ХНК Хајдук Сплит

ХНК Хајдук Сплит (пуно име: Хрватски ногометни клуб Хајдук Сплит) је хрватски ногометни клуб и највеће спортско друштво у Сплиту, те једно од највећих у Хрватској. Основала га је скупина сплитских студената 13. вељаче/фебруара 1911. у Прагу. Од 1979., своје утакмице игра на Градском стадиону на Пољуду.

Хајдук
Хрватски ногометни клуб Хајдук
Опћенито
Лига	1. ХНЛ
Оснивање	13. вељаче/фебруара 1911.
Надимци	Били, Мајстори с мора
Стадион	Пољуд, Сплит (34.198 гледатеља)
Личности
Предсједник	?
Дресови
Домаћи 　 Гостујући

Хајдук је кроз повијест забиљежио многе успјехе, међу којима су значајни наступи у Лиги Првака, Купу УЕФА/Еуропској лиги и Купу побједника купова. Један је од ријетких хрватских клубова који никад нису испали из прве лиге.

Хајдукова навијачка скупина је Торцида, основана 28. листопада/октобра 1950.

Хисторија

Тим »Хајдука« на Вису 1944. године. Стоје с лијева: Вељко Шубашић, Бонавентура Парић, Владо Калитерна, потпредсједник ратног Хајдука Вицко Крстуловић, Богомир Роје, Винко Јеласка, Душан Бизјак и Јозо Матошић. Чуче с лијева: Фране Матошић, Марко Вушковић, Хрвоје Чулић, члан управе Хајдука Анте Јурјевић Баја и Душан Бјелановић.

Основан је 13. вељаче 1911. Основали су га сплитски студенти који су студирали у Прагу. Тај дан се узима као дан оснутка, јер тог дана је аустроугарско намјесништво у Задру одобрило рад клубу.

Име је добио по хајдуцима, одметнутим побуњеницима романтизираних у народном пјесништву. Сам назив је био провокативан властима Аустро-Угарске монархије, али су домишљати оснивачи "засладили" захтјев органима власти податком да :"...војаци који играју ногомет могу пуно више претрчати под пуном ратном спремом".

Око клуба су се окупљали про-хрватски, "пунтарски" грађани, присташе сједињења аустро-угарске царске покрајине Далмације с остатком Хрватске. Отуд и придјев у називу "Хрватски" и хрватски грб као дио Хајдуковог грба. Чин оснутка хрватског клуба у Сплиту није оставио равнодушним малобројне локалне талијанаше, који су хитно формирали свој ногометни клуб "Цалцио Спалато". Прву повијесну утакмицу ХНК Хајдук је одиграо управо против "Цалциа", побиједивши их с 9:0.

За вријеме "шестојануарске диктатуре" у Краљевини Југославији, придјев "хрватск" је био присилно замијењен придјевом "југославенски". Кроз талијанску окупацију Сплита, 1941.-1943., ХНК Хајдук је одбио наступати у туђинском првенству. Доласком града Сплита под власт НДХ, ствари се нису измијениле. Иако су покренули иницијативу за укључење ХНК Хајдука у ногометно првенство НДХ, компромитираност власти НДХ са пријашњом трговином хрватским територијем ( посебно Сплитом и далматинском обалом ), резултирала је одбијањем Хајдукових људи за судјеловати у првенству НДХ.

ХНК Хајдук је обновио рад на Вису 1944., и дјелујући под називом Хајдук НОВЈ је играо са савезничким момчадима ( момчадима клубова из земаља под контролом Савезника и савезничким војним/морнаричким момчадима) диљем слободних Европе и Медитерана.

За доба ФНРЈ/СФРЈ, из назива је био избачен придјев "Хрватски".

Трофеји:

• Првенство Југославије (1927, 1929, 1950, 1952, 1955, 1971, 1974, 1975, 1979)
• Првенство Бановине Хрватске (1941)
• Првенство СР Хрватске (1945, 1946)
• Првенство Хрватске (1992, 1994, 1995, 2001, 2004, 2005)

• Куп Маршала Тита (1967, 1972, 1973, 1974, 1976, 1977, 1984, 1987, 1991)
• Хрватски куп (1993, 1995, 2000, 2003, 2010, 2013, 2022, 2023)
• Хрватски суперкуп (1992, 1993, 1994, 2004, 2005)
• Навијачка скупина: Торцида

Грб

Хајдуков грб је хрватски шахирани грб у кругу, обрубљена плавом врпцом, с на свакој страни по 2 окомите црте. Изнад шахираног грба је натпис Хајдук, а испод Сплит. Шахирани грб се састоји од 25 црвено бијелих поља која су исте ширине као и плава врпца.

О значењу окомитих црта клуб се још никад није службено изјаснио. Према једној верзији оне представљају осниваче клуба Стеллу, Калитерну, Шакића и Иванишевића. Друге тврдње су да се ради о знаковима једнакости који повезују град Сплит с Хајдуком, или да су то заправо наводници имену Хајдук, с обзиром на то да су се у то вријеме, по правопису, имена свих удруга и организација морала писати под наводницима.

Грб је 1911. осмислио Вјекослав Иванишевић, а најстарија сестра Фабијана и Луке Калитерне, Ана Калитерна, је однијела тај цртеж у самостан гдје су часне сестре ручно извезле 20-30 комада. Грб се први пута у јавности појавио 1926. године приликом изведбе Тијардовићеве оперете 'Краљица балуна' као дио сценографије. Хајдук је дуго играо без грба на дресу. 1939. се појављује изворна иначица. Након тога одиграо је утакмицу у Барију 1944. с црвеном звијездом у средини играјући под другим именом и од тада је избачен хрватски шахирани грб. Након тога годинама на дресу стоји само црвена петокрака као симбол комунизма све до 1990. године, када у посљедњем првенству Југославије клуб наступа са старим грбом, с хрватским шахираним грбом, која се одржала до данас. У међувремену се јавља и друга иначица, с хрватским шахираним грбом, али уз звијезду петокраку у горњем дијелу грба, на споју вијенаца.

Спортске униформе

Боја његова дреса је бијела мајица и плаве хлачице. Боја резервног дреса је пругасто плаво-црвена мајица и плаве хлачице.

Клупски успјеси

Наслови првака

---

Првенство Краљевине СХС/Краљевине Југославије: 1927. и 1929.

---

Првенство Бановине Хрватске: 1941.

За овај наслов је боље је рећи првенство Хрватског ногометног савеза, јер су у том првенству су те године судјеловали и сарајевски и суботички клубови.

---

Првенство НР Хрватске (то првенство је било излучно такмичење за улазак за југославенску 1. лигу): 1946.

---

Првенство ФНР Југославије/СФР Југославије: 1950., 1952., 1954/55., 1970/71., 1973/74., 1974/75., 1978/79.

Хајдук је био дио "велике четворице" СФРЈ-ногомета и једини клуб који је постао првак у објема Југославијама, а да није био из главног града југославенске републике/покрајине. Вриједи напоменути да је Хајдук једини ногометни клуб који је судјеловао у свим прволигашким натјецањима у Југославији од 1923. до 1991. Исто тако, Хајдук је једини клуб у објема Југославијама који је освојио наслов првака без пораза.

---

Првенство Републике Хрватске: 1992., 1993/94., 1994/95., 2000/01., 2003/04. и 2004/05..

Као и у Југославији, Хајдук је једини клуб који је у свим првенствима РХ играо у највишем рангу натјецања, што заједно чини непрекинути низ од 69 сезона редовитог судјеловања у елитном ногометном разреду што је прави свјетски раритет.

Освојени купови

---

Југокуп ( Куп Маршала Тита ): 1967., 1972., 1973., 1974., 1975/76., 1976/77., 1983/84., 1986/87., 1990/91..

---

Хрватски куп: 1992/93., 1994/95., 1999/2000., 2002/03., 2009/10., 2012/13., 2021/22.

---

Хрватски суперкуп: 1992., 1992/93., 1993/94., 1994/95., 2003/04., 2004/05.,

Највећи успјеси у еуропским куповима

---

Куп првака/Лига првака:

четвртфинале 1975-76 Хајдук Сплит ПСВ Еиндховен Нед 2-0 0-3 ., четвртфинале 1979/80., испали су од ХСВ-а ( каснијег финалиста ), 0:1 у Хамбургу и 3:2 у Сплиту.

четвртфинале 1995. , испали су од Ајаxа, каснијег побједника, 0:0 у Сплиту и 0:3 у Амстердаму

---

Куп купова: полуфинале 1972/73., испали су од Леедс Унитеда, 0:1 у Леедсу и 0:0 у Сплиту.

---

Куп УЕФА: полузавршница 1983/84., испали су од Тоттенхам Хотспурса, каснијих побједника, 2:1 у Сплиту и 0:1 у Лондону.

Игралиште

ХНК Хајдук игра своје утакмице на градском стадиону Пољуд од 1979. Од 1911. до 1979. утакмице је играо на игралишту званом "Код старе Плинаре", гдје данас игра РК Нада. Терен се изворно звао "Краљева њива".На сједници опћинског вијећа 17.просинца 1918.донесена је одлука о промјени назива у "Пољана Краља Петра". Откако је преселио на Пољуд, старо игралиште се у говору у Сплиту назива "Стари Плац" или "Старо Хајдуково".

Навијачка база и скупине

Хајдукова организирана навијачка скупина се зове Торцида, која је узела име по својим јужноамеричким узорима.

ХНК Хајдук има велику навијачку базу широм Хрватске, а изразито снажну базу има на хрватском приобаљу од Савудријске вале до Превлаке. Традиционално је јак у Далмацији и Славонији.

Чак и у остатку бивше СФРЈ, ХНК Хајдук је имао навијаче свугдје, међу свим народним и вјерским заједницама, као ниједан други клуб на подручју бивше СФРЈ. Као занимљивост, важно је споменути изразито велику омиљеност ХНК "Хајдука" међу Албанцима у СФРЈ, посебно на Косову, гдје се склоност Хајдуку може успоредити са оном у Далмацији.

Највећи тренери

Лука Калитерна, Томислав Ивић

Највећи играчи

Фране Матошић, Владе Крагић, Владимир Беара, Бернард Вукас, Андрија Анковић, Перо Надовеза, Бране Облак, Вилсон Џони, Драган Холцер, Дражен Мужинић, Иван Буљан, Јурица Јерковић, Ивица Шурјак, Лука Перузовић, Иван Каталинић, Божо Брокета, Иван Пудар, Златко Вујовић, Иван Гудељ, Блаж Слишковић, Лео Лемешић, Аљоша Асановић, Роберт Јарни, Ален Бокшић, Винко Цуззи, Анте Жанетић, Иво Бего, Зоран Вујовић, Војко Андријашевић, Славиша Жунгул, Ратко Кациан, Златомир Обрадов, Мирослав Ферић, Јозо Матошић, Никола Газдић, Стјепан Деверић, Зоран Вулић, Лука Перузовић, Звонко Бего, Иван Будимчевић (Будинчевић), Радомир Вукчевић, Владимир Крагић, Боро Приморац, Славен Билић, Игор Штимац, Тончи Габрић, Томислав Ерцег, Игор Тудор, Даријо Срна, Стипе Плетикоса, Милан Рапаић, Деан Рачуница, Анте Жаја, Мирослав Бошковић, Хрвоје Вејић, Никола Калинић, Љубо Кокеза, Александар Козлина, Марин Ковачић, Мирсад Хибић, Младен Пралија, Нико Крањчар, Горан Вучевић, Анте Вукушић, Никола Јеркан, Ризах Мешковић, Милош Бурсаћ, Мићун Јованић, Марио Царевић, Влатко Ђолонга, Анте Мише, Мате Батурина, Ивица Морнар, Срђан Андрић, Јурица Вучко, Лука Вучко, Иван Леко, Борис Живковић, Иван Бошњак, Мате Билић, Станко Бубало, Мато Неретљак, Петар Боначић, Јосип Скоко, Иван Стринић, Мирко Хрговић, Јошко Јеличић, Томислав Рукавина, Никица Јелавић, Анте Рукавина, Драган Блатњак, Игор Муса, Лукша Поклеповић, Младен Матијанић, Томислав Бушић, Зоран Варводић, Зоран Симовић, Душан "Душко" Влаисављевић, Дарио Дамјановић, Андрија Анковић, Љубомир "Љубо" Бенчић, Славко Луштица, Владимир Смолчић, Ивица Матковић, Анте Ивковић, Џемалудин Мушовић, Ивица Хлевњак, Петар Боначић, Александар Ристић, Мирослав Вардић, Зденко Вукасовић, Ардиан Кознику

Познати играчи

Иво Радовниковић, Анте Бакотић, Стане Крстуловић, Ивица Хлевњак, Иво Алујевић, Звонко Папец, Сулејман Ребац, Анте Боначић, Мирко Боначић, Владимир Шенауер, Јиří Соботка, Златко Папец, Дарко Дражић, Анте Ракела, Бранко Миљуш, Душан Пешић, Милош Бурсаћ, Анте Жаја, Бориша Ђорђевић, Зоран Јеликић, Ненад Шалов, Анте Ивковић, Игор Тудор, Јошко Видошевић, Ивица Морнар, Мате Батурина, Стипе Плетикоса, Божидар Шитић, Даријо Срна, Милан Рапаић, Боро Приморац, Нико Крањчар, Јошко Јеличић, Иван Будимчевић (Будинчевић), Радомир Вукчевић, Ризах Мешковић, Анте Сирковић, Драгутин Челић, Анте Вулић, Јанко Јанковић, Фране Бућан, Мили Хаџиабдић, Младен Пралија, Ардиан Кознику, Анте Мише, Деан Рачуница, Иван Леко, Срђан Младинић, Горан Вучевић, Мирсад Хибић, Јерко Типурић, Ведран Рожић, Роберт Владиславић, Дарко Буторовић, Вељко Подује, Милутин Фолић, Едмонд Абази (Едуард Абази), Новак Томић, Саша Першон, Ватрослав Михачић, Мате Батурина, Никола Јеркан, Стјепан Андријашевић, Јосип Шпањић (Јошко Шпањић), Жељко Санковић (Оскар), Зоран Славица, Ненад Грачан, Јурица Вучко, Јосип Скоко, Ренато Јурчец, Драго Рукљач, Шиме Лукетин, Момир Бакрач, Мирослав Бошковић, Иве Јеролимов, Марио Новаковић, Горан Алар, Никица Цукров, Мићун Јованић, Стјепан Илић, Марио Осибов (Маријо Осибов), Јошко Глуић, Драгутин Дрводелић, Иван Павлица, Динко Жутелија, Мирослав Вардић, Јосип Wебер (Јосип Вебер), Антхонy Шерић, Златко Далић, Петар Боначић, Влатко Шимек, Жељко Берић, Флорин Цернат, Мāрис Верпаковскис, Драган Блатњак, Данијел Субашић, Петар Крпан, Горан Саблић, Срђан Андрић, Иван Бошњак, Мате Билић, Иван Стринић, Звонимир Дерања, Хрвоје Вејић, Мато Неретљак, Марио Царевић, Мирко Хрговић, Влатко Ђолонга, Станко Бубало, Масс Сарр,Јр., Томислав Рукавина, Марин Куртела, Горан Јуришић, Марин Терзија, Роберт Јуричко, Озрен Недоклан, Анте Румора, Јосип Чоп, Златко Руње, Ведран Руње, Борис Живковић, Веселин Зрилић, Дарко Миладин, Хрвоје Вуковић, Стипе Балајић, Никица Јелавић, Никола Калинић, Анте Вукушић, Гиованни Россо, Томислав Бушић, Анте Рукавина, Бернард Барњак, Мирко Петров, Јосип Радошевић, Есад Мехмедалић, Ивица Матковић, Зоран Варводић, Кемал Елказ, Зденко Адамовић, Марио Бољат, Крешо Љубичић, Драго Габрић, Игор Муса, Алмир Турковић, Анас Схарбини, Ахмад Схарбини, Себастјан Цимиротич, Тончи Жилић, Дарио Дамјановић, Твртко Кале, Драго Челић (Драгутин Ћелић), Хрвоје Сунара, Милорад Нижетић, Маријан Буљат, Игор Гјузелов, Марио Гргуровић, Горан Злопаша, Нино Буле, Крунослав Ловрек, Суад Филекович (Суад Филековић), Пабло Мунхоз, Марин Томасов, Иван Радељић, Велимир Ромац, Владимир Балић, Динко Треботић, Данијел Хрман, Иван Вуковић, Марио Тичиновић, Ванчо Балевски, Жељко Мијач, Марино Билишков, Горан Гранић, Марио Базина, Тончи Пирија, Драган Стојкић, Анте Јазић (Анте Јажић), Мирза Мешић, Младен Бартоловић, Дејан Мартиновић, Павле Скочибушић, Ервин Булку, Мате Драгичевић, Јосип Балатинац, Иван Лендрић, Марио Малоча, Младен Бартуловић, Филип Марчић, Мирко Оремуш, Марио Бркљача, Дује Чоп, Антонио Милић, Виктор Гоић, Божидар Радошевић, Јурица Пуљиз, Тони Пезо, Тонћи Кукоч, Дарио Јертец, Јосип Лукачевић, Марио Чутук (Ћутук), Љубо Милићевић, Натко Рачки, Буленд Бишчевић (Булент Бишчевић), Вик Лалић, Јурица Буљат, Франко Андријашевић, Марио Пашалић, Хуго Алмеида, Марин Љубичић, Владимир Чутук, Марио Јелавић, Јеан Еврард Коуасси, Авдија Вршајевић, Тино-Свен Сушић, Мијо Цакташ, Миклóс Гаáл, Сандро Готал, Андрија Балић, Артем Милевскиy, Никола Влашић, Антон Маглица, Францк Охандза, Анте Ерцег, Мáркó Футáцс, Зоран Нижић, Хрвоје Милић, Хамза Баррy, Данте Стипица, Анте Рогуљић, Ловре Калинић, Јефферсон, Јулиáн Велáзqуез, Фран Тудор, Јосип Јурановић, Елвир Малоку, Саид Ахмед Саид, Горан Миловић, Антхонy Токпах, Горан Јозиновић, Дино Микановић, Рúбен Лима, Густаво Царбониери, Антонио Јаколиш, Анте Витаић, Филип Брадарић, Марио Будимир, Фране Витаић, Анте Режић, Јосип Баришић, Звонимир Кожуљ, Матеј Јоњић, Мате Малеш, Борја Лóпез, Тома Башић, Хyсен Мемолла, Јосип Вуковић, Марио Сачер, Саввас Гентсоглоу, Иван Пешић, Јосип Чутук, Роберт Јандрек, Андрé Фомитсцхоw, Áдáм Гyурцсó, Карло Летица, Иво Грбић, Ардиан Исмајли, Тонћи Мујан, Миро Варводић, Петар Босанчић, Иван Пртајин.

Познати тренери

Томислав Ивић, Анте Младинић, Мирослав "Ћиро" Блажевић, Иван Каталинић, Иллéс Спитз, Милован Ћирић, Бранко Зебец, Јосип Дуванчић, Душан Ненковић, Лео Лемешић, Славко Луштица, Станко Поклеповић, Јосип Скоблар, Лука Боначић, Флоријан Матекало, Александар Томашевић, Зоран Вулић, Иван Вуцов, Петар "Перо" Надовеза, Зоран Вулић, Игор Штимац, Едоардо Реја, Анте Мише, Блаж Слишковић, Ненад Грачан, Лука Перузовић, Сергије Крешић, Ивица Матковић, Мишо Крстичевић, Ивица Калинић, Горан Вучевић, Красимир Балаков, Игор Тудор, Дамир Бурић, Маријан Пушник, Јоан Царрилло, Жељко Копић.

Занимљивости

• Први погодак за Хајдука је постигнут кољеном.
• Старо "Хајдуково" игралиште се налази преко пута сплитског родилишта, које има поглед према југу на "Стари Плац". Први објект којег су мали Сплићани видили је био Хајдуков стадион.

Вањске везе

ХНК Хајдук Сплит на Wикимедијиној остави

• ХНК Хајдук - Сплит -- Службена страница (Хрватски)
• Страница Клуба навијача Хајдука Торцида (Хрватски)
• Страница навијачке скупине Торцида (Хрватски)
• Видеоблог - Навијаци Хајдука (енглески)