1619

Ово је чланак о години 1619.

Година 1619 (MDCXIX) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1580-е  1590-е  1600-е  – 1610-е –  1620-е  1630-е  1640-е
Године:	1616 1617 1618 – 1619 – 1620 1621 1622

1619. по календарима

Грегоријански	1619. (MDCXIX)
Аб урбе цондита	2372.
Исламски	1028–1029.
Ирански	997–998.
Хебрејски	5379–5380.
Бизантски	7127–7128.
Коптски	1335–1336.
Хинду календари
• Викрам Самват	1674–1675.
• Схака Самват	1541–1542.
• Кали Yуга	4720–4721.
Кинески
• Континуално	4255–4256.
• 60 година	Yин Земља Коза (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11619.
Подробније: Календарска ера

1619 на Wикимедијиној остави

Догађаји

• 4. 1. - Хрватски сабор: уредбе о обрани покупске крајине.
• 13. 2. - На основу Деулинског примирја Филарет, патријарх московски пуштен из пољског заробљеништва - интронизиран у јуну, Русијом ће до 1633. владати у дијархији са сином и царем Михајлом.
• 24. 2. - Хрватски сабор тражи да крајишке службе држе пола Хрвати, пола Нијемци, из Граца одговарају да Хрвати већ имају двије трећине служби; Сабор такође тражи од краља Фердинанда да Срби буду потчињени краљевини и земаљским господарима, а да неће бити неправедно оптерећени.
• март - Битка на Сархуу је манџурска победа над снагама династије Минг.
• 20. 3. - Умро Матија, цар Светог Римског Царства.
• 30. 4. - Албрецхт вон Wалленстеин се побунио против моравских сталежа.
• свибањ - Спор бана Франкопана и града Загреба јер му овај крши слободу.
• 30. 5. - Јан Пиетерсзоон Цоен повратио Џакарту од Енглеза и дао јој име Батавија.
• 6 - 12. 6. - Тридесетогодишњи рат: Јиндřицх Матyáш Тхурн опседа Беч, покушаће поново у новембру.
• 10. 6. - Битка код Заблата је царска победа над протестантима у Чешкој.
• 30. 7. - Прво заседање Дома бургера Вирџиније, прве репрезентативне скупштине у Северној Америци.
• 31. 7. - Основана Чешка Конфедерација.
• 5. 8. - Битка код Долних Вјестоница је чешка победа.
• 10. 8. - Ангоулêмски уговор окончава сукоб присталица краљице мајке Марије де' Медици и Луја XIII.
• 20. 8. - Холандски брод извесног капетана Јопеа довози прве црне најамне слуге (индентуред сервантс) у Вирџинију, овакве слуге ће временом постајати робови (→ Јохн Цасор 1655). Тј. енглески пиратски брод Wхите Лион крајем августа искрцава 20 и неколико црнаца, отетих са шпанског брода - први црнци у енглеској Америци.
• август - Ердељски кнез Габријел Бетлен упао у Краљевску (хабсбуршку) Угарску, сабор у Банској Бистрици га 25. 8. бира за угарског краља.
• 26. 8. - Фридрих V Палатинатски изабран за чешког краља насупрот Фердинанду - крунисан 4. новембра, влада само до новембра 1620. због чега га зову "Зимски краљ".
• 28. 8. - Фердинанд II Штајерски, краљ чешки и угарско-хрватски, изабран и за светог римског цара.
• 5. 9. - Бетлен заузео Кошице, овладао целом Горњом Угарском (Словачком) (у боју за Кошице на Бетленовој страни се истакао Србин Дели Марко).
• 7. 9. - У Кошицама погубљен Свети Марко Крижевчанин.
• 8. 10. - Минхенски уговор: савез цара Фердинанда и баварског војводе Маxимилиана I. - цар добија снаге Католичке лиге а војвода територије у Палатинату.
• 14. 10. - Бетлен заузео угарску престоницу Пожун (Братиславу), добија круну Св. Стјепана - затим покушава да освоји Беч.
• 16. 10. - Хрватски сабор: уредбе за рат против Бетлена.
• јесен - Бан Франкопан развргао заруке са Маријом Аном, кћерком грофа Петра Ердеда, чиме је дошао у сукоб с том обитељи.
• 23. 11. - Битка код Хуменнéа: пољска победа над ердељским снагама доводи до деблокаде Беча.
• децембар, задња декада - Исповедник чешког краља Фридриха Абрахам Сцултетус уклонио слике из цркве св. Вита у Прагу и уништио олтар Луке Кранаха Млађег.
• 23. 12. - Георг Wилхелм је нови електор Бранденбурга и пруски војвода (до 1640).

Кроз годину

• Фердинанд II удружио све земље аустријских Хабсбурга, сем Тирола и предњоаустријских земаља.
• Срби из Оточца, Бриња и др. се пресељавају у Славонску крајину.
• Кеплерова Хармоницес Мунди износи Трећи Кеплеров закон.
• У Бриселу постављен Маннекен Пис.
• Георгије Митрофановић сликао у манастиру Завала.
• Изграђена Фортица изнад Оточца.
• 1619-20 - Исламизирање католика у масама. У околини Призрена 3.000 прешло у ислам, око Сутјеске у Босни 6 - 7.000 (део општег тренда опадања католика у турским крајевима); ипак, православци у Пилоту, северна Албанија, су пре 1628. прешли у католичанство.
• Џахангир одобрава прву енглеску факторију у Сурату.
• Проглашена Република Салé, гусарски град-држава у Мароку.
• Основано китоловачко насеље Смееренбург на Свалбарду.
• Португалци убили краља Цанкилија II, окончана Краљевина Џафна на Сри Ланци.
• Шпанска експедиција Гарцие де Нодала обилази око Огњене земље, открива острва Диего Рамíрез.

Рођења

• 24. 2. - Цхарлес Ле Брун, сликар и теоретичар († 1690)
• 6. 3. - Цyрано де Бергерац, драматичар и дуелиста († 1655)
• 29. 8. - Јеан-Баптисте Цолберт, француски министар финансија († 1683)
• 7. 9. - Свети Марко Крижевчанин (* 1589)
• 23. 12. - Јоханн Сигисмунд, електор Бранденбурга и војвода Пруске (* 1572)

Смрти

• 2. 3. - Ана Данска, шкотска и енглеске краљица (* 1574)
• 20. 3. - Матија, цар Светог Римског Царства (* 1557)
• 21. 5. - Хиеронyмус Фабрициус, пионир ембриологије (* 1537)
• септембар - Ханс Липперсхеy, оптичар (* 1570)
• 20. 12. - Иван Китонић, одвјетник и правнички писац (* 1561)

Референце

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
• Рудолф Хорват, Бан Никола Франкопан Тржачки (хр Wикисоурце)