1619.
godina
- Ово је чланак о години 1619.
Година 1619 (MDCXIX) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1580-е 1590-е 1600-е – 1610-е – 1620-е 1630-е 1640-е |
Године: | 1616 1617 1618 – 1619 – 1620 1621 1622 |
Грегоријански | 1619.. (MDCXIX) |
Аб урбе цондита | 2372. |
Исламски | 1028–1029. |
Ирански | 997–998. |
Хебрејски | 5379–5380. |
Бизантски | 7127–7128. |
Коптски | 1335–1336. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1674–1675. |
• Схака Самват | 1541–1542. |
• Кали Yуга | 4720–4721. |
Кинески | |
• Континуално | 4255–4256. |
• 60 година | Yин Земља Коза (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11619. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уреди- 4. 1. - Хрватски сабор: уредбе о обрани покупске крајине[1].
- 13. 2. - На основу Деулинског примирја Филарет, патријарх московски пуштен из пољског заробљеништва - интронизиран у јуну, Русијом ће до 1633. владати у дијархији са сином и царем Михајлом.
- 24. 2. - Хрватски сабор тражи да крајишке службе држе пола Хрвати, пола Нијемци, из Граца одговарају да Хрвати већ имају двије трећине служби[2]; Сабор такође тражи од краља Фердинанда да Срби буду потчињени краљевини и земаљским господарима, а да неће бити неправедно оптерећени[1][3].
- март - Битка на Сархуу је манџурска победа над снагама династије Минг.
- 20. 3. - Умро Матија, цар Светог Римског Царства.
- 30. 4. - Албрецхт вон Wалленстеин се побунио против моравских сталежа.
- свибањ - Спор бана Франкопана и града Загреба јер му овај крши слободу[1].
- 30. 5. - Јан Пиетерсзоон Цоен повратио Џакарту од Енглеза и дао јој име Батавија.
- 6 - 12. 6. - Тридесетогодишњи рат: Јиндřицх Матyáш Тхурн опседа Беч, покушаће поново у новембру.
- 10. 6. - Битка код Заблата је царска победа над протестантима у Чешкој.
- 30. 7. - Прво заседање Дома бургера Вирџиније, прве репрезентативне скупштине у Северној Америци.
- 31. 7. - Основана Чешка Конфедерација.
- 5. 8. - Битка код Долних Вјестоница је чешка победа.
- 10. 8. - Ангоулêмски уговор окончава сукоб присталица краљице мајке Марије де' Медици и Луја XIII.
- 20. 8. - Холандски брод извесног капетана Јопеа довози прве црне најамне слуге (индентуред сервантс) у Вирџинију, овакве слуге ће временом постајати робови (→ Јохн Цасор 1655). Тј. енглески пиратски брод Wхите Лион крајем августа искрцава 20 и неколико црнаца, отетих са шпанског брода - први црнци у енглеској Америци.
- август - Ердељски кнез Габријел Бетлен упао у Краљевску (хабсбуршку) Угарску, сабор у Банској Бистрици га 25. 8. бира за угарског краља.
- 26. 8. - Фридрих V Палатинатски изабран за чешког краља насупрот Фердинанду - крунисан 4. новембра, влада само до новембра 1620. због чега га зову "Зимски краљ".
- 28. 8. - Фердинанд II Штајерски, краљ чешки и угарско-хрватски, изабран и за светог римског цара.
- 5. 9. - Бетлен заузео Кошице, овладао целом Горњом Угарском (Словачком) (у боју за Кошице на Бетленовој страни се истакао Србин Дели Марко[4]).
- 7. 9. - У Кошицама погубљен Свети Марко Крижевчанин.
- 8. 10. - Минхенски уговор: савез цара Фердинанда и баварског војводе Маxимилиана I. - цар добија снаге Католичке лиге а војвода територије у Палатинату.
- 14. 10. - Бетлен заузео угарску престоницу Пожун (Братиславу), добија круну Св. Стјепана - затим покушава да освоји Беч.
- 16. 10. - Хрватски сабор: уредбе за рат против Бетлена[1].
- јесен - Бан Франкопан развргао заруке са Маријом Аном, кћерком грофа Петра Ердеда, чиме је дошао у сукоб с том обитељи[1].
- 23. 11. - Битка код Хуменнéа: пољска победа над ердељским снагама доводи до деблокаде Беча.
- децембар, задња декада - Исповедник чешког краља Фридриха Абрахам Сцултетус уклонио слике из цркве св. Вита у Прагу и уништио олтар Луке Кранаха Млађег.
- 23. 12. - Георг Wилхелм је нови електор Бранденбурга и пруски војвода (до 1640).
Кроз годину
уреди- Фердинанд II удружио све земље аустријских Хабсбурга, сем Тирола и предњоаустријских земаља[5].
- Срби из Оточца, Бриња и др. се пресељавају у Славонску крајину[6].
- Кеплерова Хармоницес Мунди износи Трећи Кеплеров закон.
- У Бриселу постављен Маннекен Пис.
- Георгије Митрофановић сликао у манастиру Завала.
- Изграђена Фортица изнад Оточца.
- 1619-20 - Исламизирање католика у масама. У околини Призрена 3.000 прешло у ислам, око Сутјеске у Босни 6 - 7.000 (део општег тренда опадања католика у турским крајевима)[7]; ипак, православци у Пилоту, северна Албанија, су пре 1628. прешли у католичанство[8].
- Џахангир одобрава прву енглеску факторију у Сурату.
- Проглашена Република Салé, гусарски град-држава у Мароку.
- Основано китоловачко насеље Смееренбург на Свалбарду.
- Португалци убили краља Цанкилија II, окончана Краљевина Џафна на Сри Ланци.
- Шпанска експедиција Гарцие де Нодала обилази око Огњене земље, открива острва Диего Рамíрез.
Рођења
уреди- 24. 2. - Цхарлес Ле Брун, сликар и теоретичар († 1690)
- 6. 3. - Цyрано де Бергерац, драматичар и дуелиста († 1655)
- 29. 8. - Јеан-Баптисте Цолберт, француски министар финансија († 1683)
- 7. 9. - Свети Марко Крижевчанин (* 1589)
- 23. 12. - Јоханн Сигисмунд, електор Бранденбурга и војвода Пруске (* 1572)
Смрти
уреди- 2. 3. - Ана Данска, шкотска и енглеске краљица (* 1574)
- 20. 3. - Матија, цар Светог Римског Царства (* 1557)
- 21. 5. - Хиеронyмус Фабрициус, пионир ембриологије (* 1537)
- септембар - Ханс Липперсхеy, оптичар (* 1570)
- 20. 12. - Иван Китонић, одвјетник и правнички писац (* 1561)
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Хорват, Бан Никола Франкопан Тржачки
- ↑ Хисторија н. Ј., 700
- ↑ Историја с. н., 462
- ↑ Др Љубивоје Церовић, Срби у Словачкој, растко.рс
- ↑ Хисторија н. Ј., 854
- ↑ Историја с. н., 456
- ↑ Владимир Ћоровић, Верски покрети, растко.рс
- ↑ Димитрије Богдановић, Књига о Косову - Турско доба, растко.рс
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
- Рудолф Хорват, Бан Никола Франкопан Тржачки (хр Wикисоурце)