Papers in Honour of Rastko Vasić 80 th Birthday Зборник радова у част 80 г. живота Растка Васића, 2019
Кремирање покојника и сахрањивање њихових остатака у урнама истиче се као једна од најважнијих ка... more Кремирање покојника и сахрањивање њихових остатака у урнама истиче се као једна од најважнијих карактеристика у брњичкој култури, упркос чињеници да су у појединим некрополама њених припадника откривени и гробови са инхумацијом. Они се тумаче као старији, мада су неки поседовали прилоге идентичне оним из гробова кремираних покојника. Познато је осам брњичких некропола на Космету и Пештеру у којима су нађени и гробови инхумираних покојника. Раздобље у коме се они јављују (BrB2/C–HaA1) одговара хронологији брњичке културе (BrC/D–HaA2), па проистиче да су оба начина сахрањивања била истовремена, односно да се примењивао биритуални облик сахрањивања. Разлог за биритуално сахрањивање у брњичким некрополама на Космету и на Пештеру могао би да буде дужи контакт са суседима на западу, где је током бронзаног доба инхумација у тумулима била водећи облик сахрањивања. Заједништво оних који су имали различите приступе у сахрањивању довело је до настанка регионалних облика у материјалној култури брњичких заједница у тим областима, који се огледају у врстама, количини и дистрибуцији налаза од бронзе. Упоредо, очигледне разлике у количини бронзаног накита и оружја између брњичких гробова са инхумацијом и оних са кремацијом сведоче да су жене, богато дароване драгоценим накитом, и ратници инхумирани са убојитим наоружањем били на врху друштвене лествице и да су чинили посебан, владајући, сталеж. Појава њихових гробова крајем средњег, a нарочито у позно бронзано доба, истиче значај повлашћене групе аристократа, хероја–заштитника, баш у време које непосредно претходи постепеном распаду традиционалних култура бронзаног доба на централнобалканском подручју.
Локалитет Селиште налази се код Димитровграда, поред десне обале Нишаве. Ту су 2010. и 2011. го... more Локалитет Селиште налази се код Димитровграда, поред десне обале Нишаве. Ту су 2010. и 2011. године истражени остаци насеља из старијег неолита и бронзаног доба, као и део трасе римског пута Via militaris, односно Via diagonalis. Неолитска грнчарија са локалитета Селиште опредељена је старији неолит и везује се протостарчевачку културу, а керамика из бронзаног доба карактеристична је за брњичку културу. Римски пут откривен је у дужини од 90 m. Његов коловоз, ширине 7,50 m, начињен је од тесаног кречњачког камења. По средини пута трасиран је раздел који га дели на две коловозне траке. Ивичњаци су од камења различитих величина и облика. Већина археолошких налаза потиче са коловоза. То су гвоздени клинови различитих облика и величина, затим потковице и други предмети који су припадали запрегама, затим ретки уломци грнчарије, бронзани новац, накит и оружје. Истражена деоница Via militaris код Димитровграда изграђена је средином III столећа и била је проходна до XIX столећа.
Локалитет Мало кале налази се у атару села Гојин Дол. Ту је истражена раскрсница старих путева, к... more Локалитет Мало кале налази се у атару села Гојин Дол. Ту је истражена раскрсница старих путева, коју граде четири деонице. Раскрсница је настала истовремено са трасом пута via militaris, откривеном код Димитровграда, која се датује у средину III столећа. У време изградње касноантичког утврђења на брду Гојиндолско она је дорађена и прилагођена новонасталим околностима. Раскрсница старих путева на локалитету Мало кале спада у групу ретких, ако не и јединствених, археолошких споменика. Наиме, први пут, истражен је локалитет те врсте који пружа драгоцене податке о сложеном поступку градње и адаптације античких комуникација на месту њиховог укрштања.
Резултати заштитних археолшких истраживања локалитета Срећково, код села Обреновац, показују да т... more Резултати заштитних археолшких истраживања локалитета Срећково, код села Обреновац, показују да ту леже остаци праисторијског насеља из касне фазе развоја винчанске културе (Винча D1–D2).
Локалитет Римски мост налази се северно од Беле Паланке, поред десне обале Нишаве. Ту су испитани... more Локалитет Римски мост налази се северно од Беле Паланке, поред десне обале Нишаве. Ту су испитани остаци старог моста. Археолошки остаци, са картографским подацима, упућују на закључак да је мост изграђен у античком периоду – на месту где је важан римски пут Remesiana – Timacum Maius – Ratiaria прелазио Нишаву.
Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду обавио је, у јуну и јулу 2002. ... more Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду обавио је, у јуну и јулу 2002. године, рекогносцирање трасе аутопута Е–80 (деоница од Ниша до Димитровграда), као и подручја захваћеног Просторним планом инфраструктурног коридора Ниш – граница Бугарске. Eвидентирано је 232 археолошка налазишта и непокретна културна добра из свих епоха – од пећинских станишта, са палеолитским налазима, до црквишта и гробаља насталих крајем XIX столећа. Резултати ових рекогносцирања омогућили су израду археолошке карте Понишавља – од границе Бугарске до излаза из Сићевачке клисуре – која ће бити добра и незаобилазна основа за будућа проучавања минулих столећа у тој области.
Археолошки локалитет Поље у селу Глоговац (општина Бела Паланка) спада у значајнија археолошка на... more Археолошки локалитет Поље у селу Глоговац (општина Бела Паланка) спада у значајнија археолошка налазишта на траси ауто пута Е80. Локалитет поседује изражену хоризонталну стратиграфију, а културни слојеви у појединим секторима допиру и до дубина већих од 2,5 m. Откривен је богат културни слој са остацима насеобина из различитих праисторијских епоха. Прикупљено је више од 2000 археолошких налаза из бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као и позног средњег века (15–16. столеће). Ово налазиште заузима посебно место у археологији Понишавља, јер многобројност археолошких налаза и њихова стратиграфија пружају јасну представу о природи и динамици етнокултурних промена у тој области – од краја бакарног доба до последњих столећа 1. миленијума пре Христа.
A synthesis of archaeological material pertaining to the Celts and Scordisci settled in the Danub... more A synthesis of archaeological material pertaining to the Celts and Scordisci settled in the Danube river basin and central Balkans and the corresponding historical sources about their military-political activities has provided important results. However, it seems that all the possibilities have not been explored. This especially concerns maps of archaeological sites and their interpretation in accordance with historical events. The mapping of the dated Celtic and Scordisci sites within the territory of Serbia, in order to obtain a dynamic presentation of the changes in their territory and in the number of their sites has proven to be fruitful. Namely, such systematized and analysed archaeological material, compared to literary sources, has become a good illustration of the consequences resulting from the historical events that marked the last three centuries BC in the central Balkan area and the Danube river basin. This relationship between archaeological material and historical sources, has not only demonstrated that changes in the number of Celtic and Scordisci settlements and their territory were usually in accordance with the most significant events of their history, but it also allows the knowledge about them and their contemporaries to be completed or, eventually, corrected, and supports the continuation of the similar research.
Апстракт: У тексту који следи аутор претпоставља да већина антропо-
морфних теракота из праистори... more Апстракт: У тексту који следи аутор претпоставља да већина антропо- морфних теракота из праисторијске Винче, које се чувају у Археолошкој збирци Филозофског факултета, стилизовано приказује стварне људе и жене, те да су оне као замена за тело покојника коришћене у обредима везаним за култ мртвих. Као кључне аргументе за ову хипотезу корис- ти разрађену типологију теракота, резултате анализе ознака њиховог пола, њихову многобројност и учесталост, затим недостатак уста на приказима њихових (маскираних) лица, фрагментацију, као и чињеницу да у Винчи и другим насељима винчанске културе недостају некрополе. Ова хипотеза се не односи на све антропоморфне фигурине из Археолошке збирке, тачније не обухвата оне које вероватно приказују омиљене хероје, дивинизоване претке, бизарне митолошке личности, као ни оне које су, ве- роватно, припадале групним и театралним приказима различитих сцена или важних догађаја из свакодневног живота неолитских заједница.
Papers in Honour of Rastko Vasić 80 th Birthday Зборник радова у част 80 г. живота Растка Васића, 2019
Кремирање покојника и сахрањивање њихових остатака у урнама истиче се као једна од најважнијих ка... more Кремирање покојника и сахрањивање њихових остатака у урнама истиче се као једна од најважнијих карактеристика у брњичкој култури, упркос чињеници да су у појединим некрополама њених припадника откривени и гробови са инхумацијом. Они се тумаче као старији, мада су неки поседовали прилоге идентичне оним из гробова кремираних покојника. Познато је осам брњичких некропола на Космету и Пештеру у којима су нађени и гробови инхумираних покојника. Раздобље у коме се они јављују (BrB2/C–HaA1) одговара хронологији брњичке културе (BrC/D–HaA2), па проистиче да су оба начина сахрањивања била истовремена, односно да се примењивао биритуални облик сахрањивања. Разлог за биритуално сахрањивање у брњичким некрополама на Космету и на Пештеру могао би да буде дужи контакт са суседима на западу, где је током бронзаног доба инхумација у тумулима била водећи облик сахрањивања. Заједништво оних који су имали различите приступе у сахрањивању довело је до настанка регионалних облика у материјалној култури брњичких заједница у тим областима, који се огледају у врстама, количини и дистрибуцији налаза од бронзе. Упоредо, очигледне разлике у количини бронзаног накита и оружја између брњичких гробова са инхумацијом и оних са кремацијом сведоче да су жене, богато дароване драгоценим накитом, и ратници инхумирани са убојитим наоружањем били на врху друштвене лествице и да су чинили посебан, владајући, сталеж. Појава њихових гробова крајем средњег, a нарочито у позно бронзано доба, истиче значај повлашћене групе аристократа, хероја–заштитника, баш у време које непосредно претходи постепеном распаду традиционалних култура бронзаног доба на централнобалканском подручју.
Локалитет Селиште налази се код Димитровграда, поред десне обале Нишаве. Ту су 2010. и 2011. го... more Локалитет Селиште налази се код Димитровграда, поред десне обале Нишаве. Ту су 2010. и 2011. године истражени остаци насеља из старијег неолита и бронзаног доба, као и део трасе римског пута Via militaris, односно Via diagonalis. Неолитска грнчарија са локалитета Селиште опредељена је старији неолит и везује се протостарчевачку културу, а керамика из бронзаног доба карактеристична је за брњичку културу. Римски пут откривен је у дужини од 90 m. Његов коловоз, ширине 7,50 m, начињен је од тесаног кречњачког камења. По средини пута трасиран је раздел који га дели на две коловозне траке. Ивичњаци су од камења различитих величина и облика. Већина археолошких налаза потиче са коловоза. То су гвоздени клинови различитих облика и величина, затим потковице и други предмети који су припадали запрегама, затим ретки уломци грнчарије, бронзани новац, накит и оружје. Истражена деоница Via militaris код Димитровграда изграђена је средином III столећа и била је проходна до XIX столећа.
Локалитет Мало кале налази се у атару села Гојин Дол. Ту је истражена раскрсница старих путева, к... more Локалитет Мало кале налази се у атару села Гојин Дол. Ту је истражена раскрсница старих путева, коју граде четири деонице. Раскрсница је настала истовремено са трасом пута via militaris, откривеном код Димитровграда, која се датује у средину III столећа. У време изградње касноантичког утврђења на брду Гојиндолско она је дорађена и прилагођена новонасталим околностима. Раскрсница старих путева на локалитету Мало кале спада у групу ретких, ако не и јединствених, археолошких споменика. Наиме, први пут, истражен је локалитет те врсте који пружа драгоцене податке о сложеном поступку градње и адаптације античких комуникација на месту њиховог укрштања.
Резултати заштитних археолшких истраживања локалитета Срећково, код села Обреновац, показују да т... more Резултати заштитних археолшких истраживања локалитета Срећково, код села Обреновац, показују да ту леже остаци праисторијског насеља из касне фазе развоја винчанске културе (Винча D1–D2).
Локалитет Римски мост налази се северно од Беле Паланке, поред десне обале Нишаве. Ту су испитани... more Локалитет Римски мост налази се северно од Беле Паланке, поред десне обале Нишаве. Ту су испитани остаци старог моста. Археолошки остаци, са картографским подацима, упућују на закључак да је мост изграђен у античком периоду – на месту где је важан римски пут Remesiana – Timacum Maius – Ratiaria прелазио Нишаву.
Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду обавио је, у јуну и јулу 2002. ... more Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду обавио је, у јуну и јулу 2002. године, рекогносцирање трасе аутопута Е–80 (деоница од Ниша до Димитровграда), као и подручја захваћеног Просторним планом инфраструктурног коридора Ниш – граница Бугарске. Eвидентирано је 232 археолошка налазишта и непокретна културна добра из свих епоха – од пећинских станишта, са палеолитским налазима, до црквишта и гробаља насталих крајем XIX столећа. Резултати ових рекогносцирања омогућили су израду археолошке карте Понишавља – од границе Бугарске до излаза из Сићевачке клисуре – која ће бити добра и незаобилазна основа за будућа проучавања минулих столећа у тој области.
Археолошки локалитет Поље у селу Глоговац (општина Бела Паланка) спада у значајнија археолошка на... more Археолошки локалитет Поље у селу Глоговац (општина Бела Паланка) спада у значајнија археолошка налазишта на траси ауто пута Е80. Локалитет поседује изражену хоризонталну стратиграфију, а културни слојеви у појединим секторима допиру и до дубина већих од 2,5 m. Откривен је богат културни слој са остацима насеобина из различитих праисторијских епоха. Прикупљено је више од 2000 археолошких налаза из бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као и позног средњег века (15–16. столеће). Ово налазиште заузима посебно место у археологији Понишавља, јер многобројност археолошких налаза и њихова стратиграфија пружају јасну представу о природи и динамици етнокултурних промена у тој области – од краја бакарног доба до последњих столећа 1. миленијума пре Христа.
A synthesis of archaeological material pertaining to the Celts and Scordisci settled in the Danub... more A synthesis of archaeological material pertaining to the Celts and Scordisci settled in the Danube river basin and central Balkans and the corresponding historical sources about their military-political activities has provided important results. However, it seems that all the possibilities have not been explored. This especially concerns maps of archaeological sites and their interpretation in accordance with historical events. The mapping of the dated Celtic and Scordisci sites within the territory of Serbia, in order to obtain a dynamic presentation of the changes in their territory and in the number of their sites has proven to be fruitful. Namely, such systematized and analysed archaeological material, compared to literary sources, has become a good illustration of the consequences resulting from the historical events that marked the last three centuries BC in the central Balkan area and the Danube river basin. This relationship between archaeological material and historical sources, has not only demonstrated that changes in the number of Celtic and Scordisci settlements and their territory were usually in accordance with the most significant events of their history, but it also allows the knowledge about them and their contemporaries to be completed or, eventually, corrected, and supports the continuation of the similar research.
Апстракт: У тексту који следи аутор претпоставља да већина антропо-
морфних теракота из праистори... more Апстракт: У тексту који следи аутор претпоставља да већина антропо- морфних теракота из праисторијске Винче, које се чувају у Археолошкој збирци Филозофског факултета, стилизовано приказује стварне људе и жене, те да су оне као замена за тело покојника коришћене у обредима везаним за култ мртвих. Као кључне аргументе за ову хипотезу корис- ти разрађену типологију теракота, резултате анализе ознака њиховог пола, њихову многобројност и учесталост, затим недостатак уста на приказима њихових (маскираних) лица, фрагментацију, као и чињеницу да у Винчи и другим насељима винчанске културе недостају некрополе. Ова хипотеза се не односи на све антропоморфне фигурине из Археолошке збирке, тачније не обухвата оне које вероватно приказују омиљене хероје, дивинизоване претке, бизарне митолошке личности, као ни оне које су, ве- роватно, припадале групним и театралним приказима различитих сцена или важних догађаја из свакодневног живота неолитских заједница.
Uploads
Papers by Miroslav Lazic
Неолитска грнчарија са локалитета Селиште опредељена је старији неолит и везује се протостарчевачку културу, а керамика из бронзаног доба карактеристична је за брњичку културу.
Римски пут откривен је у дужини од 90 m. Његов коловоз, ширине 7,50 m, начињен је од тесаног кречњачког камења. По средини пута трасиран је раздел који га дели на две коловозне траке. Ивичњаци су од камења различитих величина и облика. Већина археолошких налаза потиче са коловоза. То су гвоздени клинови различитих облика и величина, затим потковице и други предмети који су припадали запрегама, затим ретки уломци грнчарије, бронзани новац, накит и оружје. Истражена деоница Via militaris код Димитровграда изграђена је средином III столећа и била је проходна до XIX столећа.
Раскрсница старих путева на локалитету Мало кале спада у групу ретких, ако не и јединствених, археолошких споменика. Наиме, први пут, истражен је локалитет те врсте који пружа драгоцене податке о сложеном поступку градње и адаптације античких комуникација на месту њиховог укрштања.
basin and central Balkans and the corresponding historical sources about their military-political activities
has provided important results. However, it seems that all the possibilities have not been explored. This
especially concerns maps of archaeological sites and their interpretation in accordance with historical
events. The mapping of the dated Celtic and Scordisci sites within the territory of Serbia, in order to obtain
a dynamic presentation of the changes in their territory and in the number of their sites has proven to be
fruitful. Namely, such systematized and analysed archaeological material, compared to literary sources,
has become a good illustration of the consequences resulting from the historical events that marked the
last three centuries BC in the central Balkan area and the Danube river basin. This relationship between
archaeological material and historical sources, has not only demonstrated that changes in the number of
Celtic and Scordisci settlements and their territory were usually in accordance with the most significant
events of their history, but it also allows the knowledge about them and their contemporaries to be
completed or, eventually, corrected, and supports the continuation of the similar research.
морфних теракота из праисторијске Винче, које се чувају у Археолошкој
збирци Филозофског факултета, стилизовано приказује стварне људе и
жене, те да су оне као замена за тело покојника коришћене у обредима
везаним за култ мртвих. Као кључне аргументе за ову хипотезу корис-
ти разрађену типологију теракота, резултате анализе ознака њиховог
пола, њихову многобројност и учесталост, затим недостатак уста на
приказима њихових (маскираних) лица, фрагментацију, као и чињеницу
да у Винчи и другим насељима винчанске културе недостају некрополе.
Ова хипотеза се не односи на све антропоморфне фигурине из Археолошке
збирке, тачније не обухвата оне које вероватно приказују омиљене хероје,
дивинизоване претке, бизарне митолошке личности, као ни оне које су, ве-
роватно, припадале групним и театралним приказима различитих сцена
или важних догађаја из свакодневног живота неолитских заједница.
Неолитска грнчарија са локалитета Селиште опредељена је старији неолит и везује се протостарчевачку културу, а керамика из бронзаног доба карактеристична је за брњичку културу.
Римски пут откривен је у дужини од 90 m. Његов коловоз, ширине 7,50 m, начињен је од тесаног кречњачког камења. По средини пута трасиран је раздел који га дели на две коловозне траке. Ивичњаци су од камења различитих величина и облика. Већина археолошких налаза потиче са коловоза. То су гвоздени клинови различитих облика и величина, затим потковице и други предмети који су припадали запрегама, затим ретки уломци грнчарије, бронзани новац, накит и оружје. Истражена деоница Via militaris код Димитровграда изграђена је средином III столећа и била је проходна до XIX столећа.
Раскрсница старих путева на локалитету Мало кале спада у групу ретких, ако не и јединствених, археолошких споменика. Наиме, први пут, истражен је локалитет те врсте који пружа драгоцене податке о сложеном поступку градње и адаптације античких комуникација на месту њиховог укрштања.
basin and central Balkans and the corresponding historical sources about their military-political activities
has provided important results. However, it seems that all the possibilities have not been explored. This
especially concerns maps of archaeological sites and their interpretation in accordance with historical
events. The mapping of the dated Celtic and Scordisci sites within the territory of Serbia, in order to obtain
a dynamic presentation of the changes in their territory and in the number of their sites has proven to be
fruitful. Namely, such systematized and analysed archaeological material, compared to literary sources,
has become a good illustration of the consequences resulting from the historical events that marked the
last three centuries BC in the central Balkan area and the Danube river basin. This relationship between
archaeological material and historical sources, has not only demonstrated that changes in the number of
Celtic and Scordisci settlements and their territory were usually in accordance with the most significant
events of their history, but it also allows the knowledge about them and their contemporaries to be
completed or, eventually, corrected, and supports the continuation of the similar research.
морфних теракота из праисторијске Винче, које се чувају у Археолошкој
збирци Филозофског факултета, стилизовано приказује стварне људе и
жене, те да су оне као замена за тело покојника коришћене у обредима
везаним за култ мртвих. Као кључне аргументе за ову хипотезу корис-
ти разрађену типологију теракота, резултате анализе ознака њиховог
пола, њихову многобројност и учесталост, затим недостатак уста на
приказима њихових (маскираних) лица, фрагментацију, као и чињеницу
да у Винчи и другим насељима винчанске културе недостају некрополе.
Ова хипотеза се не односи на све антропоморфне фигурине из Археолошке
збирке, тачније не обухвата оне које вероватно приказују омиљене хероје,
дивинизоване претке, бизарне митолошке личности, као ни оне које су, ве-
роватно, припадале групним и театралним приказима различитих сцена
или важних догађаја из свакодневног живота неолитских заједница.