on the basis of unpublished archival material. Ilija Šapšal came to Belgrade at the beginning of 1920, in one of the great waves of Russian refugees who left the Soviet Union after the October Revolution and the civil war. He taught Descriptive anatomy at the Faculty of Medicine and was the first professor
to publish a textbook for students. Immediately after being elected the (first) associate professor of Normal (entire) anatomy in Belgrade (1923), he accepted the position of Chair of the Department of Anatomy at the Medical Faculty in Sofia and moved to Bulgaria.
Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије, 2023
На основу службених извештаја, указа, расписа, прописа и популарних чланака објављених у часопису... more На основу службених извештаја, указа, расписа, прописа и популарних чланака објављених у часопису Народно здравље, у раду су анализирани и представљени организација и рад здравствене службе, стање здравља становника Србије и најзначајнији јавноздравствени проблеми у раздобљу његовог публиковања (1881–1885). Покренут у оквиру реформе здравствене службе, часо- пис је, по замисли и концепцији оснивача и првог уредника, доктора Владана Ђорђевића, начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела (1879–1884) и творца првог системског здравственог закона у Србији – Закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља (1881), истовремено био прво службено гласило Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела и први здравствено-просветни лист у Србији. Данас је вредан историјски извор за истраживања датог раздобља, посебно због нецеловитости архивског фонда Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела.
The aim of the article is to present, primarily to the medical world and also the general public,... more The aim of the article is to present, primarily to the medical world and also the general public, the personality and work of Maša Živanović (1890-1960), a pioneer in the health care of children and mothers in Bosnia and Herzegovina (BH), a health educator and one of the leaders of the Yugoslav Women's Rights Movement in the period between the two world wars. She was born in Croatia (then part of the Austro-Hungarian Empire) as Maria Skopszyński, in a family of Polish-Czech origin. After studying at the Temporary Women's Lyceum in Zagreb and passing the matriculation exam at the boy's High School (1909), she obtained the title of Doctor of Medicine in Vienna (1916). Her activity in the Women's Rights Movement has so far generally attracted more attention from researchers than her medical work. However, this work was very important because the general and health education of women, expectant mothers and mothers, after the two World Wars was very poor in BH, and the rates of child morbidity and mortality were high. Maša Živanović spent almost her entire working life in Sarajevo. For 30 years, she was the head of the Dispensary for Mothers and the Children, later the Institute for Maternal and Child Health Care, into which the previous institution grew in 1931. She was among the first followers of the new concept of "comprehensive paediatrics", which included social care for children, disease prevention and treatment of the sick. She successfully connected the medical mission with the mission of a women's rights activist, also trying to act as a health educator through articles published in the Women's Movement magazine (Ženski pokret). For a time, she was the president of the Society for the Education of Woman and Protection of her Rights, i.e. the Women's Movement, and a delegate at conferences of international feminist organizations. Conclusion. Maša Živanović was a physician, a pioneer in the health care of children and mothers in BH, a long-time director of the Institute for Health Care of Mothers and Children in Sarajevo, and one of the leaders of the Yugoslav Women's Rights Movement.
Циљ рада је да се на основу архивске грађе и прегледа предавања
представе страни професори чланов... more Циљ рада је да се на основу архивске грађе и прегледа предавања представе страни професори чланови колегијума Медицинског факултета у Београду у периоду између два светска рата. Њихов ангажман је сагледан у контексту оснивања Медицинског факул- тета и недостатка стручног наставног и научног кадра, који су оснивачи почетком двадесетих година 20. века превазилазили на различите начине. Посебна пажња је посвећена доласку руских професора белоемиграната у Краљевину СХС, ангажовању неко- лико њих на факултету, али и питању зашто њихов долазак није ис- коришћен у већој мери. Посвећена је пажња и доласку двојице јев- рејских научника из Немачке под притиском нацистичких власти током 1933. године. Укратко су дате биографије свих осам настав- ника, а потом је сагледана њихова структура према национално- сти, земљи из које су дошли, времену доласка и дужини боравка у Београду, а дат је и кратак приказ њиховог доприноса и значаја за Медицински факултет у Београду и медицинску науку уопште.
Doctor Svetislav Sp. Barjaktarovitsh (1893-1971), full professor of University School of Medicine... more Doctor Svetislav Sp. Barjaktarovitsh (1893-1971), full professor of University School of Medicine in Belgrade, Head of the Department of Gynaecology and Obstetrics since its foundation, Director of the University Teaching Hospital of Gynaecology and Obstetrics from 1937 to 1948, was dismissed from University for political reasons in December 1948. He was the author of classical gynaecological and obstetrics textbooks, popular books, as well as of fifty scientific papers published in domestic and foreign professional literature. While being the Director of the University Teaching Hospital of Gynaecology and Obstetrics he managed to raise money to start the building of a new hospital. He was engaged in experimental work and improved the diagnosis and therapy of genital tuberculosis, extrauterine pregnancy, adnexal inflammation, puerperal fever, etc. He was especially concerned with the determination of the child's sex before his/her birth. As a medical student he participated in t...
Dr. Karlo Kiko was one of the many doctors from the former Austrian empire living and working in ... more Dr. Karlo Kiko was one of the many doctors from the former Austrian empire living and working in the Principality of Serbia in the 19th century. He was born in Uhrovec, in Slovakia, which was then part of the Kingdom of Hungary - the part of the Austrian Empire. Kiko was promoted to the Doctor of Medicine in Pest in 1845. In his youth, he dealt with alternative ways of healing, he explored medicinal herbs and mineral waters and published several expert papers. He was a regular member of the Royal Hungarian Natural Science Society. As a physician in the troupe of General Mor Percel, he participated in the Hungarian Revolution of 1848/49. Kiko spent the last eleven years in Serbia working as a physician of the Knjazevac County, as a doctor of the Belgrade municipality and a military doctor - a surgeon of the Military Hospital in Belgrade. Although he is considered a respectable person in the Region of Trenin, from which he emerged, in Slovakia it is not known that he have lived and di...
Стеван Иванић је био српски лекар и руководилац
здравствене службе у Краљевини Југославији. У мла... more Стеван Иванић је био српски лекар и руководилац здравствене службе у Краљевини Југославији. У младости социјалиста, од 1934. се прикључио покрету Збор и заступао десничарске идеолошке ставове. Био је комесар социјалне политике и народног здравља 1941, а после рата је отишао у емиграцију, где је и преминуо 1948. године. Комунистичке власти су га осудиле као злочинца и издајника. Иванићева биографија је до сада представљана само у кратким енциклопедијским одредницама. Овај рад је покушај да се она употпуни подацима из доступне архивске грађе, периодике и литературе и тако омогући јасније сагледавање његовог стручног и идеолошко-политичког деловања и ставова.
Зборник радова Десетог конгреса историчара медицине 800 година српске медицине, 2020
The article discusses the emergence and spread of custom of bestowal votive offerings in the form... more The article discusses the emergence and spread of custom of bestowal votive offerings in the form of parts of the human body or organs (anatomical votives), objects of material culture that human has used long through the time to establish a connection with the gods, and later with saints. Votive offerings can be considered from different aspects such as mythological, religious, ethnographic, medical, museological, artistic-historical and others. The aim of this article is to present the phenomenon of anatomical votives in the medical and museological framework, with special reference to its appearance in the ancient period and the origin and development of customs among Orthodox Serbs at the turn of the 18th and 19th centuries.
САЖЕТАК Уочи Херцеговачког устанка (1875) и Првог српско-турског рата (1876-1877) у Србији су осн... more САЖЕТАК Уочи Херцеговачког устанка (1875) и Првог српско-турског рата (1876-1877) у Србији су основана два удружења са хуманим циљевима рада која ће у свим ратним сукобима у којима је учествовао српски народ пружати значајну помоћ здравственој служби. Прво од њих било је Женско друштво, основано маја 1875, а друго је било Српско друштво Црвеног крста, основано фебруара 1876. године. Уочи ратова заједнички су организовала курсеве за обуку добровољних болничара и болничарки, током ратова су установљавала резервне болнице, прикупљала новчане прилоге, санитетски материјал и одећу за рањенике и избеглице. У мирнодопском времену, поред осталих својих активности, радила су на подизању свести становништва о важности хигијене и правилне исхране. У Женском друштву су посебно биле активне лекарке и супруге лекара, чији пример су следиле жене из њиховог окру-жења. Рад чланица Женског друштва био је драгоцен нарочито у подружницама, јер су у културно заосталим сеоским срединама заједно са својим мужевима радиле на здравственом просвећивању.
Dr. Karlo Kiko was one of the many doctors from the former Austrian empire living and working in ... more Dr. Karlo Kiko was one of the many doctors from the former Austrian empire living and working in the Principality of Serbia in the 19th century. He was born in Uhrovec, in Slovakia, which was then part of the Kingdom of Hungary – the part of the Austrian Empire. Kiko was promoted to the Doctor of Medicine in Pest in 1845. In his youth, he dealt with alternative ways of healing, he explored medicinal herbs and mineral waters and published several expert papers. He was a regular member of the Royal Hungarian Natural Science Society. As a physician in the troupe of General Mor Percel, he participated in the Hungarian Revolution of 1848/49. Kiko spent the last eleven years in Serbia working as a physician of the Knjazevac County, as a doctor of the Belgrade municipality and a military doctor – a surgeon of the Military Hospital in Belgrade. Although he is considered a respectable person in the Region of Trenin, from which he emerged, in Slovakia it is not known that he have lived and died in Serbia. The goals of this paper are to round Kiko's biography with "Serbian period" and to present the personality of a worker in the Serbian health service in the past.
Methods of physical medicine, many of which have been empirically applied since the ancient times... more Methods of physical medicine, many of which have been empirically applied since the ancient times, have become particularly popular in 19th century Europe. The first examples of the works of Serbian doctors in this area originate from the same period. In 1838 and 1839 Dr. Konstantin Peičić wrote about Prissnitz's method of hydrotherapy In 1842, Dr. Dimitrije Radulović published his doctoral dissertation in Latin concerning medical gymnastics. In the middle of 19th century, in the Principality of Serbia, treatments of hydrotherapy (by Dr Andrija Ivanović, 1850) and electrotherapy (by Dr Jovan Valenta, 1857) wеre applied. Among the pioneers of physical medicine in Serbia, Dr Avram Farkić is a very important figure. In 1896, Farkić founded the first Serbian institute for physiotherapy in Belgrade, and two years later, the First Institute for Orthopedics, Swedish Gymnastics and Massage. These institutions were merged in 1899. After the death of Dr. Farkić in 1925, the Institute worked under his name until the German bombing of Belgrade on April 6, 1941. The diversity as well as the continuous introduction of modern therapeutic procedures were the main characteristics of the Institute during the 45 years of its existence. Dr Farkic was also the initiator of the establishment of the Joint Stock Company "Therapy", which founded the first institute for physical medicine in Vrnjačka Banja – the Institute for Treatment by Water and Electricity ‘Therapy’ in 1911. Until the First World War it was the most modern spa sanatorium in Serbia. During spa seasons of 1911, 1912, 1913 and 1924, Dr. Farkić himself was the manager and the main physician of the "Therapy".
The book presents a study of the history of medical museums in Serbia developed in the 19th and 2... more The book presents a study of the history of medical museums in Serbia developed in the 19th and 20th centuries. It takes into consideration motives, historical circumstances, as well as cultural, social, scientific and political influences that framed medical museums’ origins. The study begins with the first museum - the Museum of Rarities in Belgrade (1844), through the collections and museums that were later created as an expression of the various needs of society and the state such as medical education, improvement of public health, preservation and presentation of the national cultural and scientific heritage. In order to determine the cultural and scientific patterns that were transferred from Western Europe to Serbia, the practice of collecting medical artifacts throughout history was also explored, as well as the circumstances of the creation and development of medical museums in the Western world. Special attention was paid to the impact that the approach to the study of the history of medicine had on the creation of collections and exhibitions.
Владан Ђорђевић: портрет неуморног ствараоца, 2020
Владан Ђорђевић (1844 – 1930) је једна од најистакнутијих личности културног, научног и политичко... more Владан Ђорђевић (1844 – 1930) је једна од најистакнутијих личности културног, научног и политичког живота у Србији 19. века. По образовању доктор медицине и први Србин специјалиста хирургије, Ђорђевић је остварио значајна постигнућа у области здравства и медицине али је, као припадник генерације романтичара, рад на културном уздизању Србије сматрао за своју дужност према отаџбини. Био је први Србин лекар који се бавио експерименталним радом у медицини, иницирао је стварање Српског лекарског друштва (1872) и Српског друштва Црвеног крста (1876), основао је и уређивао први српски стручни медицински часопис и био први историчар српске медицине. Као војни лекар био је начелник Санитета Врховне команде у ратовима (1877/78 и 1885/86), први професор хигијене у Војној академији, потом начелник и реформатор грађанске здравствене службе (1879–1884) и творац првих системских здравствених закона (1879, 1881). У својству градоначелника Београда (1884/85) започео је комунално уређење престонице. У политичком животу Србије био је активан од краја седамдесетих година 19. века, прво као владин повереник и посланик у Народној скупштини, потом као министар просвете и црквених дела и заступник министра народне привреде (1888–1889), краљевски изасланик у Атини (1891–1894) и Цариграду (1894–1897) и председник владе (1897–1900). На пољу књижевног стваралаштва оставио је многобројна дела – приповетке, драме, романе и мемоаре. Био је један од зачетника сеоске и путописне новелистике, драмски писац, хроничар и историограф. Библиографија Ђорђевићевих радова броји преко 500 јединица. Његов часопис Отаџбина (1875 – 1892) био је најбољи часопис за књижевност, науку и културу у другој половини 19. века. У својој 25. години изабран је за редовног члана Српског ученог друштва (1869), а 1892. године за правог члана Српске краљевске академије. Свој живот је проживео у складу са личним мотом који је гласио Laboremus! (Радимо!).
Каталог сталне изложбе Музеја науке и технике - Београд – Одељење "Музеј Српског лекарског друштв... more Каталог сталне изложбе Музеја науке и технике - Београд – Одељење "Музеј Српског лекарског друштва" / Catalogue of the permanent exhibition of the Museum of Science and Technology - Belgrade – Department "Museum of Serbian Medical Society".
World War I from the collections of the Scientific and Technological Museums of Serbia (exhibitio... more World War I from the collections of the Scientific and Technological Museums of Serbia (exhibition catalog)
Изложбом Тифус 1915. године Музеј науке и технике je обележио стогодишњицу великог страдања српск... more Изложбом Тифус 1915. године Музеј науке и технике je обележио стогодишњицу великог страдања српског народа током епидемије три врсте тифуса - пегавог, повратног и трбушног, која се разбуктала почетком 1915. године и однела око 135.000 живота. У историји ратних зараза епидемија тифуса у Србији 1914/1915. године заузима посебно место јер је, према речима пуковника др Вилијама Хантера (William Hunter, 1861–1937), шефа британске војномедицинске мисије у Србији и једног од најзаслужнијих људи за њено сузбијање, била „најнаглија епидемија у настанку, најбржа у пропагацији, највећа у интензитету и најбрже заустављена од свих епидемија те врсте у историји.“ Главни циљ изложбе Тифус 1915. године је представљање личних искустава, осећања и судбина оболелих: лекара, медицинара, болничара и болничарки, војника и цивила. Поред тога, приказане су карактеристике све три врсте тифуса, начини лечења оболелих, услови који су довели до избијања епидемије и мере које су биле примењене у њеном сузбијању.
Uploads
Papers by Jelena Jovanovic Simic
to publish a textbook for students. Immediately after being elected the (first) associate professor of Normal (entire) anatomy in Belgrade (1923), he accepted the position of Chair of the Department of Anatomy at the Medical Faculty in Sofia and moved to Bulgaria.
пис је, по замисли и концепцији оснивача и првог уредника, доктора Владана Ђорђевића, начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела (1879–1884) и творца првог системског здравственог закона у Србији – Закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља (1881), истовремено био прво службено гласило Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела
и први здравствено-просветни лист у Србији. Данас је вредан историјски извор за истраживања датог раздобља, посебно због нецеловитости архивског фонда Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела.
представе страни професори чланови колегијума Медицинског
факултета у Београду у периоду између два светска рата. Њихов
ангажман је сагледан у контексту оснивања Медицинског факул-
тета и недостатка стручног наставног и научног кадра, који су
оснивачи почетком двадесетих година 20. века превазилазили на
различите начине. Посебна пажња је посвећена доласку руских
професора белоемиграната у Краљевину СХС, ангажовању неко-
лико њих на факултету, али и питању зашто њихов долазак није ис-
коришћен у већој мери. Посвећена је пажња и доласку двојице јев-
рејских научника из Немачке под притиском нацистичких власти
током 1933. године. Укратко су дате биографије свих осам настав-
ника, а потом је сагледана њихова структура према национално-
сти, земљи из које су дошли, времену доласка и дужини боравка
у Београду, а дат је и кратак приказ њиховог доприноса и значаја
за Медицински факултет у Београду и медицинску науку уопште.
здравствене службе у Краљевини Југославији. У младости
социјалиста, од 1934. се прикључио покрету Збор и заступао
десничарске идеолошке ставове. Био је комесар социјалне
политике и народног здравља 1941, а после рата је отишао
у емиграцију, где је и преминуо 1948. године. Комунистичке
власти су га осудиле као злочинца и издајника. Иванићева
биографија је до сада представљана само у кратким енциклопедијским одредницама. Овај рад је покушај да се она
употпуни подацима из доступне архивске грађе, периодике
и литературе и тако омогући јасније сагледавање његовог
стручног и идеолошко-политичког деловања и ставова.
In the middle of 19th century, in the Principality of Serbia, treatments of hydrotherapy (by Dr Andrija Ivanović, 1850) and electrotherapy (by Dr Jovan Valenta, 1857) wеre applied. Among the pioneers of physical medicine in Serbia, Dr Avram Farkić is a very important figure. In 1896, Farkić founded the first Serbian institute for physiotherapy in Belgrade, and two years later, the First Institute for Orthopedics, Swedish Gymnastics and Massage. These institutions were merged in 1899. After the death of Dr. Farkić in 1925, the Institute worked under his name until the German bombing of Belgrade on April 6, 1941. The diversity as well as the continuous introduction of modern therapeutic procedures were the main characteristics of the Institute during the 45 years of its existence.
Dr Farkic was also the initiator of the establishment of the Joint Stock Company "Therapy", which founded the first institute for physical medicine in Vrnjačka Banja – the Institute for Treatment by Water and Electricity ‘Therapy’ in 1911. Until the First World War it was the most modern spa sanatorium in Serbia. During spa seasons of 1911, 1912, 1913 and 1924, Dr. Farkić himself was the manager and the main physician of the "Therapy".
to publish a textbook for students. Immediately after being elected the (first) associate professor of Normal (entire) anatomy in Belgrade (1923), he accepted the position of Chair of the Department of Anatomy at the Medical Faculty in Sofia and moved to Bulgaria.
пис је, по замисли и концепцији оснивача и првог уредника, доктора Владана Ђорђевића, начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела (1879–1884) и творца првог системског здравственог закона у Србији – Закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља (1881), истовремено био прво службено гласило Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела
и први здравствено-просветни лист у Србији. Данас је вредан историјски извор за истраживања датог раздобља, посебно због нецеловитости архивског фонда Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела.
представе страни професори чланови колегијума Медицинског
факултета у Београду у периоду између два светска рата. Њихов
ангажман је сагледан у контексту оснивања Медицинског факул-
тета и недостатка стручног наставног и научног кадра, који су
оснивачи почетком двадесетих година 20. века превазилазили на
различите начине. Посебна пажња је посвећена доласку руских
професора белоемиграната у Краљевину СХС, ангажовању неко-
лико њих на факултету, али и питању зашто њихов долазак није ис-
коришћен у већој мери. Посвећена је пажња и доласку двојице јев-
рејских научника из Немачке под притиском нацистичких власти
током 1933. године. Укратко су дате биографије свих осам настав-
ника, а потом је сагледана њихова структура према национално-
сти, земљи из које су дошли, времену доласка и дужини боравка
у Београду, а дат је и кратак приказ њиховог доприноса и значаја
за Медицински факултет у Београду и медицинску науку уопште.
здравствене службе у Краљевини Југославији. У младости
социјалиста, од 1934. се прикључио покрету Збор и заступао
десничарске идеолошке ставове. Био је комесар социјалне
политике и народног здравља 1941, а после рата је отишао
у емиграцију, где је и преминуо 1948. године. Комунистичке
власти су га осудиле као злочинца и издајника. Иванићева
биографија је до сада представљана само у кратким енциклопедијским одредницама. Овај рад је покушај да се она
употпуни подацима из доступне архивске грађе, периодике
и литературе и тако омогући јасније сагледавање његовог
стручног и идеолошко-политичког деловања и ставова.
In the middle of 19th century, in the Principality of Serbia, treatments of hydrotherapy (by Dr Andrija Ivanović, 1850) and electrotherapy (by Dr Jovan Valenta, 1857) wеre applied. Among the pioneers of physical medicine in Serbia, Dr Avram Farkić is a very important figure. In 1896, Farkić founded the first Serbian institute for physiotherapy in Belgrade, and two years later, the First Institute for Orthopedics, Swedish Gymnastics and Massage. These institutions were merged in 1899. After the death of Dr. Farkić in 1925, the Institute worked under his name until the German bombing of Belgrade on April 6, 1941. The diversity as well as the continuous introduction of modern therapeutic procedures were the main characteristics of the Institute during the 45 years of its existence.
Dr Farkic was also the initiator of the establishment of the Joint Stock Company "Therapy", which founded the first institute for physical medicine in Vrnjačka Banja – the Institute for Treatment by Water and Electricity ‘Therapy’ in 1911. Until the First World War it was the most modern spa sanatorium in Serbia. During spa seasons of 1911, 1912, 1913 and 1924, Dr. Farkić himself was the manager and the main physician of the "Therapy".
In order to determine the cultural and scientific patterns that were transferred from Western Europe to Serbia, the practice of collecting medical artifacts throughout history was also explored, as well as the circumstances of the creation and development of medical museums in the Western world.
Special attention was paid to the impact that the approach to the study of the history of medicine had on the creation of collections and exhibitions.
Био је први Србин лекар који се бавио експерименталним радом у медицини, иницирао је стварање Српског лекарског друштва (1872) и Српског друштва Црвеног крста (1876), основао је и уређивао први српски стручни медицински часопис и био први историчар српске медицине. Као војни лекар био је начелник Санитета Врховне команде у ратовима (1877/78 и 1885/86), први професор хигијене у Војној академији, потом начелник и реформатор грађанске здравствене службе (1879–1884) и творац првих системских здравствених закона (1879, 1881). У својству градоначелника Београда (1884/85) започео је комунално уређење престонице. У политичком животу Србије био је активан од краја седамдесетих година 19. века, прво као владин повереник и посланик у Народној скупштини, потом као министар просвете и црквених дела и заступник министра народне привреде (1888–1889), краљевски изасланик у Атини (1891–1894) и Цариграду (1894–1897) и председник владе (1897–1900).
На пољу књижевног стваралаштва оставио је многобројна дела – приповетке, драме, романе и мемоаре. Био је један од зачетника сеоске и путописне новелистике, драмски писац, хроничар и историограф. Библиографија Ђорђевићевих радова броји преко 500 јединица. Његов часопис Отаџбина (1875 – 1892) био је најбољи часопис за књижевност, науку и културу у другој половини 19. века.
У својој 25. години изабран је за редовног члана Српског ученог друштва (1869), а 1892. године за правог члана Српске краљевске академије. Свој живот је проживео у складу са личним мотом који је гласио Laboremus! (Радимо!).
Catalogue of the permanent exhibition of the Museum of Science and Technology - Belgrade – Department "Museum of Serbian Medical Society".
Главни циљ изложбе Тифус 1915. године је представљање личних искустава, осећања и судбина оболелих: лекара, медицинара, болничара и болничарки, војника и цивила. Поред тога, приказане су карактеристике све три врсте тифуса, начини лечења оболелих, услови који су довели до избијања епидемије и мере које су биле примењене у њеном сузбијању.