1610
godina
- Ово је чланак о години 1610.
Година 1610 (MDCX) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1580-е 1590-е 1600-е – 1610-е – 1620-е 1630-е 1640-е |
Године: | 1607 1608 1609 – 1610 – 1611 1612 1613 |
Грегоријански | 1610. (MDCX) |
Аб урбе цондита | 2363. |
Исламски | 1018–1019. |
Ирански | 988–989. |
Хебрејски | 5370–5371. |
Бизантски | 7118–7119. |
Коптски | 1326–1327. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1665–1666. |
• Схака Самват | 1532–1533. |
• Кали Yуга | 4711–4712. |
Кинески | |
• Континуално | 4246–4247. |
• 60 година | Yанг Метал Пас (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11610. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уреди- јануар - Галилео Галилеј открио Галилејанске сателите Јупитера , тела која не орбитирају око Земље што је ударац геоцентризму.
- 22. 1. - Руско-пољски рат (1609-1618): Пољаци после 16 месеци заузели Тројице-Сергијеву лавру.
- 12. 3. - Шведско-руске трупе (Јацоб Де ла Гардие и Михаил Скопин-Шујски) стигле у Москву; Лажни Димитрије II бежи из Тушина.
- март - Објављен Галилејев трактат Сидереус Нунциус.
- март - Почела истрага над Ержебет Батори ("Крвавом грофицом"), оптуженом да је убила десетине девојчица (заточена 30. децембра).
- март - Дванаест српских породица из Подлапца са 50 ратника се без дозволе населили у Брлогу, убрзо још 50 породица (следеће године добили дозволу)[1].
- 20. 4. - Хрватски сабор у Загребу, послати изасланици краљу који ће тражити увођење бана Ердедија на положај (без успјеха). У чланцима сабора се помињу "злочинци" који пале и убијају и људи који подбуњују каптолске кметове[2].
- 27. 4. - У Загребу погубљена петорица вођа Прве буне штибренаца (од 1608)[3].
- 14. 5. - Убијен француски краљ Анри IV, наследник је малолетни Лоуис XIII уз мајку регенткињу Марију де' Медици.
- 23. 5. - Привремени гувернер Тхомас Гатес стиже у Јаместоwн где открива да је прошле зиме ("Време глади") умрло 440 од 500 колониста.
- 8. 6. - "Дан провиђења": дан након одлуке гувернера Гатеса да се напусти Јаместоwн, одлазећи бродови срели флоту барона Де Ла Wарра, два дана касније сви се искрцавају у Јаместоwн.
- 4. 7. - Битка код Клушина: пољско-литванске снаге (Станислав Золкиевски) победиле руско-шведске.
- 27. 7. - Руски цар Василије IV. збачен од Седам бољара и послат у манастир, затим у Пољску.
- лето - Опсада Димдима окончана сафавидским заузећем тврђаве и погубљењем свих курдских бранитеља на челу са Емирхан Лепзерином.
- лето - Преписка између српских првака и мантовског војводе Винченца I Гонзаге, крајем године његови изасланици стигли у Дубровник[4].
- 2. 8. - Хенрy Худсон ушао у Худсонов заљев, сиромах мисли да је пронашао Сјеверозападни пролаз, до студеног истражује источну обалу.
- 9. 8. - Енглеским нападом на село Паспасегх почиње први Англо-поwхатански рат.
- 27. 8. - Седморица бољара склопила уговор са Золкиевским по којем би руски цар постао пољски принц Владислав.
- 20. 9. - Време невоља: пољско-литванске снаге пуштене у Москву.
- 23. 9. - Хрватски сабор: племићи једноселци у Туропољу ослобођени пореза и јавних радњи; поново се шаљу изасланици краљу[2].
- 17. 10. - Лоуис XIII крунисан (влада до 1643, самостално од 1617).
- 26. 11. - Ницолас-Цлауде Фабри де Пеиресц телескопом открио Орионову маглину.
- 11. 12. - Лажни Димитрије II убијен.
Кроз годину
уреди- Неки Срби бесплодно преговарају о помоћи са мантовским војводом, касније и са тосканским великим војводом[5].
- Ускоци упадају у турске крајеве, нарочито око Неретве, у млетачку Истру, нису сигурни ни бродови из папске Анконе[6].
- Сегедински санџак припао Јегарском ејалету[7].
- Барски надбискуп Марин Бици у визитацији од Бара до Мораве.
- Холанђани у ово доба донели зелени чај у Европу.
- Зачетак верског учења арминијанизма у Холандији.
Рођења
уреди- 13. 2. - Јеан де Лабадие, мистик († 1674)
- фебруар - Wиллиам Добсон, сликар († 1646)
- 22. 4. - Пиетро Вито Оттобони, папа Александар VIII. († 1691)
- 14. 7. - Фердинандо II де' Медици, велики војвода Тоскане († 1670)
- 9. 12. - Балдассаре Ферри, кастрато певач († 1680)
- децембар - Василије Острошки, светитељ († 1671)
- прибл. - Павао Андреис, повјесничар († ца. 1686)
Смрти
уреди- 3. 5. - Михаил Скопин-Шујски, руски командант (* 1587)
- 11. 5. - Маттео Рицци, језуита у Кини (* 1552)
- 14. 5. - Анри IV, краљ Француске и Наваре (* 1553)
- 27. 5. - Франçоис Раваиллац, убица француског краља (* 1578)
- 18. 7. - Цараваггио, сликар (* 1571)
- 15. 8. - Јелена Гргурић Охмућевић, сликарка (* 1570)
- 11. 12. - Лажни Димитрије II, руски претендент
- 31. 12. - Лудолпх ван Цеулен, математичар (пи) (* 1540)
- ? - Никола Витов Гучетић, племић, филозоф, политичар и полихистор (* 1549)
- ? - Џамбулад Али-паша (погубљен у Београду), курдски лидер[8]
Референце
уреди- ↑ Историја с. н., 456
- ↑ 2,0 2,1 Хорват, Друго бановање Томе Ердеда
- ↑ Хисторија н. Ј., 727
- ↑ Историја с. н., 332
- ↑ Владимир Ћоровић, Преокрет у држању Срба, растко.рс
- ↑ Историја с. н., 317
- ↑ Хисторија н. Ј., 532
- ↑ Енцyцлопедиа оф тхе Оттоман Емпире, Гáбор Áгостон, Бруце Алан Мастерс, п. 295-6 (Гоогле Боокс)
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
- Рудолф Хорват, Друго бановање Томе Ердеда (хр Wикисоурце)