Glukagon

Glukagon
	; PDB prikaz baziran na 1d0r.
Dostupne strukture
	1d0r, 1gcn, 1kx6, 2g49
Identifikatori
Simboli	GCG; GLP1; GLP2; GRPP
Vanjski ID	OMIM: 138030 MGI: 95674 HomoloGene: 1553 GeneCards: GCG Gene
Ontologija gena
Molekulska funkcija	• hormonska aktivnost;
Ćelijska komponenta	• ekstracelularni region; • rastvorna frakcija;
Biološki proces	• prenos signala; • GPCR signalni put; • način ishrane; • ćelijska proliferacija; • regulacija izlučivanja insulina;
Pregled RNK izražavanja
	podaci
Ortolozi

edit

Glukagon je polipeptidni hormon koga luče α ćelije endokrinog dela pankreasa. Osnovno dejstvo ovog hormona je povećanje koncentracije glukoze u krvi (hiperglikemisjsko dejstvo). Glukagon je po tome hormon suprotnog dejstva (antagonista) insulinu. On izizaziva još i razgradnju masti (lipoltički efekat) i povećanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi.

Građa

Glukagon je polipeptid, molekulske mase 3285 i izgrađen iz 29 aminokiselina. Primarna struktura glukagona je: engl. NH2-His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe- Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser- Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu- Met-Asn-Thr-COOH Sintetiše se u α ćelijama endokrinog pankreasa iz prohormona proglukagona.

Regulacija

Glukagon se smatra antagosnističkim hormonom insulinu. Povećanje lučenja glukagona je praćeno padom lučenja insulina i obrnuto. Jedan od najjačih stimulusa za oslobađanje glukagona je pad koncentracije glukoze u krvi (hipoglikemija). Kad se koncentracije glukoze poveća slabi lučenje glukagona, a poveća se insulina. Na taj način se uzajamnim dejstom glukagona i insulina održava stalna koncentacija glukoze u krvi.

Hormoni stresa: adrenalin, kortizol i hormon rasta takođe povećavaju lučenje glukagona. Takođe i hormoni vazopresin i endorfini stimulišu oslobađanje ovog hormona. Pomenuta supstanca adrenalin zajedno sa noradrenalinom kao deo simpatičkog sistema takođe mođe izazvati povećano lučenje kortizola.

Hormoni insulin i somatostatin smanjuju oslobađanje glukagona.

Dejstvo i mehanizam dejstva

Osnovni efekat glukagona je povećanje koncentracije glukoze u krvi tj. hiperglikemijki efekat. Najveći deo dejstva glukagon ostvaruje u jetri. Ćelije pankreasa luče glikagon direktno u krv, koja portalnim krvotokom prvo dospeva u jetru. Jetra sadrži velike koncentracije razervnog šećera, glikogena, koji je u stvari polisaharid. Njegovom razgradnjom oslobađa se glukoza. Glukagon ostvaruje dejstvo vezivanjem za receptore na ćelijama jetre, hepatocitima. Aktiviranjem receptora, preko G proteina aktivira se enzim adenil ciklaza koja iz ATP-a stvara c-AMP (ciklični adenozin monofosfat), koji deluje kao drugi prenosilac (engl. secundar messenger). C-AMP dalje aktivira enzim proteinsku kinazu, čime se pokreće enzimska kaskada koje dovodi do fosforilacije raznih drugih enzima. Procesom fosforilacije se u ćelijama jetra aktivira enzim fosforilaza, koja ubrzava proces razgradnje glikogena. Istovremeno se inhibišu (fosforilacijom) enzimi koji učestvuju u stvaranju gliokena. Razlaganjem glikogena prvo nastaje gulkozo-1-fosfat, koji se zatim prevodi u glukozo-6-fosfat. Aktiviranjem enzima glukozo-6-fosfataza (specifičan enzim za ćelije jetre), pod čijim dejstvom nastaje običan molekul glukoze, koji može napustiti ćelije jetre i otići u krvotok.

Pored procesa razgradnje glikogena, glukoza može nastati i procesima stvaranja glukoze iz drugih supstanci-glukoneogeneza. Glukoneogeneza se takođe povećava pod uticajem hormona glukagona.

Zbog povećanja c-AMPa u ćelijama masnog tkiva, povećava se razgradnja masti i oslobađanje slobodnih masnih kiselina u cirkulaciju. Transport masnih kiselina u mitohondrije ćelija gde se vrši sagorevanje masti putem β oksidacije je takođe povećano, kao i nivo same oskidacija masnih kiselina. Takođe stimuliše se i stvaranje acetonskih tela iz masnih kiselina preko acetil koenzima A.

Poremećaji funkcije

Nekontrolisano lučenje glukagona sreće se kod tumora (adenoma) endorinog dela pankerasa, glukagonoma.

Glukagon se kao medikament nože koristiti u slučaju hipoglikemije (snižene vrednosti glukoze u krvi).

Povezano

Spoljašnje veze

BioNet škola

Literatura

Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 6-387-0599-9 Uneseni ISBN nije važeći.
Darinka Koraćević; Gordana Bjelaković; Vidosava Đorđević: Biohemija, Savremena administracija ISBN 86-387-0622-7