Srpski republikanci su od osnivanja Republikanske stranke januara 1920. u Beogradu bili suočeni s... more Srpski republikanci su od osnivanja Republikanske stranke januara 1920. u Beogradu bili suočeni sa malom podrškom stanovnika jugoslovenske monarhije. Nisu se obeshrabrili u svom političkom delovanju, nego su pokušali da sarađuju sa većinom političkih grupa koje su bile ili su mogle biti bliske njihovim političkim shvatanjima i stavovima. U tom smislu okrenuli su se Hrvatskoj republikanskoj seljačkoj stranci (HRSS) Stjepana Radića, koja je od izbora za Konstituantu novembra 1920. pokazala veliku snagu u političkom životu međuratne jugoslovenske monarhije. Međutim, već tokom 1921. godine doživeli su izvesna razočaranja u pogledu delovanja Stjepana Radića i HRSS prema jugoslovenskoj državi i ideji jugoslovenstva, ali nisu odmah odustali od pokušaja saradnje. Najveća aktivnost u približavanju stavova HRSS i srpskih republikanaca odigrala se tokom 1922. godine, kada se pokazalo da saradnja nije ostvariva zbog drugačijeg cilja političkog delovanja Stjepana Radića i hrvatskih republikanaca...
Рад анализира до сада непознате текстове
два истакнута српска интелектуалца и политичара,
Јов... more Рад анализира до сада непознате текстове
два истакнута српска интелектуалца и политичара,
Јована Дучића и Љубомира Стојановића. У средишту
анализе налазе се њихове идеје о југословенству.
Уједно су представљени и неки битни моменти њиховог
живота и рада
Smederevski kraj i Podunavlje kroz istoriju , 2020
Аустро–Угарска је наметнула рат 1914. године Краљевини Србији, са намером да уништи њену слободу ... more Аустро–Угарска је наметнула рат 1914. године Краљевини Србији, са намером да уништи њену слободу и независност. Суочена са бројно вишеструко јачим противником, српска држава је у борбу упутила све расположиве снаге. Српска Врховна команда очекивала је главни војни напад противника преко ушћа река Саве и Велике Мораве у Дунав, и у њиховој близини сконцентрисала је своје најјаче армије, с циљем да непријатељу дозволи прелаз и онда га „бије“ у унутрашњости Шумадије, са ослонцем на планинске масиве Космаја. Заштити северних граничних река у прво време није била поклоњена посебна пажња, с обзиром на њихову величину и на војни план српске Врховне команде. Иако се већ на почетку рата показало да је главни аустроугарски напад био усмерен са запада, преко реке Дрине, приметна местимично слаба одбрана граничних северних река, у првом реду реке Саве (узводно од Обреновца), непријатно се осветила у првом периоду војевања 1914. године. За разлику од реке Саве, где су се током прве ратне године учестало водили окршаји већег интезитета (Сремска операција, борбе с мониторима), на Дунаву су се борбе сводиле углавном на чарке, са изузетком боја код Смедерева друге недеље новембра 1914. године. У чланку су приказани и анализирани сукоби на Дунаву, с посебним освртом на бој код Смедерева. Рад је настао на основу извора похрањених у Војном архиву, штампе и релевантне историографске лиературе.
Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура, 2015
Пошто је у Церској бици поразила аустроугарске инвазионе снаге и избацила их из Западне Србије, ... more Пошто је у Церској бици поразила аустроугарске инвазионе снаге и избацила их из Западне Србије, српска војска је, углавном због притиска Антанте, предузела Сремску операцију почетком септембра и продрла дубоко на територију источног Срема. Да би олакшао положај својих снага у Срему и уједно поново покушао да порази Србију, главнокомандујући аустроугарске Балканске војске Оскар Поћорек отпочео је снажну офанзиву на средњој Дрини. Српска војска се током битке на Дрини храбро борила, иако су у погледу опреме и наоружања били и даље присутни многобројни проблеми, с тим што је проблем недостатка артиљеријске муниције с протеком времена био све озбиљнији. Између осталих, у Тимочкој дивизији I позива је и даље био присутан, поред горе наведених, и проблем болесне марве и коња, оболеле од шапа и слинавке (волови), и сакагије (коњи). У раду је приказан проблем болесне стоке и коња у Тимочкој дивизији I позива током периода битке на Дрини.
Општа мобилизација у Србији 1914. обухватила је и све студенте
медицине, а један од медицинара, л... more Општа мобилизација у Србији 1914. обухватила је и све студенте медицине, а један од медицинара, лекарских помоћника, био је и Милутин Велимировић који је због Првог светског рата прекинуо студије медицине започете у Москви 1912. Током рата обављао је дужност лекарског помоћника у Кладову, у резервној војној болници у Пироту, у II нишкој резервној болници, после чијег расформирања је пребачен у III пешадијски пук Моравске дивизије првог позива са којим је прошао албанску голготу. Због знања руског језика одређен је за члана војне мисије која је марта 1916. упућена у Русију ради формирања Српске добровољачке дивизије, и учествовао је у борбама које је та дивизија водила у Добруџи исте године. Почетком 1917. вратио се у Москву и поново се уписао на Медицински факултет, међутим студије је морао да прекине због револуционарних догађаја у Русији. Ратне околности му нису дозвољавале да се пребаци на Солунски фронт, па је једно време радио као контролор у једној руско-кинеској експедицији путујући по Кини, Монголији и Јапану. У земљу се вратио тек у лето 1919. године после двомесечног путовања преко Шангаја и Цариграда. Био је један од оснивача, а једно време и потпредседник Удружења носилаца Албанске споменице, активно је учествовао у издавању више спомен-књига. Тематика његова четири романа (После атентата, Тешке године, Лутања, Неостварена љубав) се односи на период Првог светског рата.Рад је заснован на необјављеним Успоменама Милутина Велимировића, објављеном дневнику из периода боравка у Добруџи, његовим текстовима и интервјуима који се односе на Први светски рат, као и на анализи „историјског“ у његовим романима који се баве тематиком Првог светског рата.
The media accompanied the Yugoslav crisis from its very beginning. Often, the media and public wo... more The media accompanied the Yugoslav crisis from its very beginning. Often, the media and public worked together in order to create stories that blamed the 'Other'for the Yugoslav crisis. This proved to be the case primarily when the conflict turned into wars of succession and when the media gained a remarkable role to influence decision--making processes. As warned by Pål KolstØ, editor of the book,'politicians may become prisoners of the images and perceptions they have conjured up'(p. 2). However, academics continue to examine ...
"Zbornik Matice srpske za istoriju", br. 86/2012, str. 33-50.
Љубомир Стојановић, научник и политичар, одлучн о је пре- кинуо са монархијским обликом владавин... more Љубомир Стојановић, научник и политичар, одлучн о је пре- кинуо са монархијским обликом владавине у време Солунског проце са 1917, посвећујући се ширењу и остварењу републиканских идеја у политичком животу новостворене југословенске државе. У раду су приказане и анализиране републиканске идеје о којима је писао, за које се борио, и од којих није одустао ни онда када је постало јасно да нису остварљиве у југословенској монархији Карађорђевића. Рад је настао на основу необјављених извора похрањених у Архиву Српске академије наука и уметности, штампе и историографске литературе/ At the end of the World War I Ljubomir Stojanović publicly stated that the future Yugoslav state should be a republic. According to his idea, the Yugoslav republic should be organized as a federation, following the United States model of the presidential republic. He thought that in this way the national problem would be successfully solved and Yugoslav nation formed after a long time. Also, his idea of the decentralized state was formed according to the political reality and the different historical experience of the Yugoslav peo- ples. Together with Jaša Prodanović, he founded the Yugoslav Republican Party and was its president until he died in 1930. He promoted his republican ideas through articles in journals „Nova Evropa”, „Srpski Književni Glasnik”, newspapers „Republika”, which was the official organ of the Yugoslav Republican Party, and also through speeches and lectures at public gatherings and party meetings.
Srbi i rat u Jugoslaviji 1941. godine/Serbs and war in Jugoslavia 1941, zbornik radova, Beograd 2014, str. 119-141.
The start of the war in Europe in 1939 by the main proponent of the revi- sion of the Versailles ... more The start of the war in Europe in 1939 by the main proponent of the revi- sion of the Versailles peace settlement, Germany, influenced also the Kingdom of Yugoslavia who was one of the mainstays of that settlement in South-East Eu- rope during the inter-war period. Although they had proclaimed their neutrality, the Yugoslavs keenly watched the war events in Europe until the war engulfed them too in April 1941. Mladen Žujović also reported on the war in Europe in the magazine of the Serbian Cultural Club, the , watching atten- tively the development of military operations in Europe, the economy and pro- paganda of the conflicting parties with his sympathies obviously on the side of the Western allies, France and Great Britain. His reporting ended in June 1940 when the was suppressed by the censorship due to the paper’s increasingly severe criticism of Yugoslav foreign and domestic policy.
Istorijska tribina mladih saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije, Beograd 2013, str. 11-29.
Крајем јануара 1920. у Београду је група српских интелектуалаца, предвођена Јашом Продановићем и ... more Крајем јануара 1920. у Београду је група српских интелектуалаца, предвођена Јашом Продановићем и Љубомиром Стојановићем, основала Републиканску странку и заложила се за републикански облик новоосноване државе југословенских народа. Рад настоји да прикаже процес организовања српских републиканаца током 1919. и резултате њиховог рада који су се огледали у чину формирања Републиканске странке/ This basically bourgeois party, founded in January 1920 by some prominent intellectuals of the Kingdom of Serbia, fought above else for the change of the state constitution of the SCS Kingdom/Yugoslavia. Its two leaders had been working for the spread of republican idea even before the official founding of the party, not only in Belgrade but in the whole SCS Kingdom, and particularly in Serbia. They expected the larger part of the Independent Radical Party to plump for the republican form of government and federalism – which didn’t happen. Larger and more pugnacious part of independent Radicals sided with the newly-organized Yugoslav Democratic Party of Ljubomir Davidović that opted for monarchy and cen- tralized unitary state. Although disappointed by such development, Ljuba Stojanović and Jaša Prodanović didn’t falter in their resolve to spread the republican idea. They continued republican activities in 1919 that eventually resulted in founding of the Yugoslav Republican Party in January 1920. Made up of small number of respect- able intellectuals and famous scholars who were above all strong personalities, the party whittled away over time, but it lived on and preached the Gospel of republican freedom and democracy, even under the conditions prevailing under g personalities, the party whittled away over time, but it lived on and preached the Gospel of republican freedom and democracy, even under the conditions prevailing under the dictator- ship imposed by King Alexander Karađorđević in January 1929.
У раду су приказани односи у једној од најјачих југословенских републиканских организација у Сјед... more У раду су приказани односи у једној од најјачих југословенских републиканских организација у Сједињеним америчким државама, Јugoslav Republican Alliance у Чикагу, и покушај успостављања ближих веза и сарадње овог удружења са Југословенском републиканском странком у Београду. Рад је настао на основу необјављених извора похрањених у Архиву Српске академије наука и уметности, Архиву Југославије, штампи и објављених сећања савременика борбе за југословенску идеју међу југословенским исељеницима у Америци.
У четири писма Николи Стојановићу из 1917. и 1918. Љубомир Стојановић је износио своје мисли о тр... more У четири писма Николи Стојановићу из 1917. и 1918. Љубомир Стојановић је износио своје мисли о тренутној политичкој ситуацији, али како је време одмицало и ратна срећа се окретала Антанти и њеним савезницима, и о могућим решењима југословенског питања у скорој будућности. У српској историографији је скренута пажња на ову преписку, али садржаји нису шире навођени. У раду су приказана ова четири писма у целини, будући да пружају другачије виђење једног српског научника и политичара на могуће будуће уређење југословенске државе, те тако доносе нове моменте у политичкој историји југословенског уједињења.
Ако се изузме једна непријатност која је ове 2020. године задесила Љиг, Србију и остатак света, а... more Ако се изузме једна непријатност која је ове 2020. године задесила Љиг, Србију и остатак света, а то је пандемија Ковид 19 вируса, варош на реци Љиг, овде године слави троструки јубилеј: 100 година од проглашења Љига за варош, 90 година од освећења темеља цркве Рођења Светог Јована Претече и 50 година Косидбе на Рајцу. Први јубилеј обележава се 3. и 15. септембра; 3. септембра 1920. је краљ Александар I Карађорђевић потписао указ о проглашењу Љига – дотадашњег засеока Гукоша за варош, а 15. септембра је тај указ објављен у Службеним новинама чиме је и званично ступио на снагу. Тај задатак имао је обавити министар унутрашњих дела Милорад Драшковић, иначе рођачким везама повезан са Љижанима, који и дан данас приповедају да је лично он изборио овај указ. Поводом овог јубилеја, у овој публикацији биће приказана кратка историја Љига и околине од праисторије до данашњих дана. Други јубилеј: 90 година од освећења темеља цркве Рођења Светог Јована Претече у Љигу које се одвило 14. септембра 1930. године и остало упамћено као најмногољуднији догађај у Љигу коме је присуствовало чак 20.000 људи. Службу је вршио владика жички Јефрем Бојовић, а свештеник у чијој парохији се налазио Љиг био је Михаило Радуловић који је служио у цркви у Моравцима. Трећи јубилеј: 50 година Косидбе на Рајцу је значајан будући да је ова манифестација постала најпрепознатљивији бренд Општине Љиг. Прва Косидба на Рајцу организована је 1970. године у сарадњи са Општином Горњи Милановац, мада је у међувремену, целу организацију преузела Општина Љиг. Данас је то препознатљива манифестација која је у међувремену добила и међународни карактер.
U knjizi se obrađuje učešće 1.300 đaka kaplara u Kolubarskoj bici 1914. godine, jednoj od najblis... more U knjizi se obrađuje učešće 1.300 đaka kaplara u Kolubarskoj bici 1914. godine, jednoj od najblistavijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Kada se srpska Vrhovna komanda suočila sa nedostatkom nižeg starešinskog kadra u novembru 1914. godine na frontu u Zapadnoj Srbiji, nadomestila je nedostatak već na brzu ruku spremljenim i obučenim omladincima - đacima i studentima, iz kasarne u Skoplju, gde ih je od septembra prve ratne godine obučavala za učešće u nadolazećim borbama srpske armije. U zamorene redove srpskih vojnika mladost iz đačkih klupa unela je potreban elan i podigla posrnuli moral srpskih junaka.
Srpski republikanci su od osnivanja Republikanske stranke januara 1920. u Beogradu bili suočeni s... more Srpski republikanci su od osnivanja Republikanske stranke januara 1920. u Beogradu bili suočeni sa malom podrškom stanovnika jugoslovenske monarhije. Nisu se obeshrabrili u svom političkom delovanju, nego su pokušali da sarađuju sa većinom političkih grupa koje su bile ili su mogle biti bliske njihovim političkim shvatanjima i stavovima. U tom smislu okrenuli su se Hrvatskoj republikanskoj seljačkoj stranci (HRSS) Stjepana Radića, koja je od izbora za Konstituantu novembra 1920. pokazala veliku snagu u političkom životu međuratne jugoslovenske monarhije. Međutim, već tokom 1921. godine doživeli su izvesna razočaranja u pogledu delovanja Stjepana Radića i HRSS prema jugoslovenskoj državi i ideji jugoslovenstva, ali nisu odmah odustali od pokušaja saradnje. Najveća aktivnost u približavanju stavova HRSS i srpskih republikanaca odigrala se tokom 1922. godine, kada se pokazalo da saradnja nije ostvariva zbog drugačijeg cilja političkog delovanja Stjepana Radića i hrvatskih republikanaca...
Рад анализира до сада непознате текстове
два истакнута српска интелектуалца и политичара,
Јов... more Рад анализира до сада непознате текстове
два истакнута српска интелектуалца и политичара,
Јована Дучића и Љубомира Стојановића. У средишту
анализе налазе се њихове идеје о југословенству.
Уједно су представљени и неки битни моменти њиховог
живота и рада
Smederevski kraj i Podunavlje kroz istoriju , 2020
Аустро–Угарска је наметнула рат 1914. године Краљевини Србији, са намером да уништи њену слободу ... more Аустро–Угарска је наметнула рат 1914. године Краљевини Србији, са намером да уништи њену слободу и независност. Суочена са бројно вишеструко јачим противником, српска држава је у борбу упутила све расположиве снаге. Српска Врховна команда очекивала је главни војни напад противника преко ушћа река Саве и Велике Мораве у Дунав, и у њиховој близини сконцентрисала је своје најјаче армије, с циљем да непријатељу дозволи прелаз и онда га „бије“ у унутрашњости Шумадије, са ослонцем на планинске масиве Космаја. Заштити северних граничних река у прво време није била поклоњена посебна пажња, с обзиром на њихову величину и на војни план српске Врховне команде. Иако се већ на почетку рата показало да је главни аустроугарски напад био усмерен са запада, преко реке Дрине, приметна местимично слаба одбрана граничних северних река, у првом реду реке Саве (узводно од Обреновца), непријатно се осветила у првом периоду војевања 1914. године. За разлику од реке Саве, где су се током прве ратне године учестало водили окршаји већег интезитета (Сремска операција, борбе с мониторима), на Дунаву су се борбе сводиле углавном на чарке, са изузетком боја код Смедерева друге недеље новембра 1914. године. У чланку су приказани и анализирани сукоби на Дунаву, с посебним освртом на бој код Смедерева. Рад је настао на основу извора похрањених у Војном архиву, штампе и релевантне историографске лиературе.
Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура, 2015
Пошто је у Церској бици поразила аустроугарске инвазионе снаге и избацила их из Западне Србије, ... more Пошто је у Церској бици поразила аустроугарске инвазионе снаге и избацила их из Западне Србије, српска војска је, углавном због притиска Антанте, предузела Сремску операцију почетком септембра и продрла дубоко на територију источног Срема. Да би олакшао положај својих снага у Срему и уједно поново покушао да порази Србију, главнокомандујући аустроугарске Балканске војске Оскар Поћорек отпочео је снажну офанзиву на средњој Дрини. Српска војска се током битке на Дрини храбро борила, иако су у погледу опреме и наоружања били и даље присутни многобројни проблеми, с тим што је проблем недостатка артиљеријске муниције с протеком времена био све озбиљнији. Између осталих, у Тимочкој дивизији I позива је и даље био присутан, поред горе наведених, и проблем болесне марве и коња, оболеле од шапа и слинавке (волови), и сакагије (коњи). У раду је приказан проблем болесне стоке и коња у Тимочкој дивизији I позива током периода битке на Дрини.
Општа мобилизација у Србији 1914. обухватила је и све студенте
медицине, а један од медицинара, л... more Општа мобилизација у Србији 1914. обухватила је и све студенте медицине, а један од медицинара, лекарских помоћника, био је и Милутин Велимировић који је због Првог светског рата прекинуо студије медицине започете у Москви 1912. Током рата обављао је дужност лекарског помоћника у Кладову, у резервној војној болници у Пироту, у II нишкој резервној болници, после чијег расформирања је пребачен у III пешадијски пук Моравске дивизије првог позива са којим је прошао албанску голготу. Због знања руског језика одређен је за члана војне мисије која је марта 1916. упућена у Русију ради формирања Српске добровољачке дивизије, и учествовао је у борбама које је та дивизија водила у Добруџи исте године. Почетком 1917. вратио се у Москву и поново се уписао на Медицински факултет, међутим студије је морао да прекине због револуционарних догађаја у Русији. Ратне околности му нису дозвољавале да се пребаци на Солунски фронт, па је једно време радио као контролор у једној руско-кинеској експедицији путујући по Кини, Монголији и Јапану. У земљу се вратио тек у лето 1919. године после двомесечног путовања преко Шангаја и Цариграда. Био је један од оснивача, а једно време и потпредседник Удружења носилаца Албанске споменице, активно је учествовао у издавању више спомен-књига. Тематика његова четири романа (После атентата, Тешке године, Лутања, Неостварена љубав) се односи на период Првог светског рата.Рад је заснован на необјављеним Успоменама Милутина Велимировића, објављеном дневнику из периода боравка у Добруџи, његовим текстовима и интервјуима који се односе на Први светски рат, као и на анализи „историјског“ у његовим романима који се баве тематиком Првог светског рата.
The media accompanied the Yugoslav crisis from its very beginning. Often, the media and public wo... more The media accompanied the Yugoslav crisis from its very beginning. Often, the media and public worked together in order to create stories that blamed the 'Other'for the Yugoslav crisis. This proved to be the case primarily when the conflict turned into wars of succession and when the media gained a remarkable role to influence decision--making processes. As warned by Pål KolstØ, editor of the book,'politicians may become prisoners of the images and perceptions they have conjured up'(p. 2). However, academics continue to examine ...
"Zbornik Matice srpske za istoriju", br. 86/2012, str. 33-50.
Љубомир Стојановић, научник и политичар, одлучн о је пре- кинуо са монархијским обликом владавин... more Љубомир Стојановић, научник и политичар, одлучн о је пре- кинуо са монархијским обликом владавине у време Солунског проце са 1917, посвећујући се ширењу и остварењу републиканских идеја у политичком животу новостворене југословенске државе. У раду су приказане и анализиране републиканске идеје о којима је писао, за које се борио, и од којих није одустао ни онда када је постало јасно да нису остварљиве у југословенској монархији Карађорђевића. Рад је настао на основу необјављених извора похрањених у Архиву Српске академије наука и уметности, штампе и историографске литературе/ At the end of the World War I Ljubomir Stojanović publicly stated that the future Yugoslav state should be a republic. According to his idea, the Yugoslav republic should be organized as a federation, following the United States model of the presidential republic. He thought that in this way the national problem would be successfully solved and Yugoslav nation formed after a long time. Also, his idea of the decentralized state was formed according to the political reality and the different historical experience of the Yugoslav peo- ples. Together with Jaša Prodanović, he founded the Yugoslav Republican Party and was its president until he died in 1930. He promoted his republican ideas through articles in journals „Nova Evropa”, „Srpski Književni Glasnik”, newspapers „Republika”, which was the official organ of the Yugoslav Republican Party, and also through speeches and lectures at public gatherings and party meetings.
Srbi i rat u Jugoslaviji 1941. godine/Serbs and war in Jugoslavia 1941, zbornik radova, Beograd 2014, str. 119-141.
The start of the war in Europe in 1939 by the main proponent of the revi- sion of the Versailles ... more The start of the war in Europe in 1939 by the main proponent of the revi- sion of the Versailles peace settlement, Germany, influenced also the Kingdom of Yugoslavia who was one of the mainstays of that settlement in South-East Eu- rope during the inter-war period. Although they had proclaimed their neutrality, the Yugoslavs keenly watched the war events in Europe until the war engulfed them too in April 1941. Mladen Žujović also reported on the war in Europe in the magazine of the Serbian Cultural Club, the , watching atten- tively the development of military operations in Europe, the economy and pro- paganda of the conflicting parties with his sympathies obviously on the side of the Western allies, France and Great Britain. His reporting ended in June 1940 when the was suppressed by the censorship due to the paper’s increasingly severe criticism of Yugoslav foreign and domestic policy.
Istorijska tribina mladih saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije, Beograd 2013, str. 11-29.
Крајем јануара 1920. у Београду је група српских интелектуалаца, предвођена Јашом Продановићем и ... more Крајем јануара 1920. у Београду је група српских интелектуалаца, предвођена Јашом Продановићем и Љубомиром Стојановићем, основала Републиканску странку и заложила се за републикански облик новоосноване државе југословенских народа. Рад настоји да прикаже процес организовања српских републиканаца током 1919. и резултате њиховог рада који су се огледали у чину формирања Републиканске странке/ This basically bourgeois party, founded in January 1920 by some prominent intellectuals of the Kingdom of Serbia, fought above else for the change of the state constitution of the SCS Kingdom/Yugoslavia. Its two leaders had been working for the spread of republican idea even before the official founding of the party, not only in Belgrade but in the whole SCS Kingdom, and particularly in Serbia. They expected the larger part of the Independent Radical Party to plump for the republican form of government and federalism – which didn’t happen. Larger and more pugnacious part of independent Radicals sided with the newly-organized Yugoslav Democratic Party of Ljubomir Davidović that opted for monarchy and cen- tralized unitary state. Although disappointed by such development, Ljuba Stojanović and Jaša Prodanović didn’t falter in their resolve to spread the republican idea. They continued republican activities in 1919 that eventually resulted in founding of the Yugoslav Republican Party in January 1920. Made up of small number of respect- able intellectuals and famous scholars who were above all strong personalities, the party whittled away over time, but it lived on and preached the Gospel of republican freedom and democracy, even under the conditions prevailing under g personalities, the party whittled away over time, but it lived on and preached the Gospel of republican freedom and democracy, even under the conditions prevailing under the dictator- ship imposed by King Alexander Karađorđević in January 1929.
У раду су приказани односи у једној од најјачих југословенских републиканских организација у Сјед... more У раду су приказани односи у једној од најјачих југословенских републиканских организација у Сједињеним америчким државама, Јugoslav Republican Alliance у Чикагу, и покушај успостављања ближих веза и сарадње овог удружења са Југословенском републиканском странком у Београду. Рад је настао на основу необјављених извора похрањених у Архиву Српске академије наука и уметности, Архиву Југославије, штампи и објављених сећања савременика борбе за југословенску идеју међу југословенским исељеницима у Америци.
У четири писма Николи Стојановићу из 1917. и 1918. Љубомир Стојановић је износио своје мисли о тр... more У четири писма Николи Стојановићу из 1917. и 1918. Љубомир Стојановић је износио своје мисли о тренутној политичкој ситуацији, али како је време одмицало и ратна срећа се окретала Антанти и њеним савезницима, и о могућим решењима југословенског питања у скорој будућности. У српској историографији је скренута пажња на ову преписку, али садржаји нису шире навођени. У раду су приказана ова четири писма у целини, будући да пружају другачије виђење једног српског научника и политичара на могуће будуће уређење југословенске државе, те тако доносе нове моменте у политичкој историји југословенског уједињења.
Ако се изузме једна непријатност која је ове 2020. године задесила Љиг, Србију и остатак света, а... more Ако се изузме једна непријатност која је ове 2020. године задесила Љиг, Србију и остатак света, а то је пандемија Ковид 19 вируса, варош на реци Љиг, овде године слави троструки јубилеј: 100 година од проглашења Љига за варош, 90 година од освећења темеља цркве Рођења Светог Јована Претече и 50 година Косидбе на Рајцу. Први јубилеј обележава се 3. и 15. септембра; 3. септембра 1920. је краљ Александар I Карађорђевић потписао указ о проглашењу Љига – дотадашњег засеока Гукоша за варош, а 15. септембра је тај указ објављен у Службеним новинама чиме је и званично ступио на снагу. Тај задатак имао је обавити министар унутрашњих дела Милорад Драшковић, иначе рођачким везама повезан са Љижанима, који и дан данас приповедају да је лично он изборио овај указ. Поводом овог јубилеја, у овој публикацији биће приказана кратка историја Љига и околине од праисторије до данашњих дана. Други јубилеј: 90 година од освећења темеља цркве Рођења Светог Јована Претече у Љигу које се одвило 14. септембра 1930. године и остало упамћено као најмногољуднији догађај у Љигу коме је присуствовало чак 20.000 људи. Службу је вршио владика жички Јефрем Бојовић, а свештеник у чијој парохији се налазио Љиг био је Михаило Радуловић који је служио у цркви у Моравцима. Трећи јубилеј: 50 година Косидбе на Рајцу је значајан будући да је ова манифестација постала најпрепознатљивији бренд Општине Љиг. Прва Косидба на Рајцу организована је 1970. године у сарадњи са Општином Горњи Милановац, мада је у међувремену, целу организацију преузела Општина Љиг. Данас је то препознатљива манифестација која је у међувремену добила и међународни карактер.
U knjizi se obrađuje učešće 1.300 đaka kaplara u Kolubarskoj bici 1914. godine, jednoj od najblis... more U knjizi se obrađuje učešće 1.300 đaka kaplara u Kolubarskoj bici 1914. godine, jednoj od najblistavijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Kada se srpska Vrhovna komanda suočila sa nedostatkom nižeg starešinskog kadra u novembru 1914. godine na frontu u Zapadnoj Srbiji, nadomestila je nedostatak već na brzu ruku spremljenim i obučenim omladincima - đacima i studentima, iz kasarne u Skoplju, gde ih je od septembra prve ratne godine obučavala za učešće u nadolazećim borbama srpske armije. U zamorene redove srpskih vojnika mladost iz đačkih klupa unela je potreban elan i podigla posrnuli moral srpskih junaka.
Uploads
два истакнута српска интелектуалца и политичара,
Јована Дучића и Љубомира Стојановића. У средишту
анализе налазе се њихове идеје о југословенству.
Уједно су представљени и неки битни моменти њиховог
живота и рада
медицине, а један од медицинара, лекарских помоћника, био је и Милутин Велимировић који је због Првог светског рата прекинуо студије медицине започете у Москви 1912. Током рата обављао је дужност лекарског помоћника у Кладову, у резервној војној болници у Пироту, у II нишкој резервној болници, после чијег расформирања је пребачен у III пешадијски пук Моравске дивизије првог позива са којим је прошао албанску голготу. Због знања руског језика одређен је за члана војне мисије која је марта 1916. упућена у Русију ради формирања Српске добровољачке дивизије, и учествовао је у борбама које је та дивизија водила у Добруџи исте године. Почетком 1917. вратио се у Москву и поново се уписао на Медицински факултет, међутим студије је морао да прекине због револуционарних догађаја у Русији. Ратне околности му нису дозвољавале да се пребаци на Солунски фронт, па је једно време радио као контролор у једној руско-кинеској експедицији путујући по Кини, Монголији и Јапану. У земљу се вратио тек у лето 1919. године после двомесечног путовања преко Шангаја и Цариграда. Био је један од оснивача, а једно време и потпредседник Удружења носилаца Албанске споменице, активно је учествовао у издавању више спомен-књига. Тематика његова четири романа (После атентата, Тешке године, Лутања, Неостварена љубав) се односи на период Првог светског рата.Рад је заснован на необјављеним Успоменама Милутина Велимировића, објављеном дневнику из периода боравка у Добруџи, његовим текстовима и интервјуима који се односе на Први светски рат, као и на анализи „историјског“ у његовим романима који се баве тематиком Првог светског рата.
Први јубилеј обележава се 3. и 15. септембра; 3. септембра 1920. је краљ Александар I Карађорђевић потписао указ о проглашењу Љига – дотадашњег засеока Гукоша за варош, а 15. септембра је тај указ објављен у Службеним новинама чиме је и званично ступио на снагу. Тај задатак имао је обавити министар унутрашњих дела Милорад Драшковић, иначе рођачким везама повезан са Љижанима, који и дан данас приповедају да је лично он изборио овај указ. Поводом овог јубилеја, у овој публикацији биће приказана кратка историја Љига и околине од праисторије до данашњих дана.
Други јубилеј: 90 година од освећења темеља цркве Рођења Светог Јована Претече у Љигу које се одвило 14. септембра 1930. године и остало упамћено као најмногољуднији догађај у Љигу коме је присуствовало чак 20.000 људи. Службу је вршио владика жички Јефрем Бојовић, а свештеник у чијој парохији се налазио Љиг био је Михаило Радуловић који је служио у цркви у Моравцима.
Трећи јубилеј: 50 година Косидбе на Рајцу је значајан будући да је ова манифестација постала најпрепознатљивији бренд Општине Љиг. Прва Косидба на Рајцу организована је 1970. године у сарадњи са Општином Горњи Милановац, мада је у међувремену, целу организацију преузела Општина Љиг. Данас је то препознатљива манифестација која је у међувремену добила и међународни карактер.
два истакнута српска интелектуалца и политичара,
Јована Дучића и Љубомира Стојановића. У средишту
анализе налазе се њихове идеје о југословенству.
Уједно су представљени и неки битни моменти њиховог
живота и рада
медицине, а један од медицинара, лекарских помоћника, био је и Милутин Велимировић који је због Првог светског рата прекинуо студије медицине започете у Москви 1912. Током рата обављао је дужност лекарског помоћника у Кладову, у резервној војној болници у Пироту, у II нишкој резервној болници, после чијег расформирања је пребачен у III пешадијски пук Моравске дивизије првог позива са којим је прошао албанску голготу. Због знања руског језика одређен је за члана војне мисије која је марта 1916. упућена у Русију ради формирања Српске добровољачке дивизије, и учествовао је у борбама које је та дивизија водила у Добруџи исте године. Почетком 1917. вратио се у Москву и поново се уписао на Медицински факултет, међутим студије је морао да прекине због револуционарних догађаја у Русији. Ратне околности му нису дозвољавале да се пребаци на Солунски фронт, па је једно време радио као контролор у једној руско-кинеској експедицији путујући по Кини, Монголији и Јапану. У земљу се вратио тек у лето 1919. године после двомесечног путовања преко Шангаја и Цариграда. Био је један од оснивача, а једно време и потпредседник Удружења носилаца Албанске споменице, активно је учествовао у издавању више спомен-књига. Тематика његова четири романа (После атентата, Тешке године, Лутања, Неостварена љубав) се односи на период Првог светског рата.Рад је заснован на необјављеним Успоменама Милутина Велимировића, објављеном дневнику из периода боравка у Добруџи, његовим текстовима и интервјуима који се односе на Први светски рат, као и на анализи „историјског“ у његовим романима који се баве тематиком Првог светског рата.
Први јубилеј обележава се 3. и 15. септембра; 3. септембра 1920. је краљ Александар I Карађорђевић потписао указ о проглашењу Љига – дотадашњег засеока Гукоша за варош, а 15. септембра је тај указ објављен у Службеним новинама чиме је и званично ступио на снагу. Тај задатак имао је обавити министар унутрашњих дела Милорад Драшковић, иначе рођачким везама повезан са Љижанима, који и дан данас приповедају да је лично он изборио овај указ. Поводом овог јубилеја, у овој публикацији биће приказана кратка историја Љига и околине од праисторије до данашњих дана.
Други јубилеј: 90 година од освећења темеља цркве Рођења Светог Јована Претече у Љигу које се одвило 14. септембра 1930. године и остало упамћено као најмногољуднији догађај у Љигу коме је присуствовало чак 20.000 људи. Службу је вршио владика жички Јефрем Бојовић, а свештеник у чијој парохији се налазио Љиг био је Михаило Радуловић који је служио у цркви у Моравцима.
Трећи јубилеј: 50 година Косидбе на Рајцу је значајан будући да је ова манифестација постала најпрепознатљивији бренд Општине Љиг. Прва Косидба на Рајцу организована је 1970. године у сарадњи са Општином Горњи Милановац, мада је у међувремену, целу организацију преузела Општина Љиг. Данас је то препознатљива манифестација која је у међувремену добила и међународни карактер.